„Лука Београд” прича с тужним крајем

„Лука Београд” прича с тужним крајем.

Мали акционари се жале што ће бити елиминисани из игре за ситне паре јер им се нуди 60 динара по акцији, а својевремено су докапитализовали луку са милион евра Акционари „Луке Београд” ће 1. марта одржати ванредну скупштину на којој би требало да одлуче о принудном откупу акција од малих акционара. То ће бити једна од тачака дневног реда, наведено је у позиву објављеном на сајту Централног регистра хартија од вредности. Већински власник луке, према подацима Централног регистра, је грчка фирма „Метико инвестмент”. Она поседује 93,7 одсто акција, а на акцијама је уписано заложно право. Грађани су власници 6,22 процента.

Ово друштво на дан упућивања позива, има издате 6.962.434 обичне акције. Оне дају право гласа – једна акција један глас. Кворум за седницу скупштине акционара чини обична већина.

Када један акционар самостално или заједно са повезаним лицима стекне најмање 90 одсто основног капитала друштва и најмање 90 процената гласова свих акционара који поседују обичне акције обезбеђује право на принудни откуп свих акција. Тада остали акционари не могу да бирају да ли ће њихове акције бити принудно откупљене или не. Према Закону о привредним друштвима цена по којој ће акције бити откупљене мора бити садржана у одлуци о принудном откупу.

Милан Карановић, председник Удружења малих акционара „Луке Београд”, каже за „Политику” да је већински власник тај део законске процедуре испоштовао. Ипак малим акционарима смета што већински власник хоће присилно да их истисне из игре и од њих откупи деонице по цени од око 60 динара по акцији. За њих је спорно што је тренутна цена акција на берзи 800 динара, а ишла је историјски и до 7.400 динара.

– Својевремено нас 900 малих акционара, финансијски смо помогли луку докапитализацијом, то јест куповином емисије акција по 490 динара. Више од милион евра смо 2007. уложили у „Луку Београд”. Успели смо да задржимо однос између луке и малих акционара и да не паднемо испод пет одсто. Када је промењен Закон о привредним друштвима и померен цензус за принудни откуп са пет на десет процената нама је све на неки начин пропало. Велика средства смо уложили и уопште ми није јасно како смо изгубили право које смо имали као акционари. Да ли закон који је уследио може ретроактивно да се примењује на право које смо стекли пре 15 година – пита Карановић.

Наш саговорник такође поставља питање како фирма која дугује више од 70 милиона евра не плаћа своје дугове, већ исплаћује мале акционаре. „Лука Београд” је тренутно у пред стечајном поступку, такозваном унапред припремљеном плану реорганизације, у коме се са прекидима налази од 2014.

Карановић тврди да овај принудни откуп акција има везе са најавом укидања плаћања конверзије земљишта из права коришћења у право својине, што је предвиђено Нацртом измена Закона о планирању и изградњи. Наглашава да ово предузеће више нема ниједан објекат у свом власништву. Под хипотеком је 95 одсто зграда, остало је продато.

– Лука има 200 хектара грађевинског земљишта. Град Београд је водио спор са луком око земљишта између „Луке Београд” и Аде Хује. Али је Београд тај спор изгубио. Руководство луке вероватно хоће од акционарског друштва да направи затворено друштво и да убудуће не полажу никоме рачуне. На тај начин обезвређују и дуговање према банкама. Дуг од 70 милиона евра једино из изградње могу да намире – наводи Карановић.

Брокер Ненад Гујаничић, напомиње да „Лука Београд” има право да понуди принудни откуп акција. Малим акционарима хтели или не, акције ће бити откупљене по цени која је наведена у одлуци о принудном откупу. Прошле године је била понуда по истој цени од око 60 динара када је свако од њих могао да каже да ли хоће или неће да прода своје акције.

– Цена акција од 800 динара на берзи је релевантна у случају да су оне ликвидне и да се њима тргује. Закон је предвидео које количине акција треба да буду у промету да би та цена имала основ да уђе као критеријум за понуду преузимањем и за принудни откуп акција – објашњава Гујаничић.

Према његовим речима већина акција на нашој берзи је неликвидна и у том случају приликом давања понуде за преузимање узимају се у обзир процењена и књиговодствена вредност која је иначе највећа заштита за мале акционаре, да не буду истиснути по некој ниској цени.

– У случају „Луке Београд” књиговодствена вредност је смањена јер компанија има велике губитке. Малим акционарима остаје да туже већинског власника да није адекватно утврђена процењена вредност. Процедура за принудни откуп је спроведена у складу са законом, а мали акционари једино пред судом могу да оспоре цену по којој су истиснути из „Луке Београд”. То је прича са тужним крајем – каже Гујаничић.

Марија Авакумовић/Политика

Бонус видео