Како су муслимани отели српског краља Стефана Твртка Котроманића и дигли му споменик као упориште лажног идентитета

Споменик краљу Стефану Твртку Котроманићу, који је током ноћи постављен у Сарајеву испред зграде Председништва БиХ, и то без одлуке Комисије за очување националних споменика, још више је подигао међунационалне тензије. На постаменту пише да је реч о босанском суверену, а ово својатање српског владара у Бањалуци је протумачено као насилан покушај прекрајања историје.

Председник РС Милорад Додик изјавио је да је постављање споменика крађа српског историјског идентитета.

– Када неко нешто ради ноћу, онда то личи на лоповлук. Ово показује колика је њихова немоћ. Твртко је био припадник лозе Немањића и именован је у складу с тим, устоличен у манастиру Милешева који и сада постоји – рекао је Додик.

Он је подсетио да у време Твртка није било муслимана на простору БиХ, него су постојали Срби.

– Босна је тада била део појма који се односи на далеко мању територију него што је данас БиХ. Твртко је био краљ Срба, а индикативно је да чланови Комисије за очување националних споменика БиХ нису донели одлуку о споменику и реч је о политичкој провокацији – казао је Додик, наводећи да БиХ не постоји 1.000 година, него од Дејтонског споразума уз огромне напоре САД и Велике Британије да буде одржана. Председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић изјавио је да нема босанских краљева и да је то велика лаж и покушај прекрајања историје и стварања лажног упоришта за идентитет.

– Али имају српски краљеви од Котроманића до Немањића и они су били краљеви Босне. Ако ћемо бити баш до краја искрени да кажемо да има један аустријски краљ који је био краљ Босне, али босанских краљева нема – рекао је Стевандић.

Споменик краљу Твртку постављен је у Сарајеву на иницијативу градоначелнице Бењамине Карић, која се на друштвеним мрежама похвалила сликом испред обележја. Монтажу усред ноћи оправдала жељом да се не омета саобраћај и дневне активности грађана. Она је поручила, уз наводе да је “БиХ земља тисућољетна” да су подизањем споменика “барем делом, исправили сену која је покушајима ревизионизма бачена на ово врхунско уметничко дело”.

– Срећна сам што смо успели у науму да на овакав начин одамо почаст великану наше историје, средњовековне традиције, вредног наслеђа ове земље и свих Босанаца и Херцеговаца – навела је Карићева.

На овакве поруке стигао је оштар одговор из Бањалуке.

– Исправићемо неправду коју је начинило Сарајево. Присвајањем средњовековног српског владара Твртка Котроманића, градоначелница Сарајева и њени сарадници чине грубо прекрајање историје са циљем попуњавања историјских рупа свог народа и прикупљања дневнополитичких поена дирајући у саму срж краља Твртка, његове борбе и владавине – поручио је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.

Он истиче да је Твртко Котроманић био хришћански владар са званичном титулом краљ Срба Босне, Приморја и Западних страна крунисан по обреду Немањића у манастиру Милешева над моштима Светог Саве што је историјска чињеница.

– Настављајући праксу прекрајања историје путем споменика, политичко Сарајево свесно избацује пуни назив титуле краља Твртка, не наводећи народ и остале земље којима је владао свесно збуњује јавност у циљу политичке пропаганде. Град Бањалука ће још ове године покренути процес изградње споменика бану Кулину и краљу Твртку у циљу одбране истине и захвалности коју српски народ гаји према својим владарима средњег века.

Историчар Свјетлана Самарџија каже да би споменична скулптура краља Твртка у Сарајеву, када би се вредновала историјска тачност и извори првог реда, без политизације историјских чињеница, крађе и фалсификовања, значила да се српски средњовековни владар вратио у своју земљу и да памћење на њега означава памћење на целокупну српску историју.

Она је појаснила да чињеница да је Твртко носио Немањићко титуларно име Стефан након крунисања на Митровдан 1377. године говори много, те да делују помало и смешне тврдње да је то име узето, јер је он владао делом територија које су некада припадале Немањићима, док је много вероватније да је то урадио јер је когнатски припадао династији Немањић, јер му је бака Јелисавета била кћерка краља Стефана Драгутина.

Осврћући се на историјске чињенице, Самарџија је напоменула да су свих његових осам наследника себи додавали име Стефан, баш као што је то био случај и у Рашкој.

Она је нагласила да је због крађе српске средњовековне историје потребно адекватно одговорити, те захтевати да на споменичној скулптури краља Стефана Твртка стоји његова пуна титула коју је он јасно истицао – “Стефан, Божијом милошћу, краљ Срба, Босне, Приморја и Западних страна”.

НА ВАЈАРСКОМ ДЕЛУ НЕМА СИМБОЛА КОЈИ СУВЕРЕНА ДИРЕКТНО ВЕЖУ ЗА ХРИШЋАНСТВО И СРБИЈУ: ЗАБОРАВИЛИ КРСТ И ДВОГЛАВОГ ОРЛА

ПОСТАВЉАЊЕМ споменика краљу Твртку у Сарајеву престоница муслиманско-хрватске федерације је одала почаст српском православном владару. Ипак на вајарском делу нису приказани крст и печат са српским двоглавим орлом кога је Твртко преузео после крунисања у Милешеви. Котроманић је био владар угарске бановине Босне, некадашњег дела “Крштене Србије” коју је у 12. веку освојило Угарско краљевство. Захваљујући грађанском рату после Душанове смрти, он је у коалицији са кнезом Лазаром (и уз помоћ угарског краља Сигисмунда Луксембуршког) победио моћног Николу Алтомановића и запосео део Србије. Користећи нестабилност у Угaрској одлучио је да Босну назове државом, а себе краљем, позивајући се на родбинске везе са Немањићима, тврдећи да му је баба била кћи краља Драгутина. Одабрао је да буде крунисан у манастиру Милешеви, центру светосавског култа, који се налазио на територији под његовом контролом.

Академик Никола Радојчић је објаснио средњовековни израз да се бан Твртко у Милешеви крунисао “сугубом”, двоструком, круном: морао је да узме стару и признату српску немањићку круну, да би на њој утемељио право на нову, котроманићку.

Новости

БОНУС ВИДЕО: