УРЛАЛИ СУ НА МЕНЕ, САМА САМ СЕ ПОРАЂАЛА, А ОНДА ВИДИМ СИНА У ЗАВОЈУ: Тамари су лекари у Београду урадили ШОКАНТНЕ СТВАРИ
УРЛАЛИ СУ НА МЕНЕ, САМА САМ СЕ ПОРАЂАЛА, А ОНДА ВИДИМ СИНА У ЗАВОЈУ: Тамари су лекари у Београду урадили ШОКАНТНЕ СТВАРИ.
Тамари Новаковић никако није остао порођај у лепом сећању, штавише муке нису пролазиле ни месецима након што је постала мама…
Исповест Тамара Новаковић о вођењу трудноће и самом порођају нико не може да остави равнодушним! Истиче да су јој трауме остале за читав живот, а да је њеног сина сам Бог спасао.– Од првог дана када сам сазнала да сам трудна слепо сам слушала савете лекара. Прележала сам целу трудноћу, контроле сам имала на сваке две недеље и све је било у реду. У шестом месецу сам по препоруци отишла на експертни ултразвук у једну приватну клинику у којој је радила и докторка која је редовно запослена у Вишеградској. Све је било у реду, али ми се грлић додатно скратио због чега је саветовала да ми ураде серклаж – започиње Тамара причи и наставља:
– Наравно, послушала сам. Урађени су ми брисеви, све је било у реду и серклаж је постављен. Међутим, после интервенције сам добила инфекцију. Цео викенд нисам могла да дођем до докторке, у петак су ми рекли да се јавим у понедељак. У подељак одлазим код другог доктора који ми каже да сам добила инфекцију и да ми је серклаж спао. Лежала сам у болници 3 недеље, моја беба је велики борац и све смо изгурали. Остатак трудноће сам провела мало у болници, мало код куће до 37. недеље. Добила сам прееклампсију, хитно сам примљена у Вишеградску и ту је мој пакао заправо почео – каже породиља, а преноси Yумама.
Оњашњава кроз уздах шта је све прошла. Примљена је у болницу где су јој објаснили да ће да јој стабилизују притисак и спусте на одељење, а тек следеће недеље ће да је породе.
“То се све десило у петак поподне и то је последња информација коју сам рекла својој породици. Укључили су ми инфузију и нико ми ништа није говорио. Случајно је прошао један студент ког сам питала шта је то што примам, а он ми је објаснио да је у питању индукција. Тако је протекла ноћ, инфузија за инфузијом, лекови за спуштање притиска, а онда у пола седам ујутру су одлучили да ми пробуше водењак. Тог тренутка почињу несносни болови. Наравно, дошло је и до смене доктора и бабица, а докторка која је дошла у смену ми је рекла да гурам када осетим напоне. Потом је изашла из бокса и оставила ме саму наредна два сата.
Stalno je osećala napone, a snaga joj je ponestajala.
Стално је осећала напоне, а снага јој је понестајала.
Гурала сам буквално но-стоп јер сам стално имала осећаје да имам напоне, а и само тако ме није болело. Долази бабица којој сам у пола 10 рекла да немам више снаге и да ми раде царски рез. Она ми говори да је докторка на кафи и да не може сада ништа да јој пренесе. Агонија се наставља! Долазе ми две докторке и две бабице, гурају ми стомак и ја остајем без ваздуха. Наравно, почињем да вичем, а оне ми говоре да умукнем и да не плашим остале жене. Нећу говорити о томе шта су ми све рекле и како су ме псовале јер ни ја њима нисам остајала дужна – објашњава Тамара.Све то време њена породица није имала никакве информације, јер јој нису дозволили да им јави да се порађа.
– У пола 12 чујем докорку да тражи катетер и знала сам да идем на царски. Погледам ЦТГ и видим да мојој беби падају откуцаји, што ми је и докторка потврдила. Изгубила сам се и даље се не сећам ничега осим болничарке која ми је насилно спуштала ноге иако сам рекла да не могу да их спустим јер осећам да ми се беба ту заглавила. Будим се у соби, питам сестру за бебу, а она каже да не зна ништа. Тада настаје најгорих сат времена у мом животу јер ми нико ништа не говори, а докторке нема ни да ми каже да ли је моја беба жива.
Стално је осећала напоне, а снага јој је понестајала.Гурала сам буквално но-стоп јер сам стално имала осећаје да имам напоне, а и само тако ме није болело. Долази бабица којој сам у пола 10 рекла да немам више снаге и да ми раде царски рез. Она ми говори да је докторка на кафи и да не може сада ништа да јој пренесе. Агонија се наставља! Долазе ми две докторке и две бабице, гурају ми стомак и ја остајем без ваздуха. Наравно, почињем да вичем, а оне ми говоре да умукнем и да не плашим остале жене. Нећу говорити о томе шта су ми све рекле и како су ме псовале јер ни ја њима нисам остајала дужна – објашњава Тамара.
Све то време њена породица није имала никакве информације, јер јој нису дозволили да им јави да се порађа.– У пола 12 чујем докорку да тражи катетер и знала сам да идем на царски. Погледам ЦТГ и видим да мојој беби падају откуцаји, што ми је и докторка потврдила. Изгубила сам се и даље се не сећам ничега осим болничарке која ми је насилно спуштала ноге иако сам рекла да не могу да их спустим јер осећам да ми се беба ту заглавила. Будим се у соби, питам сестру за бебу, а она каже да не зна ништа. Тада настаје најгорих сат времена у мом животу јер ми нико ништа не говори, а докторке нема ни да ми каже да ли је моја беба жива.
– Мом анђелу је добро, а за то могу само да захвалим Богу и мом детету које је највећи борац ког знам. Без обзира на све, опет бих исто прошла због њега и среће коју сада имам са њим. Али никада нећу заборавити докторку која је усред мог порођаја отишла да пије кафу и која ме је оставила да се мучим пет сати у активном порођају и тиме угрозила и моје дете. Такође, не могу да заборавим ни докторку због које сам добила инфекцију и која ме после тога није ни прегледала.
– Једини разлог зашто нисам тужила је тај што сам кући отишла са дететом, а многе жене немају ту срећу. Мој савет свим женама: Немојте да се бојите зато што ‘зависите’ од њих. Слободно се борите за своје дете, имате право да знате сваки детаљ трудноће и порођаја. И на крају, борите се за себе и своја права и не дозволите да вам поступци појединаца и лоша искуства утичу на одлуку о томе колико деце ћете имати – закључила је мама Тамара.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
