Досије Алиша Кернс: Да ли британски обавештајци спремају нови рат на Косову?

„Нико у британском парламенту није био агресивнији у подстицању етничких тензија на Косову од Алише Кернс. Пажљивији поглед на њен досије открива обавештајне везе и вероватно незаконите активности у циљу промене режима.
Након више од две деценије затварања очију пред брисањем Срба на Косову, ЕУ и САД су коначно покушале да зауздају свог вазала, често осуђујући, па чак и уводећи санкције Приштини.
Иако су тривијалне у поређењу са казненим мерама које се примењују на државе у којима Запад тражи промену режима, санкције Косову биле су незамисливе почетком 2023. И Брисел и Вашингтон су јасно ставили до знања Аљбину Куртију да ће казне бити поништене, ако он ублажи тензије са српским становништвом и реинтегрише их у политичко окриље.

Курти, међутим, остаје пркосан. Једно од објашњења његове непопустљивости могло би бити тихо охрабрење британских обавештајаца. У британском парламенту, ниједан посланик није био отворенији у осуди санкција Косову од Алише Кернс, шефице Комитета за спољне послове Доњег дома и блиског савезника бројних косовских званичника.
Кернс је ветеран специјалиста за психолошки рат и британски обавештајни оперативац — официр МИ6. Да ли би њено недавно јавно уплитање у косовску кризу могло бити варница која је коначно запалила други фронт украјинског рата у бившој Југославији?

Овог 4. јула, Кернсова је одржала изузетно ратоборан говор у парламенту. Насликала је портрет модерне Србије као центра огромне мреже организованог криминала, дезинформација, тероризма и дестабилизације, која обухвата Балкан и шире. Она је захтевала од Лондона да предузме одлучну акцију. Кернсова је тада предложила мировне трупе Лондона у целом региону, да се супротставе наводним претњама Србије:
— Велика Британија има независан глас унутар петине и међународне арене да каже не ЕУ и САД. Можемо им рећи… све што радите је да омогућавате аутократама и, искрено, ударате штапом наше демократске савезнике.
Централна тачка у њеном говору била је тврдња да су терористичке ћелије које контролише српска влада радиле на дестабилизацији Косова, уз помоћ сталног прилива оружја и средстава из Београда. Кернсова је тврдила да су британска влада и мировна мисија НАТО снага на Косову (Кфор) ‘добро свесне’ незаконите српске активности, али да до сада нису предузеле акцију.
— Наоружане српске милиције које делују на северу Косова… Оружје се шверцује преко границе из Србије у православне цркве колима хитне помоћи. Када наше трупе постану свесне тога и покушају да добију дозволу да оду по њих, дозволе трају предуго — изјавила је она.
Оптужба, коју никада раније није јавно изнео ниједан западни званичник, изазвала је велико негодовање у Србији. Само 24 сата након што је Кернсова изнела своје тврдње у парламенту, мисија је одлучно изјавила да нема никаквих доказа да се оружје кријумчари на Косово из Србије. Истог дана када је Кфор демантовао њену причу, Политико ју је назвао једном од 40 најбољих посланика ‘најефикаснијих у обезбеђивању промене политике и успостављању дневног реда у Вестминстеру’.
Као што ћемо видети, Кернсова је имала злокобан и значајан утицај у другим позориштима тајног ратовања, и кроз операције које тек треба да буду објављене.

Током деценијске сиријске кризе, британски обавештајци су водили низ разрађених, тајних кампања информационог ратовања. Циљ је био да се дестабилизује влада Башара Асада, убеде Сиријци, међународна тела и западна јавност да су геноцидне ЦИА и милитантне групе које подржава МИ6 које пљачкају земљу ‘умерена’ алтернатива, и да се медији широм света запљускују пропозиционом пропагандом.
Ово је извела плејада сумњивих извођача. Процурили документи у које је имао увид The grayzone показују да је између 2014. и 2016. њихов рад надгледала и режирала Кернсова, под окриљем Вајтхолове Counter Daesh Communications Cell.
Рад Кернсове је на различите начине укључивао осмишљавање ‘комуникационе стратегије коју је одобрио премијер за пораз ДАЕШ-а* и подршку Сирији’, одговоре на психолошки рат Министарства иностраних послова на ‘руску војну активност’ у Дамаску и представљање Лондона „на један састанак са министрима спољних послова, највишим верским вођама земаља, невладиним организацијама и страним војскама из 15 земаља. Сходно томе, њен тим је водио ‘очигледне и дискретне комуникацијске кампање’ у Британији и западној Азији.
За то време, Кернсова је добила три бонуса за ‘изузетан’ рад и била је номинована за награду Министарства спољних послова. Интерни прегледи, који нису били намењени јавности, били су много мање ласкави. Закључено је да су ови прикривени пропагандни програми ‘били лоше планирани, вероватно незаконити и коштали живота’.
Извођачи радова које је Кернсова надгледала обично су били високорангирани војни и обавештајни ветерани. Узмимо на пример ИнЦоСтрат, који су основали бивши припадници британске војске и Ема ле Месурије, супруга покојног оснивача сиријских белих шлемова и бившег војнообавештајног официра Џејмса ле Месурија. Ема ле Месуриј је признала да је официр МИ6 и признала је да је њена компанија спроводила ‘тајне операције утицаја’.
Као шеф ћелије, Кернсова би се сваке недеље састајала са ‘бившим’ представницима МИ6 који су били постављени у тим фронт групама и ‘имала последњу реч у свему’. Било би веома необично да британске обавештајне агенције поверавају цивилу да надгледа рад својих оперативаца. Само ово јасно сугерише да она није била обичан службеник Министарства у то време, већ у ствари официр МИ6.
Након што је председавала ћелији за борбу против ИСИС-а*, Кернсова је прешла у Torchlight Group — још један фронт британске обавештајне службе. Од 2017. до 2019. године, Кернсова је била на позицији у Torchlight-у као ‘слободни консултант’ о ‘насилном екстремизму, противдезинформацијама, хибридном рату и програмима промене понашања за владе, војску и невладине организације’.
Није изненађујуће да су у компанији радили и остају бивши високорангирани шпијуни и војници специјализовани за задатке као што су обука репресивних влада у прљавим триковима ГЦХК, шпијунирање палестинских избеглица и инфилтрирање у стране безбедносне и обавештајне службе у име Лондона.
Не зна се када и како се Кернсова повезала са шефом Белих шлемова Џејмс ле Месуријом, али је изјавила да је ‘поносна’ што је радила са њим. Она га је, након његове мистериозне смрти у новембру 2019, описала као веома контроверзног, наводног оснивача хуманитарне групе, као ‘невероватног’.
Кернсова је и аутор текста за Хафингтон пост у априлу 2018, неколико дана након наводног напада хемијским оружјем у Думи. Као и њен недавни говор о Косову, текст Кернсове представљао је громогласан позив на западну интервенцију.
Документи Организације за превенцију хемијског оружја, који су касније процурили, довољно потврђују да је инцидент у Думи био лажна представа коју су извеле наоружане опозиционе групе које очајнички желе да спрече пораз. Независне истраге показују да је Ле Месурије био кључан у саботирању званичне истраге о инциденту.
Граизоне је документовао како је мрежа оперативаца повезаних са МИ6 инсценирала и рекламирала сваки наводни напад хемијским оружјем у Сирији са специфичним циљем да се убрза амерички сценарио ‘чизме на земљи’.

Већина нормалних професионалаца и политичара рекламирају своја достигнућа што је више могуће јавно. Многи чак улепшавају своја достигнућа како би стекли наклоност будућих послодаваца, инвеститора или гласача. Али не и Кернсова.
У октобру 2011. године, Кернсова је регистровала компанију под називом Public Communications Ltd. Фирма, чији је она била једини директор, никада није поднела ниједан рачун пре ликвидације у јануару 2014. Британски закон обично налаже да се ови огласи не могу брисати ни под којим околностима, и мора да постоје 20 година након затварања компаније. Али евиденција о пословању је избрисана из постојања — још један наговештај везе са МИ6.
Све снимке из интернет архиве њене личне веб-странице пре 2020. године, које обухватају две и по године, преусмеравају на празну страницу. У међувремену, њен Линкедин профил је такође очишћен од било каквог спомињања њене каријере пре него што је постала посланик, након што је изабрана у децембру 2019.
Извештај локалних медија објављен током кандидатуре Кернсове за парламент те године ипак садржи неке детаље, укључујући да је била ангажована у ‘интервенцијама хибридног рата’ широм света, посебно на Западном Балкану.
Иако је потпуна евиденција њеног рада у региону и даље непозната, Форин офис је водио кампању познату као ‘Глобална Британија’ на Балкану од 2018. Документи који су процурили у вези са операцијом откривају да се бави подмуклим утицајем на састав локалних влада и правно и регулаторно окружење за унапређење интереса Лондона.
Ово је постигнуто тајним финансирањем прикривених веза организација цивилног друштва, невладиних организација и медија. Велики део овог посла обављен је под окриљем ‘супротстављања дезинформацијама’, са посебним фокусом на руске државне новинске куће РТ и Спутњик. Права сврха ових напора је искрено наведена у документу који је процурио, а који се односи на пројекат ‘владавине права’ у региону у Великој Британији:
‘У контекстима у којима подстицаји елите нису усклађени са нашим циљевима/вредностима… приступ који настоји да позове елитне политичаре на одговорност би могао бити потребан… Можемо изградити односе и савезе са онима који деле наше циљеве и вредности за реформу… Кључно је да медији имају капацитет и слободу да позивају политичке актере на одговорност’.
Другим речима, Лондон неће толерисати политичко противљење на високом нивоу његовој агенди за Западни Балкан, а британски обавештајци су спремни да примене активне мере како би неутралисали сваки локални отпор.
Србија је била кључни регионални отпор који је идентификовао Форин офис, због високог нивоа јавне и политичке антипатије према Британији. Огорченост локалног становништва директно се односила на централну улогу Лондона у 78-дневној ‘хуманитарној’ кампањи бомбардовања НАТО-а, које је погодило Приштину у марту 1999. године. Многи Срби су је сматрали колевком своје цивилизације, Приштина је отргнута од Београда кроз војни јуриш. Стога се сматрало да је неопходно да британска обавештајна служба оспори негативну перцепцију Лондона у Београду кроз психолошки рат. Ово би помогло да обезбеди трајни развод Косова од Србије под фасадом подухвата изградње моста у заједници.
Названа ‘Јачање позитивног мира на Косову и у Србији’, операција је коштала пет милиона фунти између 2020. и 2022. године. Њен циљ је био да повећа подршку косовској националној влади међу Србима на северу Косова, тако што ће их убедити да напусте своју домовину и прихвате шири локални идентитет.
Ово је требало постићи изазивањем постојећих ‘наратива заснованих на идентитету’ и обезбеђивањем ‘друштвене промене на националном нивоу’ промовисањем ‘алтернативних наратива’ преко ‘националних и регионалних медија и утицајних друштвених медија’. У сваком тренутку, улога Британије у тој завери је била строго чувана тајна. Организације и појединци који су учествовали потписали су споразуме о тајности података и добили су ‘брифовање и упутства’ о томе ‘како представити финансирање пројекта’ ако би их питали. Само оперативци на највишим нивоима би имали појма о умешаности Лондона.
Спољно особље које води налоге друштвених медија за географске ознаке пројекта поставља постове у ‘подручју циљане популације’ и осигурава да су њихове активности ‘пажљиво калибриране како би се осигурало да се раст перципира као органски, а не као резултат спољног финансирања’. Стално су пратили како се пројекат перципира локално, радећи на идентификацији ‘било које повезаности пројекта са владом Уједињеног Краљевства’.
Сходно томе, направљен је наменски план евакуације, укључујући ‘мере за уклањање или уништавање података, укључујући чврсте дискове’, у случају да план буде јавно изложен.

Након што је Кфор одбацио ратоборну реторику Кернсове у парламенту, многи Срби су је оптужили да намерно доводи животе у опасност. На Косову је такво злонамерно ширење гласина изазвало неописиво крвопролиће у последње две деценије.
У марту 2004. лажни локални медији су оптужили Србе да су намерно удавили троје албанске деце, што је изазвало сеизмички пораст етничког насиља које је кулминирало масакром близу 20 људи, стотинама повређених и уништавањем великог броја православних цркава.
Накнадна истрага ОЕБС-а о убиствима закључила је да ‘без непромишљеног и сензационалистичког извештавања… догађаји би могли да поприме другачији ток’ и ‘можда не би достигли интензитет и ниво бруталности или се можда уопште не би догодили’. Истрага је закључена оштрим упозорењем да ‘у постетничком конфликтном друштву као што је Косово, само пристрасно извештавање може довести до насиља’.
Како би специјалиста за психолошки рат и стручњак за Западни Балкан попут Алише Кернс могао да не буде свестан потенцијалних последица њене антисрпске тираде?
Више личности у британском дипломатском естаблишменту, и она која се налази много ближе жаришту сукоба, јасно је препознала запаљиву природу изјава Кернсове.
Амбасадор Велике Британије на Косову Николас Абот је 17. јула глатко одбацио оптужбе да је Српска православна црква умешана у шверц оружја. Одбацивши Кернсову као обичног парламентарца, Абот је изјавио да британска влада апсолутно ‘дели став Кфора’. Дипломата је такође одбацио сугестије да је њена улога у комитету за спољне послове могла да јој омогући привилеговани, тајни увид.
‘У смислу те конкретне оптужбе, ми немамо те информације’, рекао је Абот. ‘Немамо те доказе… Ово нису информације које је добила од владе Велике Британије. Ово није информација која је некако прошла кроз Форин офис’.
На другом месту, Абот је приметио да га ‘много’ онога што је видео у Приштини јасно подсећа на Северну Ирску. Тамо су, током пола века дугих ‘невоља’, различите шпијунске агенције у Лондону водиле тајни рат који подсећа на ‘стратегију напетости’ коју је спроводио МИ6 током Хладног рата у Европи, под операцијом Гладио. Британска влада је била у мраку око већине ових активности.
Као такви, коментари амбасадора су можда били прикладнији него што је намеравао – јер исто би могло бити тачно и на Косову данас“, пренеле су „Новости“.