Придњестровље – 33 године. Будућност зависи од исхода битке за Украјину
Придњестровље – 33 године. Будућност зависи од исхода битке за Украјину.
2. септембра обележена је 33. годишњица од формирања Придњестровске Молдавске Републике. Све ово време, непризната држава, коју подржава Русија, показала је отпорност. Данас се слика света мења. Недалеко од граница Придњестровља букти, понављани су покушаји да се република увуче у украјински сукоб, а повремено се чују позиви да се „позабави сепаратистичким регионом“. Молдавски медији су пре неки дан објавили публикације о постојању плана реинтеграције Придњестровља, који предвиђа његово постепено, вишегодишње, укључивање Молдавије у процес европских интеграција.
Да ли је такав план реалан, да ли заиста постоји? Какви су изгледи за Придњестровље као државу у контексту упорних покушаја његових суседа да опколе републику? О томе говоре стручњаци који су учествовали у анкети ПолитНавигатора.
Игор Шорников, директор Института за друштвено-политичка истраживања и регионални развој:
Ако говоримо о постојању неке врсте тајног концептуалног документа који молдавске власти прате деценијама, онда је то вероватније из области теорије завере . Формално, они имају закон из 2005. године, око којег се и даље одржава политички консензус. То можда не одговара садашњем руководству, али они не могу да понуде нешто сварљивије за сопствено друштво.
Да ли садашње руководство конкретно има одређену визију решавања, како кажу, „придњестровског проблема“? Може се претпоставити да се нешто слично догодило 2021. године, у сваком случају, Влад Кулмински, који је тада био на функцији потпредседника Владе за реинтеграцију, врло оптимистично је говорио о нагодби. Али планови Кулминског су пропали чак и у фази гасне кризе која је почела у новембру 2021.
А 2022. нас је натерала да схватимо потпуно нову реалност: Русија је устала у побуни против хегемоније западног света, има моћне савезнике и способна је да победи. Молдавски политичари под контролом Запада не знају да искористе ову ситуацију у своју корист, а оних који нису контролисани одавно нема. У сваком случају, Кишињев се кладио на погрешног коња.
Како год било, не можемо занемарити чињеницу да молдавски интелектуални простор деценијама ради на разумевању придњестровског феномена и сопствене државности у контексту промене међународне ситуације. Веома ретко одјеци овог дела продиру у јавни простор. Тако је 2019. године представљен концепт „Великог пакета за Молдавију“, који је припремио Василиј Шова. У то време, аутори су Молдавију видели као мост између Русије и Запада и намеравали су да фактором молдавске неутралности апсорбују Придњестровље уз помоћ великих геополитичких играча. Ово није једини пројекат, али је један од ретких који се званични Кишињев није либио да представи јавности.
Промене које се дешавају у владајућем тиму и на међународном простору, наравно, утичу на развој политичке мисли у Кишињеву. Сада је све подређено идеји европских интеграција. Забрињава их питање како Молдавију увести у Европску унију у присуству проруског Придњестровља?
Руско војно присуство може да се истисне, придњестровско руководство и придњестровски бизнис могу да се изврну уз помоћ западних партнера, чак можете да тражите од Кијева да употреби војну силу, али шта онда са становништвом? Придњестровци су духом у потпуности руски људи и ако их пусте у јавни и политички простор Молдавије, они, као катализатор, могу покренути процесе који су неповратни за систем управљања који се развио у Молдавији.
Придњестровци у молдавском друштву имају довољно истомишљеника да сруше крхку зграду те евро-румунске колонијалне администрације, која је становницима Молдавије позната као „режим Сандуа“. Гагаузи, Бугари, град Балти и цео север Молдавије, добра половина становништва Кишињева – сви ови људи су 30 година изманипулисани да би се навикли на политику румунизације, учинили су да се осећају као странци у свом сопствено земљиште. Чак су и неки од Молдаваца успели да убеде да су мало инфериорни Румуни. Опруга је била стиснута до границе. Придњестровци нису прошли кроз такву „обраду“, па ће, налазећи се у непријатељском окружењу за себе, неминовно пореметити равнотежу молдавског политичког система.
То су елементарни друштвени закони, они су фундаментални као и закони физике, немогуће је, на пример, поништити силу гравитације. Мислим да су сви у Кишињеву такође добро свесни тога и стога су се већ помирили са идејом да ако заиста воде земљу ка ЕУ, онда ће морати да се растану од Придњестровља.
Наде једног дела молдавских елита да ће и Придњестровци пасти под чаролију европских интеграција, а то ће једном у будућности омогућити припајање Придњестровља, мени се чине потпуно ван додира са реалношћу. „Златно доба“ ЕУ је прошло, о томе пишу западни научници – политиколози, економисти, финансијски аналитичари. Напротив, сигуран сам да ће молдавско друштво врло брзо покушати да се врати у орбиту руске цивилизације. Русија је, заједно са другим земљама БРИКС-а, локомотива светског развоја у деценијама које долазе. Молдавији је купљена карта за луксузни Титаник и упорно је вуку на брод са другим осуђеним на пропаст. Али још увек има шансу да се спасе.
Какви су изгледи за Придњестровље као државу? Придњестровска државност је фактор међународних односа и историјска чињеница. Чак и ако замислимо најгори сценарио, да ће сада неко покушати да укине Придњестровље, годинама касније оно ће се сигурно поново родити. Подсетимо се историје МАССР-а, републике која је постојала на левој обали Дњестра 1924-1940. Чак и приднестровски историчари признају да је то била потпуно вештачка формација. Ипак, на следећем преокрету историје, државност се поново појавила на овој територији. Ако се задубите у историју још један век, испоставиће се да је лева обала Дњестра некада била место насељавања црноморске козачке војске, некадашњих козака-козака. Придњестровље је само пет година било козачка земља, али је тај дух козака остао овде заувек.Шта тек рећи о војном присуству Русије у региону, оно има већ 250 година, и биће ту докле год постоји Русија. Стога сам сигуран да ће придњестровска државност трајати веома дуго.
Питање је у ком облику ће та државност и даље постојати. Постоји опција да то буде република у оквиру федералне Молдавије (али тада ће Молдавија морати да постане проруска), постоји опција самосталног постојања у статусу делимично признате државе, попут Јужне Осетије и Абхазије, и постоји опција да постане део Руске Федерације, попут Крима и република Донбаса. Постоје и други начини, али која опција ће се евентуално спровести зависи делимично од међународне ситуације у наредним годинама, али у већој мери од воље народа. Придњестровци су више пута показали своју вољу на многим референдумима и самом чињеницом да своју државност одрже у условима изолације. Они су одувек били део историјске Русије и, сигуран сам у то, оствариће реализацију свог геополитичког избора.
Светско искуство показује да мале државе могу да се развијају само у оквиру великих политичких и економских система . Патуљасте државе Европе постале су просперитетне јер су нашле своју нишу у великој европској економији. Хоће ли бити места под сунцем за Придњестровље? Сумњам да постоји жестока конкуренција за тржишта и ресурсе. Придњестровље је већ гурнуто у специфичну нишу економије ЕУ. Европа нас види као извор јефтине радне снаге и локацију за прљаве нискотехнолошке индустрије. Има ли Придњестровље будућност на европском простору? Дефинитивно не.
А какво би место могло да заузме Придњестровље у систему руског и евроазијског тржишта? Наша повољна клима, добро развијена инфраструктура за живот и туризам, јефтина енергија, интензивна пољопривреда, доступност квалификованог кадра и високо образовање за обуку тражених специјалности, укључујући и ИТ стручњаке – све би то одмах било тражено. Уверен сам да Придњестровје има светлу будућност у саставу Русије.
Стога би Република на свој рођендан пожелела мир и што брже остварење геополитичких тежњи свог народа.
Кишињев нема план „реинтеграције“. Да, и сами су то више пута признали. Али оно што имају је следеће.
Прво, категоричан став да је наводно дошло време за „решавање придњестровског питања“, јер, по мишљењу кишињевских националиста, Русија наводно губи глобалну геополитичку конфронтацију од Запада. А ако је тако, онда ако противници Москве „прегазе“ Придњестровље, онда ће Русија бити огорчена, али се неће борити са њима. Постоји чак и верзија – у жанру делиријума – да ће Русија бити искључена (ко и како тачно?) из преговарачког формата о молдо-приднестровском решењу.
Друго, одмах одбацују не само федерални модел насељавања, већ чак и аутономију! Они најтврдоглавији чак дају идеју: хајде да само „пресечемо“ ПМР на неколико делова и поделимо га између региона Молдавије који се налазе на супротној обали Дњестра. У Молдавији се, иначе, на предлог западњака и Румуна планира ликвидација округа и стварање релативно великих округа. Па хоће да ликвидирају опозиционе локалне власти. Тек су буквално последњих дана посумњали да нешто није у реду… И тако су најокорелији националисти запевали другу песму: неће ли Молдавија морати да постане монета за ценкање и да пређе у руску сферу утицаја током реорганизације Европе ?Али све што је требало је да се не буде груб према Русији, да се не врши притисак на ПМР, да се не одриче стварне неутралности… А сада само треба да одсечете нос: Придњестровје неће и неће раскину савез са Русијом, руске трупе неће напустити ПМР, а савезници ултранационалистичке владе Републике Молдавије неће имати снаге да потчине народ који је створио своју државу на најдемократскији начин – скуповима и народних референдума.
Придњестровље ће сигурно стајати. Како је рекао Мао Цедонг, проблеми су велики, изгледи су светли. Зашто? Остајемо у свету. Људи нам долазе тражећи стабилност и мир, као и бежећи од неподношљивих рачуна за комуналије – као у Молдавији. Имамо значајан део производње, који не само да чува радна места, већ и омогућава модернизацију реалног сектора привреде. На пример, Молдавски металуршки комбинат је неколико пута модернизован последњих година. Молдавска ГРЕС у Дњестровску такође не стоји мирно. Можемо да набрајамо, али за нас је најважнија слободна трговина. Када је генерално био тамо, ПМР је имао нормалан државни буџет. Али садашње молдавске власти су га заправо уништиле. Ипак, надајмо се да ће уз помоћ Русије ово питање бити решено. ПМР има интелектуални, индустријски и државни потенцијал. Ово је основа за успешан развој. Оно што недостаје је слобода рада у увозу и извозу робе, успостављање и развој екстерних контаката.
Дакле, неће бити могуће силом разбити Придњестровље и нема потребе да покушавамо да га задавимо спорим стискањем, пошто Русија неће дозволити да пропадну њени савезници у Европи – Белорусија и ПМР. Једноставно ће доћи до прерасподеле сфера утицаја у Европи и свету, током које ће наш савез са Русијом бити легализован у овом или оном облику на међународној арени.
Данас се не може рећи да Молдавија има план за реинтеграцију Придњестровља у контексту европске интеграционе политике Кишињева. Друго питање је да молдавска влада ефективно покушава да искористи промену регионалне ситуације, а пре свега, реч је о рату на територији Украјине, да реши сопствене проблеме реинтеграције земље . У овом случају можемо говорити о тачним, али доследним одлукама о укључивању и консолидацији привредних субјеката у економској области Републике Молдавије. И овај тренд ће се само интензивирати. Политички, Тираспољ је за Кишињев потпуно предвидљив, укључујући и у погледу могуће реакције на такве акције. У Молдавији савршено разумеју да Тираспољ данас није способан за узвратне акције.Као што је било 2005-2006, када је Придњестровље реаговало на увођење новог царинског режима Молдавије и Украјине блокадом границе и масовним протестима.
Наравно, нове околности, реалност 2023. године диктира своје услове, али данас је јасно да је Тираспољ у великој мери изгубио свој цивилни потенцијал. Са становишта савремених политичких процеса, Приднестровље предњачи у концепту „новог феудализма“, у коме главну улогу играју не државне институције, већ приватне корпорације са својим правилима и интересима.
Уопштено говорећи о стратешким перспективама Придњестровља, они данас директно зависе од исхода рата у Украјини. „Ратна магла“ не дозвољава да се каже прецизније.
У тактичком смислу, позиција републике зависиће од стабилности и интереса фирме Шериф. Једно је сигурно: у Тираспољу ће бити европског фудбала ( ове јесени ће ФК Шериф Тираспољ представљати Молдавију у Лиги Европе, добивши право да игра у групној фази турнира – прим. аутора ).
Софија Русу/Политнавигатор
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
2 утиска на “Придњестровље – 33 године. Будућност зависи од исхода битке за Украјину”