Бивши командант Кфора: Запад режира сукоб у Украјини као некада на Косову и Метохији

Мини, италијански генерал који је командовао јединицама Кфора на Косову и Метохији од 2002. до 2003. године, говорио је о „подударностима“ између Косова и Метохије некад, и Украјине сад, у интервјуу за „Новости“ годину дана од почетка специјалне војне операције Русије.

„ Завијају сирене, 9. марта бомбардована је болница где се налази породилиште у Маријупољу, Зеленски тврди да се десио „масакр трудница и новорођенчади“. Реч је о монтажи, тврди руски шеф дипломатије Сергеј Лавров. Одмах потом, у моменту када Лавров треба да се сусретне са украјинским колегом у Турској ради преговора, бомбардовано је позориште у Маријупољу где је било склониште за цивиле. Кијев саопштава да су то урадили Руси, Москва да је то подвала неонациста из украјинске бригаде Азов*. Резултат – мировних преговора нема, рат се наставља. Сличне ствари дешавале су се и пре него што је НАТО бомбардовао Србију, већ договорени сусрети отказивани су због „страшних злочина“ који су „изненада“ откривани.

„Истина ће се сазнати на крају рата и у зависности од тога ко ће у њему победити. У међувремену, Запад наставља са дотурањем још ефикаснијег оружја Украјини, мир никако није на видику. Сличне ствари дешавале су се и на Косову 1999. у моменту када је ситуација на терену ишла у прилог Србији. Међутим, Србија допушта да дође једна мисија ОЕБС, долази њих десетак, а шеф мисије је амерички амбасадор Вилијем Вокер, којег информише „Винел корпорејшн“. Пре разговора „о миру“ између НАТО и Србије, српска полиција организовала је долазак групе новинара који су хтели да се упознају са антитерористичким операцијама. Састанак је био у Рачку, стижу новинари и „случајно“ у јами налазе педесетак тела обучених у цивилна одела! Вокер жури да саопшти како је реч о масакру који су починили Срби, говори о „стотинама недужних жртава међу којима су жене и деца поклани у масовној егзекуцији“, грми демократија државног секретара САД Медлин Олбрајт. Одмах се отказује договорен разговор у Паризу, а брзо потом уследиће и бомбардовање ваше земље“.

„Албанска популација све је компактнија у мржњи према Србима, Ромима и другим мањинама. И готово јединствена у слављењу отпора и патриота. Било је не више од 2.000 бораца које је „усвојио“ НАТО, али после бомбардовања је „убачено“ осталих 23.000. Око 600.000 Албанца, од укупно милион становника, било је евакуисано како би било омогућено бомбардовање, не удаљавајући се више од двадесетак километара од границе Македоније и Албаније. На Косово ће се после вратити многи, део је расејан по читавом свету, или остају у земљама које су их угостиле“.

„Око 200.000 Срба побегло је од рата или освете. Њихове куће су запаљене, окупиране, фабрике разрушене, пољопривредна добра напуштена, у неким деловима КиМ оно мало што је опстало заштићено је војним снагама. Сећате се, грчки батаљон штитио је баку у Јужној Митровици и пратио је да купи хлеб, а унуку у школу са друге стране моста.

Италијански војници више од 23 године штите четири свештеника у манастиру Дечани. Пре 20 година две монахиње су биле онемогућаване да гаје купус у селу Дреница. Нико их није штитио“.

„Оно америчко као и европско, посебно немачко оружје, могу да дају разлику у квалитету напада и одбране у Украјини, али сумњам да ће бити довољних количина за преокрет. Руске оружане снаге, по традицији, имају велики број оклопног оружја. Ако би се набавка са Запада лимитирала на 10 до 15 тенкова по једној земљи, то не би било довољно ни за директни фронтални сукоб, нити за једну одбрамбену борбу, јер би у сваком случају требало да буду подржани од ваздушних снага и артиљерије“.

„Има назнака да Запад и Америка постају уморни. Шеф ЦИА већ је опоменуо украјинског председника Владимира Зеленског да од августа америчка подршка може почети да се смањује. Приближавају се избори, председник САД Џозеф Бајден покушаће да освоји други мандат. И Украјинци постају уморни од корупције. У Украјини је у току кампања која промовише потказивање. Украјинци пријављују суседе и сопствене шефове са богатством које се не може оправдати платама. И влада охрабрује ту кампању у нади да се бес народа неће окренути против ње.