Како је украјинска и пољска малина спустила цену домаћег воћа у откупу

За малинаре је ова година више него лоша, па се многи брину да ће после бербе бити у минусу. Тврде да их производња килограма малине у гајбици кошта 246 динара, а само ретки од њих успевају да добију више од тог износа у откупу, јер свега неколико хладњачара плаћа 250 динара.

Већина откупљивача даје до 200 динара за килограм, али малинарима из околине Бруса за прву класу нуде од 160 до 180 динара по килограму, за другу 120, а за трећу само 80 динара. Произвођачи из овог краја тврде да се по тим ценама брање овог воћа не исплати и траже да се цена на нивоу земље изједначи и да добијају као и малинари у Ивањици, Ариљу и Крупњу, где је цена до 250 динара.

Нема произвођача који је данас задовољан откупном ценом, а Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије каже за РТ Балкан да су хладњачари и извозници криви што је цена пала испод сваког нивоа, јер су вештачки изазвали вишак овог воћа прекомерним увозом јефтине и мање квалитетне малине из Украјине и Пољске.

“Они су прошле године увезли око 15.000 тона малине из Пољске и Украјине и то нама сада ствара проблем. Велики извозници су увезли малину и направили вештачки вишак у хладњачама”, тврди Радовић.

Он напомиње да је све почело 2021. када је извозницима фалило око 20.000 до 25.000 тона домаће малине за извоз и да су је увезли, а да су то поновили и прошле године због ниже цене малине у Украјини и Пољској.

Прекомерни увоз помрсио конце

“Пре две године је откупна цена била од 420 до 450 динара, а лане од 500 до 630 динара. Није логично сада да је цена толико пала, јер на домаћем тржишту нису повећане количине и зато је јасно да је у питању прекомерни увоз. Направљен је вештачки вишак од око 15.000 тона. То се ради тако што, према уговорима које хладњачари имају са европским и светским купцима, увозе из Украјине и Пољске и других земаља и надомешћују ту количину коју нису повукли од домаћих произвођача и тиме стварају засићење на тржишту и спуштају цену, јер има више робе него што је потребно”, тврди Радовић.

Он истиче да је нелогично да је цена у Србији пала више од 200 одсто, док је на светском тржишту нижа за око 5 до 10 центи.

“Обара се цена смишљено и монополски, хладњачари сада плаћају од 130 до 250 динара. Украјинска малина је јефтинија, плаћају је од 60 до 70 центи, али је лошијег квалитета, као и у Пољској, где је од 90 центи до једног евра. Квалитет њихове и наше малине је небо и земља. Начин паковања малине у Украјини у кесама од тоне довољно говори какве су наше, а какве њихове. Српска малина се механички бере, у гајбице од 1,7 килограм до 2 килограма”, објашњава Добривоје Радовић.

Он тврди да је у питању картел удружених хладњачара, који је направљен на тржишту у Србији и додаје да су се удружења жалила и комисији за заштиту конкуренције.

“У маркету је 125 грама малине око 250 динара, а већина произвођача толико не добија ни за килограм. Нисмо тражили милионе, већ три евра за килограм и тиме бисмо покрили трошкове, јер је произвођачка цена 246 динара. На једном од састанака у ресорном министарству је хладњачар из Бруса рекао да је имао плантажу од осам хектара малине и да је покосио, јер нема економску рачуницу да ради. Он нема рачун да гаји своју, али има рачун да откупљује нашу скоро за џабе”, каже Добривоје Радовић.

Напомиње да су удружења тражила од државе да уреди тржиште, да су инспекције на терену већ десетак дана и да контролишу по којим ценама се увози, извози и да очекују да ће на крају објавити резултате тих контрола.

Провера порекла малине у хладњачама

Министарка Јелена Танасковић је коментаришући инспекције на терену, истакла да оне подразумевају контролу квалитета воћа и токова новца, али и да се контролише да се српска малина не меша са другим врстама и увезеним малинама.

“Контроле су свакодневне, пољопривредна инспекција и тржишна инспекција су стално на терену како бисмо амбијент довели до тога да српска малина добије своје место и своју цену. Наша малина се креће различито у зависности од територије од 160 динара до 240 динара, а то је изузетно велики распон те морамо водити рачуна. Примарни произвођач је онај од ког све креће и он мора бити задовољан за свој рад”, сматра Танасковић.

Она сматра да држава може да помогне малинарима прављењем амбијента, а цена ће, каже министарка, доћи када се склони све оно што ремети услове тржишта.

“Очистили смо старе дугове, немате репове, имате појачане контроле на терену, јако водимо рачуна шта се са чим продаје, да ли се продаје српска или нека друга малина, ако се продаје нека друга она не може да иде као српска”, истакла је Танасковић.

Министарка каже да и се разматра могућност за проналажење системског решења за проблем малинара, који постаје хроничан и понавља се сваке сезоне. Сматра да је једино решење да се повратни ПДВ од 8 одсто, који иде преко откупљивача, даје директно произвођачима. Тада би, како наводи, држава имала бољу евиденцију шта су продали, колико и коме.

Добривоје Радовановић истиче да мора се заштитити домаћа производња и додаје да је можда решење да се уведу прелевмани, као што су били за млеко и месо.

Он напомиње да радне снаге сада има сасвим довољно, мање су дневнице него прошле године, око 4.000 динара, плус смештај и храна, или по килограму од 80 до 100 динара.

РТ

БОНУС ВИДЕО: