Рат против Србије као први амерички „прокси“ рат на европској територији
Рат против Србије као први амерички „прокси“ рат на европској територији
„Од Артура Шопенхауера у Европи се зна да су моћи и хтети исто, те да човек, ако не може да ради што би хтео, мора да хоће оно што може. За Европу то значи политичко потчињавање под Америку. Властита еманципација јој се некако чинила пренапорном, па је уместо тога изабрала политичку и духовну удобност, из које се брзо родила послушност до понизности. То је посебно постало видљиво у југословенским ратовима (у босанском 1992-1995. и такозваним косовском 1999, са првом НАТО акцијом „out of area”), који су зауставили европски полет. Као тешка сенка, ови ратови су пали на континент. Због њих је ЕУ, која се у Мастрихту управо трудила око европске безбедносне политике, изгледала беспомоћно. Нешто се покушавало, али су у коначници Сједињене Државе са Дејтоном преузеле и задржале контролу, демонстрирајући ЕУ неспособност.
Та наводно искрена помоћ Сједињених Држава била је, што се тиче интерпретације ратних догађања на терену, једна од многих америчких false-flag упада у европске послове, више вођена властитим стратешким интересима него жељом за постизањем мира на Балкану. Да је Сједињеним Државама постизање мира било споредно, показује НАТО бомбардовање Србије од 24. марта до 10. јуна 1999. године – без мандата Уједињених нација, што је била јасна повреда међународног права. Тиме је Америка себи креирала преседан за даље мешање као обавезу из племенитости.
Рат против Србије био је први амерички proxy рат на европској територији чији је циљ била Русија. Као што је после утврдио један ОЕБС-ов извештај (о њему у књизи The Politics of Genocide, Херман/Петерсон, 2010), наводни геноцид на Косову, због кога су САД бомбардовале Србију, у тој форми никад се није догодио. Али као што је познато, демантије нико не чита. САД су искористиле ЕУ немоћ, етаблирале се као играч моћи на Балкану и од тада диктирале ток догађаја у том делу Европе, укључујући и проглашење самосталности Косова 18. фебруара 2008. НАТО операција глобалног полицајца је Русију и Кину, две сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, практично лишила сваког утицаја. Да ли бомбардовање кинеске амбасаде у Београду стоји с тим у вези, то нека одлуче историчари. У сваком случају, Сједињене Државе су се у томе јасно допадале саме себи. Европљани су били посрамљени до те мере, да нису имали другог него да верују америчкој причи и не питају превише…“
Одломак из књиге Европа: Крај игре
(стр. 50-53)
Србин инфо
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.