Земља минских поља: У Украјини горе него у Авганистану и Сирији

Од фебруара прошле године, када је Русија започела Специјалну војну операцију у Украјини, у експлозијама мина у тој земљи је погинуло око 200 цивила, док је више стотина повређено, пише за РТ политички новинар Петр Лавренин.

Уједињене нације су Украјину већ назвале државом са највише мина на свету. Ипак, контаминација наставља да расте због начина на који се води рат. С обзиром да се сукобу не назире крај, даље постављање експлозива могло би имати катастрофалне последице.

Смртоносне замке
Званични извештаји тврде да је минирано 250.000 квадратних километара (скоро 62 милиона хектара) украјинске територије. Ово је једнако територији Велике Британије (244.000 квадратних километара).

Према речима премијера Дениса Шмигља, земља је постала највеће минско поље на свету, што је чак подстакло владу да створи посебан центар за суочавање са последицама.

Експерти сматрају да је ситуација у Украјини гора него у Авганистану и Сирији. Расејани су милиони неексплодираних убојних средстава, противпешадијских, противтенковских и других мина и експлозивних граната.

У међувремену, украјинска минска поља расту експоненцијално. У протеклих годину дана минирана је читава линија фронта са обе стране. Често се полажу раштркано и без мапирања. С обзиром на величину Украјине, то отежава процес њиховог проналаска и уништавања.

“Заиста, постоји шанса да се миниране територије могу даље ширити, како због продужења сукоба, тако и због вероватне офанзиве било које стране, што би могло да покрене непријатељства на раније незахваћене територије”, рекао је Максим Семенов, политички аналитичар и специјалиста за сукобе на постсовјетском простору.

Званични извори такође кажу да се контаминирано подручје шири. Прошлог лета Удружење украјинских деминера навело је да су минска поља покривала око 133.000 квадратних километара Украјине, али је број који је Шмигаљ недавно открио је двоструко већи.

У међувремену, не постоје решења која могу бити потпуно ефикасна, и што је најважније, брза и једноставна. Деминирање је посао искључиво војних инжењера. На пример, још 2000-их, у Анголи, једној од земаља са највећом количином мина на свету, дизано је у ваздух у просеку 50 људи дневно на противпешадијским објектима. До данас је остало око 500.000 експлозивних направа, упркос чињеници да су десетине деминерских јединица из целог света помагале у земљи. Такође је вредно напоменути да су и борбе и обим контаминације у Анголи били далеко мање озбиљан него у Украјини.

“Треба напоменути искуство афричких и азијских земаља, па чак и Совјетског Савеза, где су се деценијама након завршетка рата повремено дешавале експлозије мина. Немогуће је дати гаранције да је неко подручје потпуно очишћено од мина. Војска можда неће правити карте минских поља, као што је то био случај са Оружаним снагама Украјине у Донбасу од 2014. Или мапе могу бити нетачне, могу се изгубити итд. Све то отежава рад деминера”, напомиње Семенов, додајући да чак и деценијама након што је неко подручје очишћено, мине и даље могу постојати на најнеочекиванијим местима.

Чак ни деминери не могу да гарантују да су све мине и гранате пронађене и очишћене.

За сукобом погођене регионе, ово ствара огромне проблеме у транзицији на мирнодопски живот, а да не спомињемо могућу смрт цивила и изазове у нормализацији економије.

“Ово се тиче и пољопривреде, индустријског сектора и инфраструктуре. Познато је да Оружане снаге Украјине минирају цивилне објекте, на пример у Маријупољу, где руски деминери још чисте постројења, стамбене зграде и судове”, додао је експерт .

Другим речима, може потрајати деценијама. Још у јуну прошле године, тадашњи министар унутрашњих послова Украјине Денис Монастирски рекао је да ће за делимично разминирање бити потребно од пет до десет година.

За сада, овај проблем остаје у позадини због тоталне цензуре украјинских медија, фокуса на вести са фронта и разумљиве жеље људи да се држе подаље од борби. Али када се захуктала фаза оружаног сукоба заврши, проблем ће се појавити као кључно питање.

Нивои опасности
Пре годину дана Кијевска, Харковска, Черниговска и Сумска област (северни и источни делови Украјине) биле су области са највише мина. Али сада су то источни и јужни региони.

“Тренутно смо најактивнији у Херсонској области. Осам хиљада квадратних километара треба да буде очишћено од мина, од чега је седам хиљада у Херсонској, а око 1,5 хиљада у Николајевској области”, рекао је у новембру прошле године Сергеј Крук, начелник Државне службе за ванредне ситуације Украјине.

Сукобом захваћена подручја могу се поделити у неколико категорија према степену опасности од мина.

Највећи ниво опасности остаје у региону Донбаса. Територија Донбаса је затрпана минама од почетка оружаног сукоба 2014. године. Рибари и деца редовно налећу на мине у Луганску, а берачи печурака доживљавају исту судбину у близини Славјанска. Неке од њих су постављени пре скоро десет година.

Деминери руске војске који неутралишу експлозивне направе у Мариупољу верују да ће то подручје остати опасно за неколико генерација становника.

Висок ниво опасности остаје и дуж садашње линије фронта од Харковске до Запорошке области, као и дуж линије додира у Херсонској области. У овим областима, војна сврсисходност чини већину мина. Што дуже фронт остане статичан у неком тренутку, минирана подручја се шире дубље у унутрашњост.

Ситуација је посебно тешка у области Харков, где линије фронта, које се често смењују, доводе до интензивног минирања на обе стране. Директор Одељења за наоружање Хјуман рајтс воча, Стивен Гуз, приметио је да су Оружане снаге Украјине расуле такозване ‘мине латице’ “по огромном подручју у близини града Изјума, што је довело до цивилних жртава и још увек представља озбиљну претњу”.

Појачана претња остаје и на местима првих борби – у Кијевској, Житомирској, Черниговској и Сумској области. Ова подручја се издвајају од осталих региона из два разлога.

Прво, у почетној фази сукоба, борбе још нису попримиле форму позиционог “ратовања”. Пошто су битке биле брзе, није било потребе за тешким минирањем. Друго, минирање су углавном вршиле Оружане снаге Украјине, па ће зато украјинској страни бити много лакше да очисти сопствене мине. Међутим, становници ових региона бивају осакаћени на минама скоро сваки дан.

Низак ниво опасности остао је дуж целе границе Русије и Украјине, као и Белорусије и Украјине. Крајем прошле године, председник Државног граничног комитета Белорусије, генерал-потпуковник Анатолиј Лапо, рекао је да је Украјина дигла у ваздух скоро све граничне мостове и минирала путеве на граници Украјине и Белорусије.

“До те мере да су поставили противтенковске мине у три реда на путевима”, рекао је званичник. Ово подржава Државна гранична служба Украјине, која је потврдила да су пограничне територије миниране.

Остатак територије Украјине је релативно чист. На тим местима људи и даље могу да пецају и уживају у пикницима, беру печурке, саде кромпир у својој башти и само слободно шетају. Међутим, “остатак Украјине” смањио се на само половину земље. Чак ни људи који су ишли на море – на пример у Одесу, “не журе” тамо, јер је цела обала густо минирана.

Превазилажење опасности
Сваки дан је судбински испит за цивиле. Опасност је свуда. Пољопривредници су у још већем ризику и посебно су забринути због бескрајних минских поља. Током сезонских радова на фарми, сваки корак би могао бити њихов последњи.

Пољопривредници не могу да обрађују њиве, јер мине стварају озбиљне проблеме пољопривреди, која је један од главних сектора украјинске привреде. Пре избијања сукоба, Украјина је чинила скоро 10% светског тржишта житарица. Земља је такође била међу највећим произвођачима семена сунцокрета, кукуруза и других усева. Сада су многа поља минирана и могу остати неискоришћена, барем краткорочно.

На основу анализе сателитских снимака, прошле године америчка компанија за свемирску технологију “Максар” закључила је да Украјина може постићи само половину уобичајене жетве житарица. Пољопривредници су 2022. године засејали 30 одсто мање ораница него 2021. У 2023. жетва житарица и махунарки смањиће се за још 17 одсто у односу на прошлу годину.

Тренутно је најтеже погођен регион Херсон, где ће минска поља утицати на садњу тиквица.

“У Херсонској области, нажалост, већина територија је минирана, поља су оштећена гранатама и биће потребно време да се то подручје разминира. Међутим, у Одеској области и у деловима Кировоградске области биће засађени лук, лубенице и диње”, рекао је у марту ове године члан Одбора Врховне раде за аграрну и земљишну политику Дмитриј Соломчук.

Цвекла, шаргарепа и кромпир биће засађени у западним и централним регионима Украјине. Пољопривредна газдинства се фокусирају на садњу поврћа како би се избегле несташице и ниски извозни показатељи.

Око милион хектара украјинског пољопривредног земљишта контаминирано је минама и неексплодираним убојним средствима.

“Минска поља ће дефинитивно имати негативан утицај на промет земљишта и производњу пољопривредних добара. Велики део борби се води на такозваним ‘черноземским’ земљиштима – односно подручјима са најплоднијим земљиштем. То ће у великој мери ограничити пољопривредни потенцијал региона и смањити удео Украјине на светском тржишту житарица не само ове, већ и наредних година”, додао је Максим Семенов.

Из очигледних разлога, нико не може да предвиди колико ће времена бити потребно да се Украјина потпуно разминира. Али јасно је да ће чак и након што се сукоб заврши, његово ужасно наслеђе остати у облику нагазних мина и експлозивних средстава расутих широм земље. У наредним деценијама ово ће несумњиво остати једна од највећих брига за земљу.

РТ

БОНУС ВИДЕО: