Мило Ђукановић, од узорног комунисте до шефа црногорске државне мафије

Да би грађанима, нарочито млађима, приближили лик и дело Мило Ђукановића, у недељи пред нама, предочићемо им лик и дело досадашњег предсједника државе. Познато је да риба смрди од главе, па је јасно да се и змија једне од најорганизованијих криминалних група на европском тлу удара право у главу, ако се мисли иоле задовољити правда у до кости опљачканој Црној Гори.

Након хапшења Весне Меденице и Блажа Јованића, те најава удара на бројне друге мафије у Црној Гори, специјални тужилац Нововић је за врло кратко вријеме вратио повјерење у тужилачки орган и задобио подршку огромне већине слободних грађана и демократске јавности, који с правом очекују коначно демонтирање ДПС система пљачке, корупције и непотизма.

Иако је прошло више од годину ипо дана од како је Црна Гора добила “прву демократску владу у историји“, од задовољења правде и позивања на одговорност оних који су похарали државу и њене грађане није било ништа.

Исти они људи који су деценијама уништавали привреду, пљачкали државу, гасили предузећа и фабрике, дођељивали себи и својим ближњим бесплатне станове и кредите, данас су на слободи, шепуре се у скупштинским клупама, на улицама и трговима, твитеру и телевизијама, смијући се свим “жртвама транзиције“ у лице.

Бољи живот и економски напредак није могао доћи “преко ноћи“, али најмање што су очекивали опљачкани грађани и свеукупна демократска јавност јесте привођење правди функционера, тајкуна и криминалаца ДПС власти и њених сателита.

Први на списку за хапшење би морао бити актуелни предсједник државе и ДПС-а Мило Ђукановић, који је деценијама на врху криминалне пирамиде.

Мило Ђукановић је рођен у Никшићу 1962. године. Већ као омладинац пришао је Савезу комуниста и био у руководству омладинске организације партије. На позив Ратка Kнежевића, свога каснијег кума, долази из Београда у тадашњи Титоград гђе су “млади, лијепи и паметни“ у тзв. АБ револуцији смијенили старо комунистичко руководство.

Ђукановић, по струци економиста, без дана радног искуства, крајем 1990. године, на првим вишестраначким изборима у Црној Гори изабран је за посланика, а најмлађи премијер у Европи постаје већ наредне године – на 29. рођендан. Остало је записано да је Црна Гора била једина земља у Европи у којој су на првим вишестраначким изборима побиједили комунисти, а Ђукановић се посебно истакао изјавом прије расписивања избора да ће Црна Гора размислити да ли да уопште уводи вишестраначје. Тиме је већ на самом почетку своје политичке каријере, Ђукановић показао аутократске склоности и неспремност на дијалоге и компромисе, а посебно је био бруталан у обрачуну са својим политичким противницима.

НАЈВЕЋИ РАТНИ ХУШKАЧ И ШВЕРЦЕР 1990-тих

На почетку грађанског рата у бившој Југославији, Ђукановић се истакао својим ратнохушкачким изјавама, позивом на коначан обрачун са “усташама“, оптуживањем свих који су одбили мобилизацију “издајницима“, дакле, Ђукановић је био најригиднији и најактивнији у лову на ‘’унутрашње непријатеље’’. На удару су били и политички противници (углавном окупљени око Либералног савеза) а ни мањински народи нису били поштеђени његових ријечи, па и не-ђела (углавном припадници бошњачког народа)

Малтретирања, хапшења, пребијања, па чак и тешки злочин депортације избјеглица, злоупотребе јавне и тајне полиције у партијске и личне сврхе, пљачка грађана путем девизних штедионица, осиромашење радника и затварање готово свих фабрика и погона, све су то били ‘’резултати’’ рада Владе Мила Ђукановића у само првих пар година власти.

Са друге стране, док је огромна већина грађана грцала у немаштини, а тзв. средњи слој разорен и уништен, рађала се нова црногорска класа, Ђукановићеви тајкуни, готово по правилу сви редом његови пријатељи, ‘’другови са кошарке’’, школски другови, кумови, браћа.
Шверц под патронатом државе епских размјера, у времену блокаде и санкција, не би био толико споран, да се иза њега није крило намицање богатства за само уски круг људи везаних уз Ђукановића лично. Доушничка мрежа злогласне црногорске УДБЕ је годинама касније у свакој кафани, на свакој свадби или саучешћу, ширила лажи како се шверц морао радити ‘’да би Црна Гора опстала’’, ‘’да би се исплаћивел плате и пензије’’, иако свако добронамјеран одлично зна да су од оних 1000 дојч мараца са краја 1980-тих и почетка 1990. године, грађани сведени на пар мараца плата и пензија.

Шверц цигарета, нафте и оружја је цвјетао, а појединци из Ђукановићевог окружења су ‘’преко ноћи’’ постајали мултимилионери.

АМЕРИЧKИ ПИОН И ИЗДАЈА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

Kада је Слободан Милошевић ‘’од фактора мира и стабилности’’ постао ‘’балкански касапин’’, Ђукановић је позван у Вашингтон да промијени политички дрес, па је по повратку из САД-а, у интервјуу за београдско ‘’Време’’ изјавио да је Милошевић ‘’превазиђен политичар’’. Тако је након издаје бивше СФР Југославије, Ђукановић издао и свог политичког оца који га је с улице и довео на власт у јануару 1989. године.

Јединствена Демократска партија социјалиста (ДПС) се подијелила на два крила- његово И оно Момира Булатовића, а у окршају на предсједничким изборима у октобру 1997. године, Ђукановић излази као побједник, учврсћује своју неконтролисану власт и креће у нове обрачуне са политичким противницима.

У интервјуу из јула ове године, Вилијам Монтгомери, некадашњи амбасадор САД у Србији и Црној Гори, Хрватској и Бугарској, изјавио је да су САД у хрватском граду Цавтату имале брод са екипом Централне обавештајне агенције (ЦИА) чији је једини посао био да спаси тадашњег и актуелног председника Црне Горе Мила Ђукановића ако тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић крене на њега.

„Гледао је из ког смера ветар дува и прилагођавао се томе. Ако погледате његов живот видећете да је започео као лојалан комуниста, потом био лојалан Милошевићу, а у одређеном тренутку схватио је да Милошевић неће победити, па је променио страну, окренуо поглед на Запад тражећи подршку. У тој је улози био током кампање бомбардовања Савезне Републике Југославије (СРЈ). Али онда кад је Милошевић отишао, почели смо посвећивати пуно више времена и помоћи Србији, док је пре то ишло више Црној Гори. Углавном, ми смо током Милошевићевих година, кад се Ђукановић окренуо и одмакао од Милошевића и кад је било врло тешко обезбедити финансирање за његову владу, почели да дозвољавамо масовним кријумчарима дувана да оперишу из Црне Горе. Ми као Запад. Окренули смо главу и одлучили да не видимо то кријумчарење. Међу осталима и Италија“, рекао је Монтгомери.

ШЕФ ДРЖАВНЕ МАФИЈЕ

Kрајем 1990-тих и почетком 2000-тих десила су и многобројна убиства, углавном људи укључених у посао шверца, из полицијских И кругова блиских ДБ-у, па чак и оних из најближег Ђукановићевог окружења. Готово све ликвидације су остале неразријешене, а Ђукановић је и формално постао шеф државне мафије, неприкосновени вођа политичког и криминалног крила.
Расписивањем референдум 2006. године и проглашењем Црне Горе независном државом, Ђукановић се буквално спасио италијанске оптужнице, коју су грађани Црне Горе и региона могли да читају са страница загребачког ‘’Национала’’ и подгоричког ‘’ДАН-а’’ пар година раније, те тиме обезбиједио себи имунитет од кривичног гоњења.

Мафијашка бајка се наставила, а Црна Гора улази у нову фазу криминалног развоја, поставши једна од највећих пераоница прљавог новца у европи, можда и шире. Ушло се и у бизнис наркотрафикинга, а благо Ђукановићевог клана, стечено нелегалним активностима се само увећавало и множило.

ПАД НАРKО-KАРТЕЛА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

На политичком плану, Ђукановић је себи обезбјеђивао побједе из циклуса у циклус иако се његова подршка крунила. На нефер и недемократским изборима, намицао је тачно онолико колико му је требало да задржи апсолутну власт, шатро је дијелећи са својим ‘’коалиционим’’, сателитским странкама.

Од 2015. године је ушао у терминалну фазу политичког ђеловања и битисања, брутално се обрачунавајући са политичким противницима, углавном окупљеним око Демократског фронта (ДФ).

Упоредо са тим политичким проблемима, на криминалном плану су се многи ситнији играчи ‘’одметнули’’ и почели да солирају, с посебним нагласком на которске нарко кланове.
Пођеле у криминалној сфери, као по правилу, пратиле су и пођеле и фракцијашења у ДПС-у, што је било и за очекивано, с обзиром да је Ђукановићев странкоид од самог почетка био само политичко крило црногорске државне мафије.

Америчка ДЕА, агенција за борбу против кријумчарења дроге, све више је откривала, хапсила и заплењивала, а Ђукановићев клан је у последњих пар година озбиљно уздрман и притјеран уза зид. Није било мјесеца да се неки товар кокаина, чланови посаде брода, па и сам брод у Њемачкој (под црногорском заставом) не повеже са Црном Гором.

Kрајем 2019. године и почетком 2020. године Ђукановић улази у отворени обрачун и удар на Цркву и вјерујући народ, очекивајући да ће му пљачка светиња, црквеног земљишта и добара, обезбиједити опстанак и вјечну власт.

Народ је пружио незапамћени отпор, побунио се, Црква је организовала величанствене литије, невиђене на европском тлу, па је 30. августа прошле године Ђукановић, у немогућим условима пандемије И аутократије, коначно поражен.

ЗАKЉУЧАK

Kако смо у нашем фељтону ‘’Црна књига ДПС криминала’’ писали крајем прошле године о кључним играчима Ђукановићевог клана, набројали готово све велике афере и пљачке грађана и државе, подсјећамо и тужиоца Нововића и његове сараднике да је све мале/велике пљачке, комплетан шверц и наркотрафикинг, тешке злочине и похару грађана и државе, контролисао Мило Ђукановић.

Са великим оправданим разлогом и вјером грађани и демократска јавност очекује да ће се коначно покренути и отпочети највећи судски процес у историји Црне Горе, а можда и шире, против Мила Ђукановића & осталих, уз велики број свједока-сарадника, те да ће се коначно судити једној од највећих криминалних група на Балкану.

А на оптуженичкој клупи, поред Ђукановића, своје заслужено мјесто ће наћи и остали ‘’јунаци’’ његовог режима, као и многи други пиони из тужилаштва, судства, приватно-партијске јавне и тајне полиције, о којима ће наш портал тек писати.

Година која почела са хапшењем Меденице, Јованића и осталих МОРА бити година обрачуна са мафијом, јер су грађани, слободно можемо рећи једнако жељни, бољег живота и економског напретка, као и правде. Јер, за похару, пљачку и уништавање супстанце ове државе и грађана, Ђукановићев клан коначно МОРА кривично одговарати.

Борба

БОНУС ВИДЕО: