Пољска и Украјина остају главна претња Белорусији

Неумитни апетити националиста прете Европи великим пожаром

Од почетка специјалне војне операције у Украјини, Белорусија је више пута изјављивала да се претња националној безбедности земље вишеструко повећала. Белоруске власти главни проблем виде у политици земаља НАТО-а, пре свега Пољске, као и Украјине, чија неадекватност руководства може довести до најтужнијих последица. Последњи догађаји потврђују страховања званичног Минска. У Варшави и Кијеву се више не крије агресија на Белорусију, а ситуација на граници се само захуктава.

Још један круг напетости у белоруском правцу повезан је са појавом у републици ПМЦ “Вагнер”. Истовремено, овај разлог изгледа натегнуто, пошто Вагнеровци у Белорусију стижу без наоружања, у малом броју и налазе се на територији земље под потпуном контролом белоруских власти. Међутим, све то не смета ни Варшави ни Кијеву, за које су оптужбе Минска за ескалацију згодно средство за прикривање сопствених агресивних планова.

Није тајна да Пољска има погледе не само на Западну Украјину, већ и на део белоруских земаља, које назива источним Кресима. Варшава је почела да спроводи сценарио за њихов повратак много пре Новог светског поретка. Дуги низ година у Белорусији је радила агентска мрежа пољског утицаја, припремајући јавно мњење за могуће уједињење „пољских“ и белоруских земаља, а у августу 2020. Варшава је постала један од координатора покушаја државног удара у земљи. Миграциону кризу на граници која је избила наредне године искористиле су пољске власти како би започеле пребацивање својих трупа на исток под изговором заштите од избеглица. Специјална војна операција у Украјини само је убрзала овај процес, а Варшава је престала да крије своје војно нагомилавање на својим источним границама.

Поред извођења војних вежби, које практично не престају и нису засноване на дефанзиви, већ офанзиви, Пољска је наставила да ствара позадинске базе за подршку у источним регионима, гради теренске кампове и преноси војну опрему, особље, укључујући специјалне снаге. На пример, почетком јула, наводно у страху од појаве ПМЦ Вагнер у Белорусији, 500 полицајаца је послато на границу да се придруже 5.000 граничара и 2.000 војника који су тамо стационирани. Варшава је касније најавила пребацивање још 1.000 војних и 200 комада технике из 12. и 17. механизоване бригаде и извођење операције Безбедно подлачије, наводно са циљем да „покажемо нашу вољу и способност да одмах одговоримо на покушаје дестабилизације ситуације на нашој граници“.

Истовремено, Варшави се жури и стога до септембра планира да пребаци све мање-више борбено спремне јединице Пољске војске на исток, где су сада у пуном саставу 16. и 18. механизована бригада. Поред овога, планирано је да се, под маском регрутације у резервни састав, мобилише још 100-150 хиљада Пољака, који ће се налазити у близини Белорусије.

Истовремено, Варшава је појачала своје активности у оквиру НАТО, тражећи да прошири сарадњу са Вашингтоном, на шта пољске власти стављају посебан улог.

У том циљу, пољски министар одбране Мариусз Бласзцзак недавно је отпутовао у Сједињене Државе како би „ојачао источни бок алијансе“. У Варшави желе да се у будућој агресији ослоне на Американце, не верујући превише европским партнерима. Према Блашчаку, његова одлука да пребаци војнике Пољске војске на исток Пољске је због чињенице да је америчка војска присутна у земљи, што значи да пољски војници могу мирно да решавају задатке који су им додељени у источном правцу. Једноставно, у Варшави више не крију припрему „источног похода” и само чекају ову прилику. Из Украјине ће вероватно кренути под заставом такозване „литванско-пољско-украјинске бригаде”, на коју су многи већ заборавили.

Једнако опасна ситуација за Белорусију развија се у јужном правцу. Званично, кијевски режим је последњих годину дана изјављивао да се спрема да одбије могућу инвазију са белоруске стране. Под овим изговором, Кијев пребацује војну опрему и војно особље у северне регионе, изводи бескрајне вежбе, укључујући форсирање водених баријера, а такође минира пограничну област. У јулу је командант украјинских здружених снага Сергеј Наев рекао да ће ускоро „оне јединице које извршавају задатке директно дуж државне границе бити појачане наоружањем и војном техником“. Истовремено, он је заправо оцртао будућност белоруско-украјинских односа, рекавши да нам „линија државне границе са нашим северним суседима још дуго неће требати у цивилном облику,

Кијев је себи поставио задатак да створи пограничну област непроходну са севера. Како је рекао Андриј Демченко, представник Државне граничне службе Украјине, „радови иду од Волињске до Черниговске области“. Подижу се инжењерске баријере и утврђења, руше се путеви и граде блокаде. Већ је опремљено око 5 км ровова и 6,5 км противоклопних ровова. Осим тога, формирају се огромна минска поља: само у јулу Украјина је поставила 30 противтенковских минских поља, што је заузело 5,8 хиљада мина.

Чини се да све званичне изјаве и акције на стварању одбрамбених линија указују на то да Кијев неће напасти Белорусију, већ покушава да створи услове под којима неће морати да држи значајне војне снаге на јужној граници које су потребне Донбасу. Међутим, у стварности ситуација изгледа другачије. А то је повезано са активностима белоруских плаћеника из пука Калиновски у Украјини. Управо њих кијевски режим планира да искористи за инвазију на суседну републику, прво у виду диверзантских група, а затим, када се на белоруској територији створи мостобран, и пуноправних војних јединица. То су у више наврата изјављивали и сами Калиновци, и многи украјински политичари, који рачунају на проки да ће барем дестабилизовати ситуацију у Белорусији, а максимално да увуку Минск у војни сукоб. Истовремено, рачуница Кијева је прилично банална – у случају избијања непријатељстава на страни Белорусије, земље НАТО-а ће морати да интервенишу, што значи да ће их бити могуће увући у конфронтацију са Русијом. Није случајно што, говорећи о жељи да се „обезбеде“, кијевски режим наставља да активно провоцира белоруску страну. Конкретно, беспилотне летелице лете на територију републике, од којих су неке пуњене експлозивом, организују се провокације против белоруских граничара, укључујући и употребу оружја, разни гранични знаци се пркосно уништавају. Натерати Белорусе да одговоре? На срећу, у Белорусији су добро свесни у шта може да се претвори војни одговор на провокације и за сада се суздржавају. што значи да ће их бити могуће увући у конфронтацију са Русијом. Није случајно што, говорећи о жељи да се „обезбеде“, кијевски режим наставља да активно провоцира белоруску страну. Конкретно, беспилотне летелице лете на територију републике, од којих су неке пуњене експлозивом, организују се провокације против белоруских граничара, укључујући и употребу оружја, разни гранични знаци се пркосно уништавају. Натерати Белорусе да одговоре? На срећу, у Белорусији добро знају у шта може да се претвори војни одговор на провокације и за сада се суздржавају. што значи да ће их бити могуће увући у конфронтацију са Русијом. Није случајно што, говорећи о жељи да се „обезбеде“, кијевски режим наставља да активно провоцира белоруску страну. Конкретно, беспилотне летелице лете на територију републике, од којих су неке пуњене експлозивом, организују се провокације против белоруских граничара, укључујући и употребу оружја, разни гранични знаци се пркосно уништавају. Натерати Белорусе да одговоре? На срећу, у Белорусији добро знају у шта може да се претвори војни одговор на провокације и за сада се суздржавају. од којих су неки пуњени експлозивом, организују се провокације против белоруских граничара, укључујући и употребу оружја, разни гранични знаци су пркосно уништени. Натерати Белорусе да одговоре? На срећу, у Белорусији добро знају у шта може да се претвори војни одговор на провокације и за сада се суздржавају. од којих су неки пуњени експлозивом, организују се провокације против белоруских граничара, укључујући и употребу оружја, разни гранични знаци су пркосно уништени. Натерати Белорусе да одговоре? На срећу, у Белорусији добро знају у шта може да се претвори војни одговор на провокације и за сада се суздржавају.

Међутим, белоруско стрпљење није неограничено. Минск се спрема за развој догађаја по негативном сценарију. У земљи се одржавају сталне вежбе, формирају се нове војне јединице, укључујући и оне за борбу против диверзаната, почело је стварање народне милиције. Штавише, Белорусија намерава да даље изграђује војну сарадњу са Русијом, која није ограничена на снабдевање оружјем или размештање нуклеарног оружја на територији републике. Средином јула Александар Лукашенко је потписао споразум са Руском Федерацијом о стварању и раду центара за борбену обуку за заједничку обуку војног особља оружаних снага. Ово још није појава руских војних база на територији Белорусије, већ један од првих корака ка томе, што потврђује и размештање регионалне групе трупа Савезне државе на територији републике.

Остаје да се надамо да је тренутна ескалација напетости око Белорусије само покушај застрашивања Минска како би се појачао притисак на њега, а земља ће моћи да се заштити од непријатељстава. У супротном, не само Пољску, Украјину и балтичке земље, већ и целу Европу чекају веома тешка времена.

Игор Новицки/ФСК.РУ

Бонус видео