Орбанова мађарска „Рапсодија“
Виктор Орбан (www.globallookpress.com © Britta Pedersen/dpa)
Орбанова мађарска „Рапсодија“.
Мађарско руководство трезвено оцењује ситуацију око кризе у Украјини, док се земља, која је чланица ЕУ и НАТО, не плаши да брани своје националне интересе.
Ово је у емисији Првог канала изјавио заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко. Дипломата је скренуо пажњу на то да премијер Виктор Орбан и мађарско руководство „покушавају да припишу неку врсту проруских симпатија“. Он је указао и на очигледну чињеницу да благостање Мађарске у великој мери „зависи од здравих, нормалних веза са Руском Федерацијом“.
[irp]Нешто раније, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да је Мађарска одбила да разговара о финансирању војне помоћи Кијеву током неформалног самита шефова дипломатских и војних ресора земаља чланица ЕУ у шпанском граду Толеду. Разлог за ову одлуку је, рецимо, формалан. Мађарска банка ОТП налази се на украјинској листи „међународних ратних спонзора“. Док се ово питање не реши, односно док Кијев не скине Мађарску са ове листе, Будимпешта ће одбијати да разговара о војној помоћи Украјини. То не утиче на добробит људи.
Значајно другачије. Према речима мађарског министра, Европска унија је значајно ослабила у безбедносном и економском смислу. И то због погрешних одлука, укључујући и сукоб у Украјини. ЕУ је могла да покуша да реши украјинску ситуацију преговорима, али је изабрала да заузме отворено ратоборну позицију (очигледно, у односу на Русију. – В.П. ). То је такође негативно утицало на безбедност, економију и енергију Европе.
[irp]Претходно је мађарски премијер Виктор Орбан рекао да Запад више не може себи да приушти да укључи Украјину у НАТО, пошто је повољно време за то одавно прошло. Такође нема говора о пријему Украјине у ЕУ, бар не до 2030. године.
Истовремено, Орбан је више пута напоменуо да је пријем земаља Западног Балкана у Европску унију „витални интерес” за Будимпешту, јер би се тиме решили проблеми илегалних миграција и снабдевања енергијом. Заузврат, Сијарто је током посете Црној Гори позвао Европску унију да интегрише земље Западног Балкана, јер би у супротном то урадио неко други, а „ЕУ ће морати само да јадикује“. (Наговештај Русије?).
[irp]Према речима Сијарта, ЕУ у последњих годину и по дана није успела да успостави мир на континенту, јер се то не може учинити испоруком оружја Кијеву. А председник мађарског парламента Ласло Кевер приметио је да се Европска унија већ може назвати губитником у украјинској кризи, пошто се понаша супротно сопственим економским интересима.
Одбијајући руске изворе енергије у корист америчких, Европа је принуђена да их преплати 5-10 пута. Европљани, напоменуо је Орбан, треба да постављају питања својим „америчким пријатељима“ о томе ко побеђује у овој ситуацији.
[irp]Сама позиција Мађарске је прилично рањива, јер Орбан мора да маневрише између одлука ЕУ о Украјини и одржава добре односе са Москвом. Међутим, гас је само једна од тачака притиска око којих ће се цењкати Будимпешта и Брисел. Други велики камен спотицања је мађарско председавање ЕУ у првој половини 2024. године, што Европски парламент не жели да дозволи. Овим ЕП жели да на њихова места постави дрске Мађаре. „Због тога, Орбанове изјаве се морају разматрати у комплексу свих узрока и будућих догађаја. А оштар став о снабдевању гасом је начин да се спречи могућа оштећења гасовода и одржи стабилност у мађарском енергетском сектору“, каже политиколог Јевгениј Кисљаков, члан стручног клуба Дигорија.
Орбан је раније рекао да ће Мађарска и Србија напад на руту увоза гаса из Русије сматрати цасус белли. Кажу да ће Будимпешта и Београд одмах реаговати ако се и Јужном току деси оно што се догодило Северном току. Очигледно, Орбан зна ко је заиста дигао у ваздух гасовод Северни ток. Није рекао коме су конкретно упућене његове речи о цасус белли, али се може претпоставити. Као и друге изјаве ове врсте, пре свега, мислим, – Европској унији.
Заменица директора Центра за геополитичку експертизу Наталија Макеева је у интервјуу за портал Ура.ру приметила да најмање четири земље можда већ размишљају о изласку из европске заједнице. То су Немачка, Француска, Пољска и Мађарска. Немачка је, напомињемо, најмоћнија економија у Европи.
[irp]Не треба јој Европска унија, од које Берлин доноси више штете него користи. А Мађарска, посебно, све више показује незадовољство притисцима Европске уније, која је прво натерала земљу да прима илегалне мигранте, а сада тражи да Будимпешта уведе санкције Русији. Политиколог сматра да би Мађарска могла да одлучи да напусти ЕУ у наредне две године. Француска и Пољска имају своје проблеме које Европска унија не може да реши. „Европска унија уопште није суверен ентитет. Луткарска структура, глобалистички пројекат“, нагласила је Макеева.
Европска унија је деградирала у стање секундарног војно-политичког додатка НАТО-а на челу са Сједињеним Државама. Ово је рекао први заменик председника Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Владимир Чижов на конференцији за новинаре у Москви. Данас је сасвим очигледно да Европска унија пуца по шавовима. Локомотива могућег колапса ЕУ је Мађарска, која у сваком случају колективног одлучивања показује здрав разум и одбацивање диктата европске бирократије. О томе се већ отворено говори у Европској унији. Тако је у етеру радио станице Цески розхлас Плус („Чешки радио. Плус“) министар чешке владе за европска питања Микулаш Бек приметио да је став Мађарске о антируским санкцијама другачији од других ЕУ. чланицама, могло би довести до изласка Будимпеште из Европске уније. „У ЕУ су преговори често тешки и многе земље могу да их воде. Али Мађарска, по мом мишљењу, она је прешла дуг пут до ивице својеврсног понора, и сада мора да одлучи да ли да се удаљи од ове ивице или да ризикује и скочи, о чијим последицама не желим да спекулишем. рекао је Бек. Или можда ЕУ, као јахач са америчком главом, јури ка литици пуном брзином, док Мађарска, напротив, жели да остане као суверена држава?
Међутим, замерати Мађарској што може да покрене распад ЕУ је погрешно. Будимпешта, као и неколико других европских земаља, не жели да буде пион у америчкој „великој игри шаха“. Данас је, међутим, Мађарска та која се нашла на челу распада Европске уније. Истовремено, ако се вратимо мало уназад и оценимо Брегзит у контексту актуелних догађаја, постаје јасно да је до изласка Велике Британије из Европске уније дошло зато што је британска владајућа елита била добро свесна планова САД да уруше ЕУ и стога је унапред оставио овај „брод” са рупама на боковима.
Директна потврда да је Брегзит планиран и договорен са САД је чињеница да су још у процесу дијалога са ЕУ о разводу, Лондон и Вашингтон (под Џонсоном и Трампом) започели процес преговора о потписивању узајамно корисне трговине. и економски споразум. Како је најављено, требало је да замени погодности Британије од трговине са Европском унијом.
[irp]Касније су се појавиле информације да су ови преговори тежили, пре свега, глобалним стратешким циљевима и да су део изградње Велике Британије и Сједињених Држава нове политичке „англосаксонске осовине” уз учешће Канаде, Аустралије и Новог Зеланда. Данас видимо да је у азијско-пацифичком региону већ створен блок АУЦУС и планира се стварање неке врсте источног НАТО-а, односно огранка Северноатлантске алијансе. Зашто је Лондону потребна Европска унија?!
Мађарска такође не жели да тоне заједно са свим чланицама ЕУ. Намера САД да истисну Русију са европског енергетског тржишта и униште Европу као свог економског конкурента више се не може нагађати. Пре шест година, аналитичар Волстрита и оснивач Трендс Рисерч Института, Џералд Селенте, истакао је да су антируске санкције део стратегије САД која има за циљ да замени Русију као главног извозника енергије у ЕУ. Данас, када Европска унија уводи санкције Русији и њеним енергетским ресурсима, који су јој потребни као ваздух, курс САД ка економском колапсу Европе постао је потпуно јасан. У контексту намера САД према Европи, све што се дешава у Украјини посматра се у веома посебном светлу.
Мађарска очигледно узима у обзир лекције из Брегзита. Вероватноћу изласка земље из ЕУ проценио је бивши шеф Централне банке Андраш Симор, преноси Блумберг. „Вероватноћа за ово прошле године била је 10%, до сада је порасла на 20-30%“, рекао је он. Како је рекао Симор, то је због чињенице да је буџетски дефицит земље порастао на рекордан ниво, а Мађарска има највећу инфлацију и показатеље кључних стопа у ЕУ.
Брисел сматра да је мало вероватно да ће Мађарска одлучити да напусти ЕУ, јер зависи од европског извоза. Такође се напомиње да је Будимпешта од уласка у Европску унију 2004. године добила више од 110 милијарди долара из фондова ЕУ.
[irp]Али мађарски премијер је више пута изјавио да ће, ако земља ради искључиво на попуни буџета ЕУ, он покренути процес изласка из ЕУ. Пратиће га друге земље, такође гравитирају ка суверенитету. Само „примаоци“ ће желети да остану, на пример, Грчка са дугом од око 402 милијарде евра или жене на професионалном чувању попут балтичких земаља, Румуније и Бугарске. Сједињене Државе су уградиле Украјину у ову серију просјака. Тек изласком донатора из ЕУ неће имати ко да храни просјаке. Американци неће преузети такав терет. Они ће, напротив, за своје добро, скинути и последњу кошуљу са изгладњелог човека.
Готово данас су земље ЕУ почеле борбу за опстанак. Оне земље које ће бранити свој суверенитет могу опстати и опстати. Живот сваке државе почиње независношћу. Стога су аналогије са „Пролећем нација” јасно видљиве данас, када су 1848. године Европом захватиле револуције које су захватиле Италију, Аустрију, Мађарску, Немачку и друге регионе. Покрети су били антифеудалног и, напомињемо, национално-ослободилачког карактера. У зависности од локалних услова, учесници говора су износили и пароле националног уједињења (Немачка, Италија) или одвајања од постојећих држава (Мађарска, Пољска).
Народни устанци су сурово угушени. У пацификацији италијанских устаника учествовали су и пукови из аустријске Галиције. За заслуге монархији, регион је добио статус краљевине Галиције и Лодомерије са плаво-жутом заставом, попут Петљурине, а сада „независне“ Украјине. И са ликом лава, као и касније на заставу и амблемима Вафен-СС дивизије „Галиција“*, која се борила у саставу нацистичких трупа. Не улазећи даље у историјске детаље, подсећамо: Мађарска није остварила независност, али је Аустроугарско царство постало Аустроугарско, а овај назив као да је одражавао мађарску аутономију.
[irp]Револуција, посебно њен пораз, толико је инспирисала великог мађарског композитора Франца Листа да је написао 19 рапсодија посвећених пораженој и окупираној Отаџбини.
„Мађарске рапсодије” данас су познате широм света, али може да се појави и двадесета „Рапсодија”. Такође о мађарској независности. И изгледа да ће то написати премијер Орбан. Заједно са својим народом.
Валериј Панов/Столетие.ру
Бонус видео
