Како даље? Мирни отпор, паралелне институције и проглашење Космета окупираном територијом

Паралелне институције, мирни отпор уз реалну спремност на акцију, замрзавање конфликта али и проглашење Космета привремено окупираном територијом – само су неке од опција о којима, сматрају саговорници Спутњика, Београд треба да размисли у светлу најновије ескалације у четири општине на северу и сукоба Срба са Кфором и косовском полицијом.

Ако нећемо да улазимо у сукоб, каже адвокат Горан Петронијевић, црвена линија би била проглашење Косова и Метохије окупираном, привремено запоседнутом територијом, што би имало и одређене реперкусије, између осталог и у односу на српско становништво на КиМ.
Космет већ окупиран

Како каже, Косово и Метохија је фактички већ окупирано на један начин, док је Србија „у шах-мату“ од ЕУ која је сама окупирана од англосаксонског фактора, односно његовог глобалистичког дела, па је тако посредно „окупирана од окупираног“.

Петронијевић је уверен да је у овом тренутку и у постојећим околностима немогуће постићи било какав компромис с Албанцима и да зато треба размислити о замрзавању конфликта.

„Не може се правити компромис с Албанцима који очекују да их признате, ови на Западу су им обећали да ће нас натерати да их признамо, а ви не можете и не смете да то учините. Какво је онда то решење? Оно је апсолутно немогуће“, каже адвокат.

Ако немамо снаге да косовско питање решимо у своју корист, слаже се и професор др Срђан Перишић, треба ићи на његово замрзавање и издржати док не настану повољније међународне околности после овог глобалног сукоба Русије и Запада.

„Све друго, сваки покушај да се договоримо са Вашингтоном, Бриселом или било којом престоницом на Западу илузорно је“, децидан је Перишић, који је уверен да ће по закону спојених судова од руског решења у Украјини зависити и будућа решења на Балкану.

Наш саговорник сматра да не треба бежати ни од варијанте паралелних институција:

„Зашто Срби не би формирали своје институције поготову у том северном делу који нам је отет. Можемо то да обновимо, можемо да имамо свог начелника општине, своју скупштину општине и остале органе локалне власти. То је исто облик отпора. А да с друге стране иде замрзавање конфликта и дијалога.“

Западна стратегија „загрљај анаконде“

На питање, да ли је могуће уназад вратити причу о избору нелегалних градоначелника у четири општине на северу, Петронијевић одговара одрично, али и додаје да ако се то и деси, штета нанета Србима ће остати, Запад ће наћи неку нову ситуацију која ће сменити ову у оквиру њихове стратегије „кувања жабе“ или „загрљаја анаконде“. То значи, објашњава он, да са сваким покретом ви, односно Срби на КиМ, имају све мање ваздуха, док се Запад понаша као пијани силеџија ког кад избаце из кафане крене да бије децу испред.

„То је ово што се сада дешава. Ми смо им се само нашли на путу, а то је њихов модел понашања. Сад покушавају да покажу да је неопходно њихово постојање на овом простору чиме учвршћују своје окупаторске ингеренције“, излаже Петронијевић своје виђење актуелне ситуације у јужној српској покрајини.

Он признаје да дипломатија везује руке и да наши преговарачи морају с међународним посредницима разговарати у дипломатским рукавицама , али сматра да свака претња коју они упуте Србији треба бити отворено изнета у јавност јер у супротном, ублажавање тих претњи јача глобалистичке неолибералне струје код нас, а то су оне које траже да се призна Косово и да се откачимо од Русије и Кине.

Курти и Зеленски као Андрићева Аска

Петронијевић сугерише и да треба научити да се чита „азбука Запада“ јер је сасвим различито оно што тамо мисле, говоре и раде.
“Све што кажу треба читати између редова јер ко год данас може да каже да нам Запад мисли добро и да је наш партнер, да ће нам помоћи у нечему морам дебело да се замислим над његовим интегритетом. А исто тако они који говоре о томе да су нам Русија и Кина непријатељи и да страдамо због неувођења санкција Русији и односа са Кином. То је мантра са Запада која је тако успешно овде усађена кроз медије да смо ми почели са оним што су неки назвали самопорицање“, примећује адвокат. Циљ је, сматра, да на тај начин Србију преведу жедну преко воде и доведу је до тога да на мекши начин призна Косово али и да оно буде очишћено од Срба.

Перишич поручује да не треба веровати Западу који је кршио и крши све досад постигнуте договоре, од Дејтона до Бриселског, а као још један пример за то наводи чињеницу да три године колико је премијер у Приштини Аљбин Курти слушамо да ће Запад брзо да га дисциплинује па то никако да се деси.

Врхунац је лицемерја, истиче и Петронијевић, мислити да Курти ишта ради на своју руку – то вређа здрав разум, јер Курти баш ништа не одлучује.

„Приказујући метафорично тај однос, тастатура се налази у Вашингтону, хард диск у Лондону, а у Бриселу и Берлину штампач и звучници. Толико ЕУ одлучује о себи. А у Приштини је мегафон, то је Курти, толико он има аутономије у одлучивању. Курти ништа не уради док га не натерају да то ради. Највећи наш проблем је што никако да схватимо да све ово што нам раде не раде нам Курти и Албанци – с њима бисмо се договорили да није америчких интереса на Балкану“, наводи наш саговорник.

Исти образац понашања он види и код украјинског председника Владимира Зеленског:

„Зеленски је исто што и Курти, они су као из приповетке Иве Андрића. Они су Аске – играју и док играју како други хоће живе.“

Тања Трикић / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: