Скопље ради шта му кажу: Зашто је Северна Македонија против повратка српске војске на КиМ

Скопље ради шта му кажу: Зашто је Северна Македонија против повратка српске војске на КиМ.

Македонија као држава слепо следи ставове Европске уније и Америке, објашњава аналитичар Бранко Ђорђевски разлог због ког је Северне Македонија дигла глас против могућег повратака српске војске и полиције на Косово и Метохију.

Министар спољних послова Северне Македоније Бујар Османи изјавио је за Спутњик да се та земља противи могућем повратку српске војске на територију Косова*, што је Србија затражила од Кфора да јој одобри, сходно Резолуцији 12 44. Северна Македонија се прва од земља региона из састава бивше СФРЈ огласила јавно по овом питању иако објективно гледано за тим није имала никакве потребе.

Скопље говори оно што мора

Политиколог из Скопља Бранко Ђорђевски напомиње да се ова изјава мора посматрати у ширем контексту.

„Мислим да разлоге оваквом македонском ставу и ставу Бујара Османија треба тражити у томе што Северна Македонија као држава увек и у потпуности следи ставове Европске уније и Америке као важних међународних фактора јер у последњем извештају о напретку Скопља ка чланству на у ЕУ управо је та висока усаглашеност македонске спољне политике са политиком и ставовима ЕУ била посебно похваљена што држави која тежи ка уласку у ЕУ много значи,“ објашњава Ђорђевски.

Наш саговорник подсећа да је Северна Македонија признала Косово* као независну државу, што донекле и оправдава зашто има такав став према овом питању.

Одговорност је на међународној заједници
„Северна Македонија сматра да би то створило безбедносни ризик на простору Косова и Метохије и додатно нарушило мир и стабилност. Али чињеница је и то да међународна заједница има велику одговорност за ситуацију на КиМ, иако је она тренутно донекле смирена али то не значи да се тензије неће поновити,“ примећује Ђорђевски.

Он такође истиче да међународна заједница има одговорност да се испоштују сви договори и докумената који се тичу косовског питања.

„Ту мислим како на Резолуцију 1244 УН, тако и на Бриселски споразум који предвиђа Заједницу српских општина. У пракси се то не спроводи како је договорено, што такође отвара нове тензије и могуће конфликте. Таква ситуација у региону никоме не одговара, што значи да међународна заједница, дакле ЕУ и Америка на првом месту, треба да схвате да мора да се нађе решење за спровођење потписаних договора,“ сматра саговорник Спутњика из Скопља.

ЗСО није смак света

Ђорђевски на питање да ли је Северна Македонија могла да се уздржи од изношења става по овом питању каже следеће:

„Србија разуме да Скопље мора испоштује све што му се каже, тако је и у овом случају. Али Бриселски споразум треба да се спроведе и да се формира ЗСО, Косово то не би требало да ескивира. Какао смо ми у Северној Македонији могли да прихватимо Охридски договор који на неки начин успоставља федерални систем у држави, а Приштина не може да на северу формира једну заједницу која је при том предвиђена међународним уговором. Заједница српских општина није смак света, то није федерација већ заједница “, истиче наш саговорник.

Он ипак не мисли да ће овакво иступање Северне Македоније нарушити њене односе са Београдом јер се, како констатује, то није десило ни када је Скопље признало Косово*.

„Србија је Северној Македонији изашла у сусрет на више начина, од давања вакцина па до признања македонске цркве што је овде веома позитивно одјекнуло, и зато мислим да овакав став македонске владе неће нарушити односе две државе јер и Србија схвата да је Македонија мала држава која нема превелик утицај на дешавања у свету и да је држава која тежи ка уласку у ЕУ те да стога на неки начин мора и да следи ставове те политике,“ закључује Ђорђевски.

ИН4С

Бонус видео