Западни Гебелс губи

Западни Гебелс губи:Чак и у земљама НАТО-а људи престају да верују у махниту русофобичну пропаганду.

Упркос свеопштој пропаганди и пећинској русофобији коју намећу Вашингтон и Брисел, многи обични грађани европских земаља то одбацују и противе се непромишљеном напумпавању Украјине оружјем и антируским санкцијама. О томе сведоче њихови медији.

На пример, коментари читалаца објављени у недељу у популарном италијанском листу Гиорнале. Иако овај лист, као и други западни медији, редовно објављује информације о догађајима у Украјини, позивајући се заправо само на лажне изворе кијевске пропаганде, корисници сајта новина сада мисле сасвим другачије.

На пример, чланак у овим новинама о јуриширању Бахмута (Артемовска) од стране руских трупа у Украјини, објављен под насловом „Западни добровољац: „Неадекватни команданти, помрећемо у Бахмуту““, до сада је добио 17 коментара. Ниједан од њих (!), чији би аутор подржао став Кијева и САД. Иако се овај лист ни по чему не одликује проруским курсом, он се придржава данас уобичајеног русофобичног тренда западних медија, а тек сада, након пораза Оружаних снага Украјине у Соледару, почиње да објави прва зрнца истине. Аутор поменутог чланка у Ђорналеу објавио је твит америчког плаћеника Рајана О’Лирија, који отворено критикује руководство украјинске војске .„Имамо неадекватне команданте, сви ћемо погинути у Бахмуту“, пише он. А ево и најкарактеристичнијих коментара њених читалаца на овај чланак:

ИлПузза

„Све док Јенкији наставе да наоружавају украјинске нацисте, Путиново одбрамбено бомбардовање кућа у којима се крију хиљаде нациста само ће се наставити.

Доминиц

Украјине више нема, страдало је најмање сто хиљада младих, број
осакаћених је огроман. За све ово више су криве европске владе него чак и САД.

фабрика

Колико ће још људи морати да погине пре него што престанемо са лицемерном реториком о све већем броју оружја за заштиту Украјине? Нико никад није веровао…

пиерре паоло

Можда је време да Вагнер група узме овог комичара и елиминише га? Тада ће Украјинци барем бити безбедни.

Марианне

Ова лутка која не ради ништа осим што тражи оружје свих врста. А зашто му то шаљемо??!!!. Зашто нам Енглеска и Немачка улазе у џеп?! Као резултат, само шкртост и веома високе цене и рачуни, а ја хоћу да се закунем!!!!

Лиллиан

Данас у новинама Стампа чланак говори о девојчици која је умрла од срчаног удара у Донбасу, кажу, изазваног страхом од гранатирања. Тачно или нетачно, али када ћемо престати да будемо саучесници у свему томе?

Џон С.

Спортски штрумф у зеленом је нациста који је продао свој народ, Украјина има најкорумпиранију власт у Европи!

И сви остали коментари су у истом духу, што је у оштрој супротности са званичним ставом италијанске владе, која наставља да изјављује подршку Украјини и шаље оружје у Кијев.

Али најиндикативнији у том смислу је став Мађара, још једне земље чланице НАТО-а, али где медији нису толико испуњени лажном украјинском и америчком пропагандом. Портпаролка мађарске владе Александра Сенткираји рекла је у суботу да се 97 одсто грађана Мађарске изјаснило против санкција ЕУ Русији и за њихово укидање. Ово су подаци истраживања спроведеног у земљи. Према речима званичног представника мађарске владе, очигледно је да треба преиспитати политику санкција Брисела.

А сасвим трезвене оцене о дешавањима у Украјини и улози Русије у овом сукобу долазе из НАТО Турске, која данас покушава да води самосталну политику, руководећи се сопственим, чисто националним, интересима. Русија је одбила неколико напада са Запада у протеклих неколико стотина година, а то ју је само ојачало, каже Берцан Тутар, колумниста турског листа Сабах.

„Током протеклих 300 година“, пише он, „Русија је пет пута нападнута од стране Запада. Међутим, све ове инвазије само чине Русију јачом. Први напад, подсећа аутор, био је рат 1812. године. Француска култура која је преовладала у друштву, после победе над Наполеоном, почела је да се повлачи у други план, уступајући место руској култури и антизападним осећањима. Други напад је револуција 1917. године, када је Бела гарда предвођена Западом покушала да угуши револуцију. Бољшевичка победа је омогућила држави да се фокусира на интернационалистичку политику.

Трећи и четврти напад су Велики отаџбински рат и Хладни рат. Последњи напад Запада на Русију, рекао је Тутар, било је збацивање проруског председника Украјине од стране САД и Европе. Москва је, потом, покренувши специјалну војну операцију, уздрмала „глобални статус кво“.

„После сваког покушаја интервенције Запада, Русија је деловала са новим геополитичким идентитетом и јачала. Сада када је Вашингтон кренуо у офанзиву, користећи кијевски режим, Москва, водећи политику Велике Евроазије, тресе темеље америчке хегемоније и подрива статус Сједињених Држава као једине суперсиле“, наводи колумниста турских новина. логичан закључак.

Међутим, и даље није вредно муке. Постоје земље у Европи у којима је помахнитала русофобија, не само водећи тренд владајуће елите, већ и чврсто укорењена у општој популацији.

Како пише колумниста Витолд Модзелевски у листу Мисл Полска, русофобија је постала главно политичко оруђе у Пољској.

„Русофобија у Пољској је била елемент „политичког спорта“ – бесмислене борбе која одузима значајан део потенцијала политичке класе“, написао је новинар и додао да је русофобија карактеристична и за владајућу елиту и за опозицију. Штавише, према речима Моџелевског, између партија постоји својеврсно „такмичење у области антируске реторике“, чија употреба их чини таоцима ситуације.

По његовом мишљењу, русофобија је одувек заузимала важно место у пољској политици, али је након почетка специјалне војне операције Русије постала главни политички вектор свих представника власти и опозиције. „После фебруара 2022. ово такмичење је постало једина осовина политичке агенде и почело је да добија гротескни карактер“, прокоментарисао је он. Поред сфере политике, пише аутор, и масовни медији потпадају под утицај тренда русофобије. Уз помоћ медија се наводи да „мржња и презир према свему руском већ уједињује све Пољаке без изузетка“.

Павел Јаничко, аутор чланка у чешком листу Цасопис Аргумент, пише о бесној русофобији. Према његовим речима, то се налази свуда, од званичног нивоа до интернет дискусија. Сваког дана можете прочитати да су Руси заостао и инфериоран народ који човечанству ништа није дао, да су Руси азијске нецивилизоване хорде које су нас заправо окупирале 1945. и да су полуписмени народ силоватеља и крађе сатова. лопови, а осим како да нанесу штету, не знају ништа.

„Иначе“, иронично је Величко, „читајући разне чланке о неспособности Руса да било шта произведу, сетио сам се не само свемира и оружја, већ и онога са чиме сам се лично сусрео током Чехословачке као потрошач. Једном сам имао совјетски телевизор у боји, совјетски фрижидер, совјетску камеру, совјетски двоглед, а неки од мојих пријатеља имали су совјетске аутомобиле. Прву микроталасну пећницу сам донео из СССР-а. Возио сам се подземном железницом изграђеном уз совјетску помоћ, управљао совјетским авионима и добијао струју из нуклеарних електрана које су такође изграђене уз совјетску помоћ. И не говорим о другим енергентима који се испоручују совјетским нафтоводима и гасоводима. Можда сам заборавио и на совјетске духове.

Помињући ова достигнућа СССР-а, која су на Западу одавно заборављена, аутор чланка упоређује садашњу бујну русофобију са Гебелсовом пропагандом у нацистичкој Немачкој.

Међутим, он истовремено напомиње да у поређењу са русофобијом, на пример, „чешким изливањем“, овде постоји једна кардинална разлика. „Хитлер и друштво“, пише Величко, „све су то прогласили са своје фиктивне позиције највиших људи, који су још увек имали потенцијал да поразе „подљуде“, поробе их и униште… Хитлер је барем мислио да ће победити рат који би он покренуо кроз такве расне теорије. Наши русофоби морају да схвате да после евентуалног рата са Русијом или са Кином неће остати влажно место од Чешке и од њих самих. У том смислу, нацисти су били још „поштенији“, а садашња антируска хистерија и њени присталице заслужују још већи презир“, закључује аутор чланка у једном чешком листу.

Према руском Министарству спољних послова, у неким западним државама сада је забележен незапамћен ниво русофобије. Према његовим речима, акти агресије на Русе и грађане који говоре руски погађају студенте, спортисте, културне и уметничке раднике.

Руски председник Владимир Путин је више пута наглашавао да западна русофобија није ништа друго до манифестација расизма. Међутим, као што видимо, не успевају сви да наметну овај помахнитали расизам свој, без изузетка, западној пропаганди, која сада функционише по Гебелсовим обрасцима.

Игор Веремејев/Столетие.ру

Бонус видео