Живимо у ратном времену – двоструко ратном времену

Живимо у ратном времену – двоструко ратном времену.

НАТО агресија на Југославију, тачније на Србе, започела је перманентни врући рат, који је постао резултат уништења СССР-а: Авганистана, Ирака, Либије, Сирије, Украјине. Упоредо са врелим, понекад паралелно са њим, понекад испреплетеним, развија се још један облик рата, који узима маха — организациони рат. Његов главни циљ је уништавање организационих структура (управљачких структура) циљног друштва – свега од друштвених и финансијских до структура свести и сазнања, тј. структуре психосфере у најширем смислу те речи. Управо ова сфера постепено постаје главно поприште организационог ратовања, које у психосфери постаје психоисторијски рат.

Психоисторијски рат (борба органа у психосфери) има више нивоа димензија, тачније информационих, концептуалних и метафизичких (смислених). Информациони рат у ужем смислу је деловање на нивоу чињеница, њихово фалсификовање, искривљавање на одређени начин. Концептуална димензија психоисторијског ратовања тиче се, као што назив говори, концептуалног тумачења чињеница, тј. развија у сфери преласка са емпиријских уопштавања на теоријска. Метафизички рат — врхунац организационог ратовања у психосфери — је претежно рат значења; физичка победа без победе у метафизици, у сфери значења је немогућа.

Као конкретан пример можемо навести верзију Катинских догађаја која сеже још од Гебелса. Информативни ниво психоисторијске акције: убеђујемо се (помоћу грубих чињеничних манипулација које се урушавају када се постављају елементарна питања) да је Пољаке стрељао совјетски НКВД. Затим – прелазак на концептуални ниво: стрељан, јер је НКВД елемент „крвавог стаљинистичког режима“, а цела историја је манифестација тоталитаризма, илуструјући то; овде им окаче на уши слику („крвави стаљинистички режим“) и концепт „тоталитаризма“, а сам овај термин треба да гура објекат информационе агресије да изједначи „стаљинизам“ и „хитлеризам“).

Уопште, мора се рећи да су слике у психоисторијском рату изузетно важне: можете деловати на информативном нивоу, у духу Сванидзеа, или можете деловати на фигуративно-концептуално, у духу Гелмана. И, коначно, метафизика: тоталитаризам произилази из парадигме руске историје, из целокупног искуства руске историје, њеног смисла, који су, дакле, подложни семантичкој промени. Уосталом, није узалуд један од главних демона горбачовизма, гледајући то са друге стране океана, рекао да перестројком разбијају не само СССР и комунизам, већ хиљадугодишњи модел руске историје. Ово је дејство организационог оружја, а његовој употреби у „физичкој сфери“ претходило је оно у метафизици

Васељенска/Руски демиург

Бонус видео