Ако гинемо и нестајемо боље да гинемо као неко други него као СРБИ!

Ако гинемо и нестајемо боље да гинемо као неко други него као СРБИ!

Стиже ми порука од кума који себе сматра црногорцем посебним и независним, добар човјек, кум, у дилеми, па се пита, ми смо куме посебни, увијек били већи, јачи и другачији од несрећне браће србијанаца..?

Тако је куме! Има човјек два сина па нису исти, тако је и са нама, један брат одрастао у плодној равници и дивним зеленим шумама и шљивицима, а други у кршу и немаштини.

Онај први више је трпио јер му је било тешко да се одвоји од материјалног богатства па га је омекшало а онај други није имао шта да изгуби, одрастао у немаштини па је отимао од земље и од окупатора шта је могао.

Гусле су опјевале те хајдуке..

Исти су нам опанци били куме, једни у блату други по кршу.

Зашто данас нисмо исти сви, јаки, посебни и непоколебљиви?

Зашто смо сви постали “исти” гледамо само своју задњицу а брат нас не интересује ни опште добро и слобода?

Такозване “Европске вриједности” направиле су и од нас безличну себичну масу! Напокон су нас побједили, па више нема малог а у непоколебљивости великог народа на Балкану, који се увијек бунио и устајао против управо тог зла ма са које стране свијета долазио, желимо да постанемо “поносни грађани Европе” из које сви ти исти који нам је препоручују бјеже!?

Тачно је куме БИЛИ смо посебни и љубили узвишено, зато смо ишли и помагали браћи у Србији и Херцеговини да се и они ослободе па да будемо ЈЕДНО и ти су нас идеали носили, а данас нас је у подјељеност и “посебност” ућерала себичност па не видимо више ништа ван свога “стомака” и то зовемо “независност” а на жалост једино смо постали независни од свега што је било наше и што нас је красило, постали смо и борили се за самосталност, не због узвишених идеала и слободе, већ због личних интереса и своје себичности!

Борбе наших предака који су стварали своју државу биле су ослободилачке са циљем општег уједињења ослобођене браће.

Ја јесам за то да гајимо ону посебност која чува узвишеност истинских идеала за који су гинули наши преци, нисам и никад нећу бити за ону посебност која брише и потире све што јесмо, стварајући уствари зависност а не НЕзависност!

Док смо били браћа и живјели Христом и кроз Христа гледали на све, били смо МИ сад је остало само ЈА па ЈА и од тога не можемо видјети ни прошлост а тешко да имамо будућност!

Та магла загађености бића очи нам је затворила за ИСТИНУ па тражимо неку нову “истину” која ће нас мање бољети и подсјећати на оно што смо некад били!

Не желим куме, брате, не желим да на себе гледам и на свој народ као на давно прошло вријеме, као на неку изумрлу цивилизацију на чијим археолошким остацима живи неки нови народ који је комзервирао своје претке и показује их својој дјеци и неким новим окупаторима као музејски експонат са натписом који нам у том тренутку одговара!

Одбијам, следујући ИСТИНИ и нашој куме дивној историји да будем дио безличне масе, желим да сачувам своју посебност тако што ће ми брат увијек бити брат, и што ће моја независност бити жеља и стремљење ка јединству!

Не мислим на територијално јединство неке нове Југославије, већ на јединство у Љубави и братском поштовању.

Наша кућа, наша држава, твоја и моја куме, лијепа је као цвијет слободе, али је још љепша као дивни букет различитих цвјетова! Тај букет не значи утапање већ уношење себе и своје посебности у братско јединство које ћемо својим присуством обогатити.

Зар о томе куме нису пјевали и томе се надали наши преци, тањећи струне гусала уз рањену душу свога народа?

Ми смо куме били и остали велики јер смо дио великог јата, а птица која се из јата издвоји ради мало бољег поља пшенице, кад се наједе сама, или умире или постаје дио туђег јата чију пјесму не препознаје!

Ми смо дио НЕБЕСА куме, а до тих небеса узлијеће се душом која и тијело и ум уздиже, бојим се да је наше тијело отежало земљаним потребама, душу негирамо а ум је постао слуга. Везали су нас за туђе међе и држе нас да не летимо са својим јатом!

Него одужих куме, праштај, можда си ти управу, ако гинемо и нестајемо боље да гинемо као неко други него као СРБИ!

Протојереј Миајло Бацковић/ИН4С

Бонус видео