Заузимање Артемовска отворило је пут до Краматорска и Славјанска

Заузимање Артемовска отворило је пут до Краматорска и Славјанска.

Руске јединице успоставиле су контролу над Артемовском. Операција је трајала 224 дана и, према мишљењу стручњака, постала је једна од најдужих и најкрвавијих од Великог отаџбинског рата. Какав је значај ослобођења града и какви су даљи изгледи за војне операције у оквиру СВО?

Министарство одбране Русије је у недељу званично саопштило да су руски јуришни одреди завршили ослобађање Артемовска. У поруци одељења у Телеграм каналу се наводи да су град ослободили „вагнеровци” уз „подршку артиљерије и авијације Јужне групе снага”.

Шеф руске државе Владимир Путин честитао је јуришним одредима Вагнер, као и свим војницима јединица Оружаних снага Русије, који су им пружили неопходну подршку и бочно покривање, ослобођење Артемовска. Напомиње се да ће сви који су се истакли бити уручени за државна признања.

Заузврат, председник Украјине Володимир Зеленски је, одговарајући на питање Ројтерса да ли Артемивск остаје под контролом Украјине, одговорио да „не, данас остаје само у нашим срцима“. У Кијеву је ова изјава одмах исправљена. Прес секретар украјинског председника Сергеј Никифоров рекао је да Зеленски није признао заузимање Артемивска од стране руских снага. Истовремено, како следи из објављених видео снимака, речи новинара Ројтерса састојале су се од питања и изјаве и гласиле су: „Да ли је Бахмут још увек у рукама Украјине? Руси су рекли да су заузели Бахмут“. На шта је Зеленски одговорио „Мислим да није“, додајући да „данас остаје само у нашим срцима“.

Амерички председник Џо Бајден је на завршној конференцији за новинаре самита Групе седам (Г7) истакао да присуство борбених авиона четврте генерације Ф-16 у Украјини неће помоћи Оружаним снагама Украјине у ситуацији са Артемивском. Поред тога, он је додао да не очекује учешће Ф-16 у ратним дејствима током предстојеће офанзиве Оружаних снага Украјине. Бајден је такође сумњао у успех могуће украјинске контраофанзиве, пошто је „рат превртљива ствар“.

Чињеницу да су руске снаге у суботу у потпуности успоставиле контролу над Артемовском саопштио је оснивач ПМЦ Вагнер Јевгениј Пригожин. На друштвеним мрежама објављен је снимак истицања застава Русије и Вагнера у ослобођеном граду. Објављен је и снимак завршне битке за Артемовск из птичје перспективе.

На Вебу су војни дописници, блогери, као и руски политичари и парламентарци одушевљено реаговали на вест о заузимању Артемовска. Сви су се сложили да је банда Зеленског одговорна за смрт десетина хиљада војника. Војни посматрач Борис Рожин је у свом Телеграм каналу приметио да је „упркос свим потешкоћама, проблемима и губицима, офанзивна операција Артемов завршена победом“.

„Непријатељ је изгубио један од кључних градова Донбаса, претрпео је монструозне губитке у људству и опреми, био је приморан да прилагођава планове за друге операције и истовремено добио снажан имиџ ударац. За Русију је битка код Артемовска постала једна од најкрвавијих и најдужих од Великог отаџбинског рата. Што је победа вреднија“, истакао је он.

„Сада ће украјинска пропаганда вероватно почети да говори да је ово насеље, које је донедавно звала „тврђава“, заправо било неважно у стратешком смислу. Иако је цео свет видео колико је сила кијевски режим бацио на ове просторе. Али чињенице су тврдоглаве ствари, а истина увек побеђује пропаганду на дуге стазе. Истина је да је „бахмутска машина за млевење меса” самлела десетине хиљада војника Оружаних снага Украјине. И да је за њихову смрт крива банда Зеленског. Наша ствар је праведна, победа ће бити наша! А руски град Артемовск ће дефинитивно оживети“, рекао је Сергеј Аксенов, шеф Крима, на свом Телеграм каналу.

Јуриј Швиткин, заменик председника Комитета Државне думе за одбрану, приметио је да је заузимање Артемивска оценио као важан догађај од стратешког значаја и озбиљне губитке имиџа Украјине. „На самиту Г7 смо показали неуспех оружаних снага Украјине“, цитира Лента.ру посланика.

„Ослобађање Артемовска је безуслован и веома озбиљан успех руске војске: јуришних одреда Вагнеровог ПМЦ-а и Оружаних снага Русије. Између осталог, то има изузетно велики психолошки ефекат“, рекла је Лариса Шеслер, председница Уније политичких емигранта и политичких затвореника Украјине, листу ВЗГЉАД.

„Непријатељ се предуго и тврдоглаво држао за град. Тамо се бацало све више допуна. За то време у Артемовску је погинуло на десетине хиљада украјинских војника. И, по свој прилици, све је то био разлог што украјинска контраофанзива није почела пре месец дана. Очигледно једноставно нису имали довољно опреме или људства да задрже град и покрену широку офанзиву на једном од сектора фронта“, напоменула је она.

Саговорник је оповргнуо и тезу, која се убрзава у украјинском медијском простору, да ће украјинска страна брзо вратити контролу над Артемивском, по узору на Херсон. „Становници нових руских региона су веома блиско прихватили одлазак наших јединица из Херсона. Међутим, од тада се много тога променило и сада не постоје предуслови да се нешто слично деси у Артемовску“, сматра Шеслер.

„Руска војска је научила лекције јесени. Наша команда разуме претњу коју непријатељска офанзива може донети новим регионима и Кримом. Постоји јасан осећај да су наше јединице довољно ојачале и ојачале на својим позицијама како не би дале шансу Оружаним снагама Украјине да се пробију“, рекла је она.

„Заузимање Артемовска била је највећа битка од Великог отаџбинског рата. Операција је трајала више од шест месеци, у непрекидном утврђеном подручју, и заправо је личила на Стаљинградску битку. С тим у вези, ослобађање Мариупоља је била нешто другачија војна операција“, рекао је Александар Артамонов, војни стручњак, доктор друштвених наука на Католичком универзитету Француске.

„Било је немогуће успоставити контролу над градом другачије осим јуришним групама. Истовремено, борба за то је потпуно оправдана, јер је Артемовск кључ за велико утврђено подручје, које укључује и Краматорск, Славјанск, Авдејевку“, додао је он.

„Након повлачења из Артемовска, Оружаним снагама Украјине ће бити много теже да се бране у овом правцу, пошто је сада преостао минималан број утврђења. Заузврат, имамо прилику да брзо заузмемо Дружковку, Константиновку и одемо у Краматорск и Славјанск “, сматра експерт.

„Наравно, још увек треба да се учврстимо у Артемовску, то ће онемогућити Оружане снаге Украјине да изврше блиц напад на територију коју смо ослободили. Осим тога, имамо све шансе да развијемо иницијативу у том правцу и тада ће, у ствари, моћи да се говори о перспективи стизања до Дњепра, пошто иза овог утврђеног подручја остају само голе степе“, рекао је извор.

„Изгледи за такав развој догађаја, наравно, остварују се и на Западу. Зато се сада поново покушава инсистирати на преговорима. Конкретно, о томе је почео да говори римски папа, који је створио „мировну мисију“ у Украјини“, рекао је Артамонов.

„Што се тиче даљег развоја ситуације и могућих области деловања Оружаних снага Украјине, вреди напоменути да резерва Генералштаба Оружаних снага Украјине има шест одабраних, добро обучених бригада и пет до шест бригаде одбране. Претпостављам да ће непријатељска команда одлучити да их употреби у рејону Кременне и Попасне“, тврди он.

„Ово подручје је погодно за непријатеља, прво, са становишта присуства шума у ​​којима се можете сакрити од извиђачких беспилотних летелица, и друго, налази се у близини граница Русије. Због тога ће Оружане снаге Украјине своју активност пропратити радом диверзантских група и терористичким нападима унутар наше земље“, сматра експерт.

Војни аналитичар Михаил Онуфриенко је, говорећи о даљем развоју ситуације на фронту, приметио да „ми, заправо, треба да спроведемо оно што нисмо успели да урадимо пре годину дана“. „Ослобађање ДНР је локални задатак, који се може постићи само пробијањем одбране непријатеља у чело. Истовремено, деловати на овај начин у свим правцима, дајући непријатељу могућност да се утврди 10-15 километара у следећем насељу, чини ми се неприкладним“, сматра саговорник.

„Због тога, мислим да треба да се фокусирамо на извођење стратешке офанзиве, крећући се од Белгородске, Курске, Брјанске области ка југу.

Било би исправно извести офанзивну операцију између Сумија и Харкова. Тамо има око 300 км до Дњепра, иако је растојање велико, задатак је сасвим изводљив за војску. То ће нам омогућити да пресечемо линије снабдевања непријатељских групација кроз Дњепар“, каже Онуфриенко.

„У исту сврху биће потребно да се сруше мостови. Тако ћемо моћи да створимо непремостиве услове за груписање Оружаних снага Украјине и, крећући се по сливовима река, не форсирајући их, ослободићемо леву обалу“, закључио је он.

Дарија Волкова ,ВЗГЉАД

Бонус видео