Посланици Европског парламента траже уклањање биометријског надзора из закона о полицији

Надзор људи коришћењем биометријских технологија је неприхватљив и у супротности са демократским правима и слободама, а делови нацрта закона о унутрашњих пословима и би такве праксе легализовали, поручила је група посланика Европског парламента у писму упућеном премијерки Ани Брнабић и министру унутрашњих послова Братиславу Гашићу.

Европарламентарци су позвали Владу Србије да из нацрта закона уклони одредбе којима се уводи биометријски надзор и подсећају да је то у супротности са међународним правом и правом ЕУ.

“Забринути смо да би нови нацрти закона у Србији могли да легализују наметљив биометријски надзор. Данас смо упутили писмо Влади Србије, позивајући их да уклоне одредбе о биометријском надзору из свих нацрта закона,” написала је овим поводом посланица Гвендолин Делбос-Корфилд на Твитеру.

We are concerned that new draft laws in Serbia could legalise intrusive biometric surveillance.

Today we sent a letter to the Serbian government, urging them to remove the biometric surveillance provisions from all draft laws ⤵️ pic.twitter.com/zfOejZeP92

— Gwendoline Delbos-Corfield (@GDelbosCorfield) December 20, 2022

Писмо европских посланика односи се на Нацрт закона о унутрашњим пословима и Нацрт закона о о обради података и евиденцијама у области унутрашњих послова, на чије одредбе које прете да угорзе приватност грађана стручна јавност и цивилно друштво у Србији упозоравају већ дуже време. Поред Делбос-Корфил, потписници су и Виола фон Крамон-Таубадел, Патрик Брејер, Ким ван Спарентак, Тинеке Стрик, Карен Мелхиор, Тајс Ретен, Матјаж Немец и Сергеј Лагодински, преноси Еуропеан Вестерн Балканс.

Они у писму указују да ће одредбе о биометријском надзору вероватно бити некомпатибилне са обавезама које је Србија преузела у оквиру Европске конвенције о људским правима (ЕХРЦ), јер члан 8 ове Конвенције, који дефинише право на приватност, налаже да власти морају да имају посебан законити интерес и оправдану сумњу како би пратиле било ког појединца.

Надзор појединаца у јавним просторима је неселективан и без оправдане сумње, те не даје могућност грађанима који су надзирани да се из оваквог надзора искључе имајући у виду значај јавних простора за свакодневни живот, наводи се у писму европских посланика. Подсећа се и да је Европски парламент самоиницијативно усвојио извештај који позива на забрану масовног биометријског надзора.

Трајање јавне расправе о нацрту закон продужено је до 22. јануара, након снажних реакција цивилног друштва. Национални конвент о Европској унији раније током децембра позвао је Министарство унутрашњих послова да продужи јавну расправу о Нацрту закона о унутрашњим пословима и указала на бројне проблематичне одредбе, као и на чињеницу да је Нацрт веома налик прошлогодишњем Нацрту истог закона, који је након оштрих реакција јавности повучен из процедуре.

“Иако је МУП одржао неколико састанака о систему биометријског надзора, који се Нацртом први пут уводи у правни систем Србије, и даље нису испуњени услови неопходности и сразмерности за његово коришћење, како то предвиђа Евроспка конвенција о људским правима, на шта организације цивилног друштва упорно указују“, наводи се у саопштењу НКЕУ.

Координаторка НКЕУ Бојана Селаковић на пленарној седници одржаној 21. децембра истакла је да је резултат дијалога МУП-а и организација цивилног друштва “Нацрт који није променио скоро ништа,” имајући у виду да се “проблематична решења која су се нашла у том закону у највећој мери покалају са тиме што су примедбе цивилног друштва и данас.”

Јована Спремо, координаторка Радне групе НКЕУ за поглавље 23 — Правосуђе и основна праа, на истој седници је објаснила на које још начине поред биометријског надзора одредбе поменутих Нацрта закона угрожавају права грађана.

Прикупљање биометријских података у реалном времену крши право на приватност и заштиту података о личности, истакла је Спремо.

Нова.рс

Бонус видео