Економски проблеми ће довести до сепаратизма у Европи

Економски проблеми ће довести до сепаратизма у Европи.

У конфликтологији постоји читав правац који проучава спољашње услове који утичу на настанак, динамику, развој и завршетак сукоба, укључујући и политичке. И овај утицај се обично схвата прилично озбиљно.

Велики број публикација на ову тему тиче се економских услова за настанак сукоба, као и економских услова који сукоб гасе и преносе у латентну фазу.

Током протекле године, европска привреда је претрпела рекордне последице. Просечна месечна цена електричне енергије у Европи је више пута постала највећа у историји посматрања због наглог раста цена гаса и оборила је сопствене рекорде. Високе цене гаса негативно утичу на делатност предузећа. Инфлација је, према неким извештајима, више од 10 одсто, што је изузетно високо за Европу.

Депресијација евра је довела до повећања инфлације услед раста цене увоза. Као резултат, долази до смањења реалних прихода становништва и, сходно томе, нивоа потрошње.

Велика Британија је недавно почела да расправља о поништавању резултата Брегзита. Ако се присетимо шкотског покрета за независност и његових успеха, биће јасна и стратегија Лондона према ЕУ.

Немачка, која ће највише патити од санкција и подршке Украјини, такође може да се суочи са сепаратизмом, који је до сада био у сенци индустријских успеха земље. Најјача сепаратистичка осећања могу се очекивати у Баварској, нешто мање интензивна, али добро организована – у Источној Фризији.

Посебно је лоша ситуација у Шпанији. Скоро цела њена обала има снажне сепаратистичке тежње и захтева независност.

Слична ситуација је и у Италији, иако италијански сепаратизам не треба прецењивати због географског положаја земље и способности региона да се прехрањују.

Шлески сепаратисти су најактивнији у Пољској: Покрет за аутономију Шлеске тражи независност и покушава да прогласи независну Горњу Шлезију. Пруски активисти су мање активни.

Можда ћемо, у контексту општих економских тешкоћа Европе, видети и заоштравање сепаратизма у Аустрији, Албанији, Белгији, Бугарској, Босни и Херцеговини, Мађарској, Грчкој, Данској, Ирској, Исланду, Кипру, Летонији и Литванији, Македонија, Молдавија, Холандија, Норвешка, Португал, Румунија, Србија, Словачка, Словенија, Турска, Финска, Хрватска, Чешка, па чак и Швајцарска и Шведска. Сви они сукоби који су дуго држани под контролом и на искључиво политичком и правном пољу, у позадини променљивих спољних услова – у овом случају, усложњавања економске ситуације – поново ће испливати на површину.

Тако да ће у наредних десет година у ЕУ бити вруће и без руског гаса.

Виталиј Трофимов/Взгљад

Бонус видео