Е, САД ‘ОЋУ ДА НЕЋУ

Злајо Велики од Брезјака, у Википедији стоји само Злајо Велики, а од чега или ничега не пише ништа. Наслов, и да хоћу не смем да мењам ни за једно словце, јер то је последња историјска мисао, заповед, такорећи футуристички завет Злаје Великог од Брезјака.

Може му се, шта год да изјави, чак и кад се накашље историја ће забележити, а Нова С и Н1 ће објавити. Има Злајо Велики јаку залеђину, која се не сме посматрати изван историјског и револуционарног контекста, као кад је био само обични Злајо као и сви остали мученици. Сећате се кад је Злајо Обични харао београдским асфалтом, Згазелом и оним еколошким усранцима, кад је бранио непристојне немачке бабе од „непристојних“ Срба по црквеним портама, кад је блокирао слепе улице, кад је одувао Јужни ветар… Злајо Велики је миљеник велике тројке у саставу: Зелени, Муфта и Кајмак, то су им револуционарна конспиративна имена, као друг Стари, друг Марко… Ту наведену тројку је Олександер од Србадије одабрао за будуће преговараче, против себе, за оживљавање пројекта „Јадар“. Наравно претходно је њих тројицу плус четвртог Злају Великог оптужио да су агенти страних служби (америчких и немачких) и да су они срушили пројекат „Јадар“. То се тако ради у обавештајним круговима, ти мене удари сламком ја ћу тебе перушком, туци и јаучи итд. Наравно и ћоравом је јасно да су и Олександер и фамозна тројка и Злајо Велики играчи истог тима. Већ сам ја писао о томе, али да се не би загубила нит приче, дигресија је неопходна. Дакле што замисли Олександер и црна тројка то Злајо Велики спроводи у дело. Трпа се у ову причу и онај Бошкић, али он је овде, такорећи само лапсус.

Има ли кога, да је имао више сусрета са премијерком, од Великог Злаје од Брезјака. Нема. Шта ли је само видела у њему. Прича се, а и те приче, да је ногом отварао врата њеног кабинета. Ишао је код ње кад му се ћефне, чак је премијерка обезбедила Олександру од Србадије и пријем код Злаје Великог, али Злајо га је испалио, само тако. Не бих ја о Злаји Великом ни редак написао али зло ме време на то наћерало, судбина нам од Злаје Великог зависи. Покушаћу, колико могу, да што сликовитије прикажем како стоје ствари. Злајо Велики од Брезјака је толико опијен славом и популарношћу, тако, да живи у римско доба он би као и сваки римски цезар имао свог чиновника, који би га пратио у стопу и нон стоп понављао : Злајо цезаре ти ниси Бог, ти си само човек. Али Злајо Велики од Брезјака столује у ово наше време и не зарезује никога ни за шта, а камоли да послуша неког чиновника. Злајо Велики се понаша, као неко ко је скочио са стотог спрата куле близнакиње у Београду на води, наравно није он сам скочио, гурнули га Олександар и чланови Црне тројке. Нуђен му је падобран што је Злајо са гнушањем одбио, па чак и опанке гумењаке који би свакако ублажили пад приликом приасфалтирења илити приземљења. И сад се Злајо Велики налази у слободном паду између трећег и четвртог спрата и пун адреналина виче и подврискује: засад је све у реду и ‘оћу да нећу, док се на тротоару окупио силан свет, све сами пропалозиционари и бодре га.

Али да се вратимо теми приче, а то су полусрушене легалне и нелегалне куће на Брезјаку, све у власништву Рио Тинта. Сећам се, ко да је мало пре било кад је Злајо Велики од Брезјака загрмио, Боже ми ти прости, ко свети Илија: „Да се уклоне све полусрушене куће на Брезјаку.“ Препао се тад и Видојко са којим је Злајо Велики и смислио ову ујдурму. Кад смо већ код Видојка (Википедија каже: не каже ништа добро) исти већ после попијене једне чаше, мало јаче киселе воде (само једна кап алкохола би била фатална) бунца и проклиње и дан и Мирослава лидера лозничког пакта, кад му је довео Злају на виђење. Јој, ко вас не зна. Међутим, иду избори, а нигде таквог циркуса, као у Јадру. Шта би било да се те полусрушене куће уклоне? Идила, нема рудника нема ругла, милина једна. Али коме то још треба. Сетите се само како су на прошлим изборима у скупштински ресторан ушли давитељи, Муфта, Зелени, Бошкић… за скупштину су мислили да је башта од скупштинског ресторана, само им је било мало чудно, а где је музика. Све то остварише на крилима пројекта „Јадар“. Сад су им остале само те полусрушене куће. Дај шта даш, не дирај док не прођу избори.

Запео Злајо Велики из петних жила: „’Оћу да нећу да се руше те куће.“ Заборавио Злајо Велики да је у Влади Србије (очевици кажу да је плакао) изјавио да те полусрушене куће утичу не само на његову психу, која је по његовом казивању већ тад била озбиљно оштећена, већ и на све његове сараднике без изузетка. Запомагао је Злајо Велики да се те полусрушене куће одмах уклоне, безусловно, био је то ултиматум раван оном аустроугарском Србији из 1914. Заборавио је Злајо Велики да је извесна Маја (то је она што јој је јетрва или тетак продао њивицу Рио Тинту) пролазећи, поред једне од тих полусрушених и аветињских кућа, једва преживела сусрет треће врсте, да није у добри час наишао џип Рио Тинта да је спасе, оде Маја у… Сажалили се ти Рио Тинтовци, сетили се кад им је Маја износила гибаницу, кифлице са сиром, разне пите и ко зна шта још. Наравоученије: добро се добрим враћа. Иако је то било давно Маја још увек болује и рехабилитација ће трајати баш дуго, с обзиром да је психа код Злајиних сарадника, без изузетка, већ била оштећена. Иследницима је изјавила, наравно, та извесна Маја, да је видела кодлака тј. вампира. Вероватно је то био вампир из њиховог вилајета што је само погоршало ситуацију. У последње време Маји се привиђају НЛО од дронова које деца пуштају из забаве. Мајо, ту званична медицина не помаже, нађи неку бабу да ти салије страву, па на посао.

Запео Злајо Велики да тражи пројекте за рушење већ полусрушених туђих кућа, не знајући да у закону не постоји појам „полусрушена кућа“ (кажу да је нека решења поцепао само зато што је начелник у општини, иста потписао левом руком, а човек је левак од како зна за себе) па онда тражи специјалне депоније, којих, бар у југоисточној Европи нема. Предлажем ти Злајо Велики од Брезјака и целог Јадра (одакле ми ово паде на памет, звучи ко да је, Боже ми прости, Патријарх московски и целе Русије, а како је кренуло ништа није искључено поготову што сам ја приличан баксуз кад су пророчанства у питању) да ступиш у контакт са Јапанцима, они су после Хирошиме и Нагасакија направили депоније по твом укусу.

Ја јесам правник, али теби Злајо Велики скидам капу, засигурно ћеш обогатити правни систем, и то не само Србије, у домену грађевинско-рушилачког права. Заживеће посебна грана права, тешко студентима. Али ја се теби ич не чудим, сети се само Архимеда који је без дана школе задужио човечанство, а ти си испред њега бар по дужини школе. Само немој да црташ кругове, ма немој ни да их помињеш да не би завршио као Архимед. Ето, колико сам ја добронамеран, стварно ти не желим да завршиш као Архимед.

Лично, никако да се начудим да неко своју кућу, на свом имању, са или без дозволе, не сме да сруши, а да се теби претходно не обрати. Само да знаш, док се ти не ускопишти, могло је. Ја сам, као и моје комшије зидао кућу без дозволе, а сад не смем ни да је окрњим. Само није ни Злајо Велики од Брезјака и целог Јадра безгрешан. Сећаш се Злајо (чуј мене к’о да смо заједно чували овце, како смедох само да му се обратим без титулисања, ма дојадило више и мени), док си био обични Злајо да си своју стару кућу срушио, а да ниси ни жену питао сме ли се, а камоли некакве инспекције. Прича се по Јадру да си сав шут и лом од те старе куће бацио у Јадар, ко и сви остали. Нема разлога да се кајеш, такви су стандарди били. Наравно, није свакоме и у све веровати. Воли народ да клевеће. Злајо опијен си славом и хвалоспевима као онај келнер Жан из Нушићевог „Мистер долара“, наравно да ти Нушића слабо преферираш, а говорио сам ти Злајо читај, па читај, а ти ништа. Док смо још код отпада, они бре Јапанци просуше у море онолику радиоактивну воду из Фукушиме, а ти не даш опушак да се баци. Иначе оде глава. Срећа за Јапанце што немају тебе, иначе оде и Јапан у…

А сад Злајо Велики или Злајо Обични, е баш ми је стало како да те викам, доста зајебавања, зар не видиш да си у свом слободном паду стиго до првог спрата, осим ако не мислиш да ти са два три метра висине неће бити ништа. Можда ти тај пад и преживиш (ко ли те само научи да се са два три метра висине можеш само мало угрувати и ништа више) али у мојим очима си толико пао да ти спаса нема. Ево, само због наивног народа Србије, у стању сам да те у њихово име замолим: издај наредбу да се те полусрушене куће доруше и отерају на већ неку легалну постојећу депонију, кад је све стало стаће и то са Брезјака.

Запитај се само где заврши онолики шут и лом од порушених кућа, последњих година, у Лозници. Окани се дозвола, решења, пројеката… то је за учене људе. Ево ја ћу ову причу завршити са твојом реченицом „’Оћу, није да нећу, ‘оћу и то одма.“
Ову причу посвећујем свима онима који су схватили о чему се ради у афери „Полусрушене куће и шта даље“, наравно нећу се наљутити ни на оне који су за „Е, сад ‘оћу да нећу“. Примећујем да је код мене прилично присутна лабавштина, али шта ћу такав сам, Индијанци ме одавно зову Човек Који Прашта.

Председник удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Алимпић Момчило

БОНУС ВИДЕО: