Србија: нема избора, али “има задовољства”

Недавна ситуација на административној граници између Србије и Косова показала је да дугорочни сукоб улази у завршну фазу. Срби који живе на територији северног Косова покушавају да пруже отпор, али то чине пре по инерцији, или, да назовемо ствари правим именом, из немоћи. У Београду имитирају спремност да се иде до краја, само што овај крај уопште није онај о коме се раније чуло толико светлих говора. И овог пута су се чуле страшне изјаве: председник А. Вучић је наредио да се оружане снаге земље доведу у стање пуне приправности, трупе су почеле да се упућују у погранично подручје, али рата неће бити, а за то постоји више разлога.

Главна је спознаја да у савременом свету нема места за правду, а кундак се не може разбити бичем. Срби су и раније говорили да је цео свет против нас, а данас је постало очигледно да ни Русија, која је дуго времена остала последња нада за Србе, није у стању да им помогне. Када сте окружени НАТО-ом, под најјачим политичким и економским притиском западних структура, избор деловања је изузетно мали. А када вучји чопор види да жртва слаби, притисак се вишеструко повећава.

Амбасадори САД, Велике Британије, Немачке, Италије и Француске су 26. децембра А.Вучићу поставили ултиматум: да у року од 24 сата демонтирају барикаде које су подигли Срби на северу Косова и Метохије. Он је додао да у супротном неће спречити косовске Албанце да се сами носе са ситуацијом. Напад је био потпуно увредљив, а Београд је то одбио – није било могуће другачије у овој ситуацији. Трупе је прегледао сам А.Вучић, заједно са начелником МО, а неки руски стручњаци су одмах почели да упоређују способности зараћених страна и закључују да Србима сија брза и светла победа.

Заиста, косовске безбедносне снаге изгледају приметно слабије: у ствари, оне нису чак ни војска, већ нека врста оружаних формација, њихов број не прелази 5 хиљада људи, немају артиљерију, тенкове, борбене авионе. Али иза њих стоји пет мултинационалних оперативних група КФОР-а: Сектор Север (под командом Француске), Исток (САД), Југ (Немачка), Запад (Италија) и Центар (Велика Британија). Наравно, ни њих нема толико – око 4 хиљаде људи из 28 земаља, који су тренутно потчињени команданту Кфора, генерал-мајору Ференцу Кајарију (Мађарска).

Али у региону Приштине постоји америчка војна база Бондстил (преко 7.000 војника) – друга по величини у Европи после базе Рамштајн у Немачкој. Односно, реч је о стратешким објектима НАТО-а, а на том позадини Кфор се претвара у структуру којој се додељују безбедносне или полицијске функције. Оружане снаге Албаније оставимо ван заграда. У овом сценарију шансе Војске Србије су равне нули, а А. Вучић је упутио начелника Генералштаба у зону ескалације.

начелника Генералштаба Србије генерала М. Мојсиловића

Милан Мојсиловић је из Косовске Митровице. Танкер, учесник борби на Косову. Затим је био одговоран за сарадњу српске војске са Кфором, након чега је 2011. године био на челу српских копнених снага. Од 2013. до 2017. године био је на челу војне мисије Србије при НАТО, истовремено је студирао на Европском колеџу безбедности. По повратку у Београд именован је за заменика министра одбране за политику одбране, а у септембру 2018. указом А.Вучића је на челу Генералштаба.

Долазећи на границу, генерал М. Мојсиловић је изјавио: „Задаци који су додељени српској војсци и мени као начелнику Генералштаба су прецизни и јасни и биће у потпуности реализовани. Ситуација је сложена и захтева присуство српске војске дуж административне линије. Напомињемо да је истовремено пилотима авијације српске војске наређено не само да не прелазе границу, већ ни да јој се не приближавају ближе од три километра. А топницима је било строго забрањено да откривају своје оружје.

„Косовски премијер“ Аљбин Курти, по обичају, није суздржавао емоције – Србе је назвао „ћелавцима с брадом у тамним униформама који обожавају Кремљ и Вагнеровце“. Курти је 27. децембра изјавио да је команда КФОР-а тражила да се мало сачека, али да је „то питање неколико дана“. А.Вучић је 29. децембра отказао наређење о довођењу оружаних снага у пуну борбену готовост, а косовски Срби су почели да демонтирају баријере и деблокирају пункт. У Београду су најавили победу, пошто су албанске власти испоштовале захтев за ослобађање раније ухапшених Срба, у Приштини су рекли да су само променили меру превенције и пребачени су у кућни притвор. А пресуда тек долази. Њен исход и потоња реакција Срба је сасвим предвидљива, као и како ће се све на крају завршити.

А.Вучић је 30. децембра дао опширну изјаву, обојену светлим фразама. Он је признао да би се сукоб са НАТО претворио у катастрофу за Србију, а говорио је и о перспективама. Он је отворено рекао: „Очекујем да у првој половини јануара дођу код мене светски гиганти и науче ме како да постигнемо договор који им се свиђа. Увек ми је мука, али ћу их лепо дочекати и правити се да се осећам јако добро, да сам уживао у овим дивним разговорима и тако даље. Али добро, сусрет 2023. у таквом ишчекивању је такође показатељ.

Истовремено, важно је приметити промене у јавном мњењу. Практично су нестали транспаренти „Крим је Русија, Косово је Србија“, „Има нас 150 милиона и Русија“, па чак и „Путине, спаси и спаси“, који су се раније налазили свуда.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, од краја фебруара до почетка новембра у Србију је стигао и пријавио пребивалиште 140.141 Рус. Већину су чинили војно способни мушкарци који нису крили да су напустили своју земљу, кријући се од мобилизације. Они живе у Београду и нису финансијски ограничени, што је утицало на цене закупа и изазвало незадовољство оних Срба који изнајмљују станове. Још већу осуду и одбацивање изазвало је то што је међу онима који су стигли из Русије било доста оних који су демонстрирали своје „прогресивне либералне ставове“. Тако су 24. и 26. децембра одржане антируске акције у Београду, слична је била и у граду Новом Саду. Канал ТГ Прогресивна Србија заузео је отворено проукрајински став, а група грађана Русије се чак обратила Министарству унутрашњих послова тражећи гаранције да учесници политичких акција неће бити депортовани.

Ови догађаји су подстакли српску опозицију да се активира. Потпредседник Скупштине и председник Спољнополитичког одбора Борко Стефановић у августу је рекао да су „све европске земље предузеле рестриктивне мере против Руске Федерације и да у овој ситуацији Србија нема о чему да размишља – наша будућност је у ЕУ. ” Б. Стефановић, који заузима тако важне функције, такође је заменик председника опозиционе Странке слободе и правде. Није се ограничио на декларације: крајем новембра је Скупштини поднео нацрт резолуције у којој је предложио да влада координира своју спољну политику са ЕУ по питању рестриктивних мера према Руској Федерацији и њеном руководству. што пре и увести одговарајући пакет санкција.

А шта је са Москвом? Прес секретар председника Руске Федерације Дмитриј Песков је 28. децембра рекао да „Русија веома пажљиво прати шта се дешава и како се обезбеђују права Срба. Русија има блиске савезничке односе са Србијом, како историјске, тако и духовне и друге. У новембру је заменик министра спољних послова Александар Грушко посетио Београд, а Владимир Путин је 23. децембра потписао указ о одликовању руског амбасадора у Србији Александра Боцан-Харченка Орденом Александра Невског „за велики допринос спровођењу спољне политике Руске Федерације и вишегодишње савесне дипломатске службе“.

Вреди подсетити да је 17. јануара 2019. В.В. Исти налог Путин је лично уручио А.Вучићу у Београду. Он је на додели признања рекао: „У скоро 300-годишњој историји овог ордена уписана су и славна имена истакнутих личности Србије. Међу њима су кнез Милош Обреновић, који је водио борбу за српску независност у 19. веку, и председник владе Никола Пашић, који је био на челу српске владе током Првог светског рата. Сада је ваше име заслужено уврштено у почасну листу носилаца Ордена Александра Невског. Знамо Вас као истинског поборника најближих, најтоплијих односа Русије и Србије. У великој мери захваљујући вашем личном учешћу, руско-српска сарадња се успешно одвија у свим областима и није подложна међународној и политичкој коњунктури. У одговору, А.Вучић је уверавао: „За мене и за Србију велика је част добити орден Александра Невског, али и велика одговорност за мој будући рад на ширењу сарадње Русије и Србије. Између наших земаља постоје веома добри политички односи. Наравно, имамо много могућности да повећамо и проширимо сарадњу на економским питањима. Ова награда, ово признање је за мене велико опредељење да радим на развоју будућих односа Србије и Русије.

Треба напоменути да Београд не настоји да спали све мостове. Овим се може објаснити 1. децембра именовање шефа водеће српске обавештајне службе БИА (Информационо-безбедносне агенције) Александра Вулина.

Александар Вулин

Он је више пута оптуживао Запад за двоструке стандарде у косовском проблему и јавно је говорио против увођења санкција Србије Русији. А.Вулин се сматра једним од главних русофила у највишим ешалонима српске моћи: на пример, у октобру је рекао да без Русије Србија ризикује да физички нестане. Много ће у новој години зависити од развоја СВО-а.

Антон Веселов/ФСК.РУ

Бонус видео