ОВА БИЉКА МОЖЕ ДОНЕТИ ЗАРАДУ И ДО 15.000 ЕВРА ПО ХЕКТАРУ: За њу постоји сигурно инотржиште, а држава даје и субвенције

На свега десет хектара ове сезоне убираће се плод хмеља од половине августа у Бачком Петровцу, где се још само ова култура гаји, мада је својевремено на петровачким ораницама под овом биљком било 200 хектара, а у Војводини је заузимао чак 1.500 хектара и имао традицију дугу 250 година.

ПРАТИТЕ НАС НА ТЕЛЕГРАМУ

Растислав Струхар један од узгајивача из Бачког Петровца, скреће пажњу на то да Покрајина сваке године даје субвенције за узгајање хмеља, али да нема заинтересованих, иако када се посади корен – ризон на јесен, у наредних 15 година земљорадници га више не саде, већ само секу корен над земљом и изнова покрећу производњу.

Он објашњава да је пре неколико година добио новчани подстицај за подизање стубова пошто је хмељ дугачак и широк, може да достигне висину од шест метара и буде широк исто толико, пошто се омотава, пише Дневник.рс.

– Подстицај ми је добро дошао, добио сам три милиона динара и био заинтересован да се хмељарство обнови, разговарао сам о томе са представницима Министарства пољопривреде и Покрајине, али безуспешно. Мада из године у годину све више малих привредника се одлучује за производњу занатског пива и што овде привређују велике индустријске пивара – напомиње Струхар.

Он хмељ не продаје овде већ га извози у Немачку, Пољску, Италију Хрватску, чији увозници (трговци, пиваре и произвођачи чаја ) насупрот домаћим пиварама, препознају квалитет. Додуше, мале количине, свега неколико стотина килограма, се прода и занатским пиварама, али то су безначајне количине, јер они пиво производе у малим количинама.

– Приватизацијом домаћих пивара наша држава није поставила услов да нови власници морају да у производњи откупљују хмељ са домаћих њива, као што је то тражила у власничкој трансформацији дуванске индустрије. Зато су доласком страних прерађивача пољопривредници пре две, три деценије извадили корен и одустали од ове биљке, пошто нису имали купце, а радили су га у околним селима око Бачког Петровца па и шире чак и у Срему. Петровац је био центар хмељарства, где још има сачувано складиште и маханизација.

Просечан принос хмеља је око две тоне по хектару, а килограм кошта од четири до 20 евра, у зависности од тога да ли се продаје цвет – шишарица или као пелет, који је скупљи јер представља виши степен обраде, пише Дневник.рс

– Просечно се може зарадити бруто око 15.000 евра, али треба знати да и трошкови производње нису мали, посебно што у хмељарству треба пуно ручног рада, па су сезонски радници неизбежни. Ти трошкови су сваком пољопривреднику највећи издатак, јер треба обезбедити кеш – прича овај произвођач.

За хмељ постоји сугурно инотржиште, добра цена и помоћ државе. Није берзанска роба, а када се гледа зарада узима се десетогодишњи просек.

– С друге стране, оно што вероватно спутава ратаре да се окрену хмељу су велика улагања, у старту производње треба чак 30.000 до 35.000 евра по хектару. Међутим после тог улагања нема нових, већ сваке године одржавати нови корен и уз помоћ сезонске радне снаге, агортехнику и много рада стићи до зараде – наводи Струхар.

Новости

БОНУС ВИДЕО: