Србија шаље војску у Словенију, а премијер захваљује Зеленском и Украјини

Србија шаље војску у Словенију, а премијер захваљује Зеленском и Украјини.

Чак је и на сајту словеначке владе објављена вест о “посебној захвалности лидерима држава Западног Балкана који нам у овим тешким тренуцима шаљу помоћ”, а као илустрација је објављена фотографија и најава да су се “хеликоптерској посади Словеначке војске придружиле хрватске колеге са хеликоптером Ми-1715х”.

Словеначки медији су помпезно обзнанили да је “у поплавама уништеној Словенији стигла помоћ из Украјине у којој дивља рат”, и то, ни мање ни више, него екипа од 51 члана украјинске Државне службе за ванредне ситуације специјализоване за одбрану пред поплавама заједно са тешком механизацијом и 14 возила.

Укратко, Кијев је Словенији послао пет великих багера и поврх свега посебно, очигледно потпуно ново возило за спасавање из дубоке воде које захваљујући огромним точковима може да савлада бујице.

Возило какво Словенија, иако чланица Европске уније и НАТО-а и свакако много богатија држава од Украјине – нема. Упркос чињеници да Словенија нема добру заштиту од поплава, само у последњим, изазваним великим падавинима 4. августа, тешко страдало чак две трећине државе, службена Љубљана је само у протеклих годину дана издвојила више од 100 милиона евра за помоћ кијевском режиму, превасходно у оружју. Тако је пут Кијева из Словеније отишло 28 тенкова, 35 оклопњака за пешадију, шест извиђачких дронова (који могу послужити и у друге сврхе), већа количина хаубица, мина, муниције.

Да травестија буде већа, словеначки премијер Роберт Голоб је у светлу медијских рефлектора заједно са некадашњим украјинским министром одбране, а данас амбасадором у Љубљани Андрејом Тараном, лично дочекао “конвој помоћи из Украјине” на одморишту поред аутопута из правца Марибора према Љубљани, практично на бензинској станици. Све то како би се јавно, пред камерама, а потом и на сајту владе поклонио Владимиру Зеленском “за посебну помоћ намењену Словенији”.

У то име словеначком председнику владе уз свиту из сопственог кабинета и бројне репортере није било тешко да “нестрпљиво чека” (како је изјавио сам Голоб) покрај аутопута Марибор – Љубљана, на одморишту Тепање, како би вођи украјинске мисије изразио захвалност, посебно Зеленском.

“Украјина је послала своју најбољу јединицу која је потпуно самодовољна и има све потребне модуле. Зато верујем да ће моћи да помогне на тим најтежим местима”, захваљивао се уживо словеначки премијер. На сајту словеначке владе је потом истакнуто да је тај исти украјински тим између осталог помогао у санацији после рушења бране у Новој Каховки на југу Украјине у јуну ове године, “а сада ће своје искуство и знање поделити са нама”.

Словеначки премијер је изразио задовољство и што је помоћ из Украјине стигла брзо: “Управо зато што можемо да изведемо интервенције на рекама у најкраћем могућем року. Ми (Словенија) смо им понудили помоћ у деминирању и веома радо ћемо сарађивати на томе и убудуће, а они нама помажу тамо где и сами имају најбољу опрему”.

У овом случају смо били сведоци неуобичајеној пракси, јер приликом приспећа помоћи из других држава из окружења или ЕУ није било таквих података, још мање је било могуће видети од уха до уха насмејаног словеначког премијера како пред камерама домаћих телевизија безмало пада ничице од среће, као што је учинио пред припадницима украјинске цивилне заштите који су из Ужгорода, после 16 сати вожње, довезли помоћ за Горњу Савињску долину како би очистили путеве и одстранили наплављено ђубре које је закрчило речна корита, прекрило некадашње саобраћајнице и некада лепо уређена насеља.

Протеклих дана је, на пример, Немачка такође послала тешку механизацију и монтажне мостове којима су одсечени забачени засеоци у корушком делу Словеније поново повезани “са цивилизацијом”, а не заборавимо ни помоћ Србије у виду хеликоптера и припадника Војске Србије намењених да помогну Словенији у санирању последица разбеснелих бујица.

Штавише, у репортажама словеначких медија о помоћи из света, на првом месту се наводе Украјина, ЕУ државе и НАТО, а потом следи реченица да су “помоћ послале и друге државе”.

Тако је оквалификована и помоћ Србије – под “друге државе”. Чак и када се у кадру једне од најгледанијих словеначких телевизија у репортажи на тему преко потребних хеликоптера у позадини видела српска тробојка на хеликоптеру, новинарка није апострофирала ту помоћ Србије нити интервјуисала српску посаду, већ само оне са Запада односно “пријатељске Хрватске”.

Чак је и на сајту словеначке владе објављена вест о “посебној захвалности лидерима држава Западног Балкана који нам у овим тешким тренуцима шаљу помоћ”, а као илустрација је објављена фотографија и најава да су се “хеликоптерској посади Словеначке војске придружиле хрватске колеге са хеликоптером Ми-1715х”.

Да је и Србија послала припаднике своје војске и два хеликоптера објавио је само један љубљански десничарски портал, док је у водећим медијима та информација изостала. Хвале вредно је, наравно, што је Србија послала помоћ, још нарочито јер је 2014. године а и касније и Словенија, када је Србија била погођена поплавама, нудила помоћ својих служби и војске. Али је приметно и са каквом одбојношћу словеначки медији третирају сличну помоћ Србије Словенији, што је у најмању руку непристојно, ако не и увредљиво.

С обзиром да расте незадовољство у јавности због скромне помоћи коју је Европска комисија обећала девастираној Словенији (свега 100 милиона ове плус 300 милиона евра идуће године) у поређењу са милијардама евра посланим у Кијев, или милијардом послатом Хрватској после земљотреса на Банији – необично велика и еуфорично најављена а онда и медијски пропраћена “велика украјинска помоћ” протумачена је као пропагандни потез намењен стишавању нерасположења и горчине у словеначкој јавности према даљем помагању америчког посредничког рата у Украјини у тренутку када држава не зна где да нађе новац за обнову чија се вредност сада оцењује на више милијарди евра, и за коју ће, како истиче локална власт, бити “потребне године”.

Светлана Васовић/РТ Балкан

Бонус видео