Палестинац упозорава Србе:да Косово не постане Палестина.

Палестинац упозорава Србе: Тражите решење – да Косово не постане Палестина.

[irp]Ово није рат, већ хуманитарна катастрофа. У Палестини убијени људи живе, убијени од глади и жеђи. Убијају и бомбе. И цео свет то гледа. Сви осећамо да ће се десити велика промена. А оно што се раније дешавало у Палестини, сада се дешава на Косову и Метохији. Срби треба да траже решење, живот са Албанцима. У супротном, неће их бити.

Ово за Спутњик каже Муса Абу Сабиах, Палестинац који већ четири деценије живи у Србији.

Пронашли смо га на београдском Душановцу, где има ауто сервис. Нема возача у главном граду, који вози Сузуки, да не познаје Мусу. Знају га сви којиима је вожња страст, он није само власник сервиса, већ и легенда ауто спорта у Србији.

[irp]Власник је једине аутомеханичарске радње у земљи чије зидове красе карте Палестине и цитати из Курана. А мурал превозног средства његових предака, камиле, има почасно место у дворишту, она је заштитни знак фирме.

У Србију је дошао 1985., завршио Електротехнички факултет и остао да ради као инжењер.

„Људи у ратовима користе пушке и топове, а ми смо одлучили да се боримо и знањем. Едукација је врста борбе, одлучили смо да идемо у науку. Сви смо факултетски образовани. Тиме покушавамо да сачувамо нашу нацију, учимо, да не би смо нестали. Ако сам потребан неком друштву или некој фирми, знам да ће ме чувати, због мог знања и мог рада“, каже Абу Сабиах.

Љубављу и знањем до првака земље

[irp]Одувек је волео ауто спорт, возио је аутомобиле. Возио је чувеног Фијата – Фићу, као добар инжењер и талентован мајстор, сам га је припремао за трке.

„А онда се појавио Сузуки са електроником, био је први такав аутомобил у Европи, то ми је привукло пажњу, био је то мој фах, мој смер. Онда сам на тим аутомобилима преправио компјутере и добио још бржа возила. Тако сам однео и победу, ја, али и шампиони целе Југославије“

Ауто мото клуб Сузуки, уз Мусино знање, био је 11 пута шампион Југославије у тркама. Касније је, непланирано, али потпуно природно, отворио ауто сервис.

[irp]Љубав свог живота Муса је пронашао на Убу, каже да су Тамнавци лепо прихватили зета Палестинца.

„Врло лепо, не разликујемо се ми као народи, нити по нарави, нити по обичајима, а ја долазим из Витлејема, код нас је 73 одсто хришћана, па ни ја нисам имао проблем. Нама националност не значи ништа, јер нас свугде има по свету, због наше трагедије“, каже.

У току уништење једног народа

[irp]Код Мусе у сервису нису обични дани, брине, породица му је у Палестини, коју воли као зеницу свога ока. Прати вести, а са својима је непрекидно у контакту. Каже да оно што се дешава његовом народу није рат, већ хуманитарна катастрофа, наменска.

„Ово је уништавање човечанства. Како ће завршити, то само Бог драги зна. Да постоје лоше намере, имамо велики осећај, осећај да ће се десити нека велика промена, да ли на самом Блиском истоку, где смо ми или у целој Европи, али промене ће сигурно бити“.

Косово реприза Палестине

[irp]Наш саговорник сматра да нове генерације на простору бивше Југославије не знају истину о његовој земљи, људи каже, лутају, доносе погрешне закључке, а случај његове земље може се упоредити са оним што се дешава овде, на Косову.

„Млади Србин нема прву информацију, ми доживљавамо исту судбину, ја то видим, сада је ситуација у Србији као реприза онога што се дешавало код нас у Палестини. Прво је почело исељавање људи на фин начин, нуђени су им добри послови да напусте своју територију. Инжењери, професори, лекари, давали су им веће плате у арапском свету и напустили су земљу. Са Србима се сада дешава исти сценарио. Овде вози странац, а Србин вози камион у Немачкој“, каже и додаје да су у његову земљу, кад је био мали, долазили да раде Европљани.

Срби имају право на своју територију

[irp]Са посебном пажњом, каже, прати ситуацију на Косову, пре свега као човек који живи у Србији, али и зато што тамо има његових људи, муслимана, којима треба помоћ, као и Србима. Ипак истиче да не говори о националности и вери, већ о човеку. Људски живот је најважнији, жао му је кад погине војник, а камоли дете или жена.

„Ово што се дешава на Косову, морам као Палестинац да кажем, свиђало се некоме или не, Срби имају право на своју територију на Косову и Метохији. Имају своје светиње, они су ту одувек били. Цркве постоје, не могу да кажу, то није постојало. Ја сам Палестинац, рођен у Витлејему, јесам ли из бајке, нисам, дошао сам из Палестине“.

[irp]Абу Сабиах додаје да је је оно што говори заправо упозорење, јер нисмо у довољној мери свесни онога што нам се дешава. Плаши се да може бити катастрофе, као у Палестини.

Додаје да је део његове породице отишао на западну обалу реке Јордан, они су избеглице, има и рођаке у Јерусалиму, главном граду Палестине, наглашава.

[irp]Муса има двоје деце, Београђана – Палестинаца, на крају разговора питамо га да ли су икада видели очев родни крај;

„Били смо два пута до реке Јордан, то је граница између Јордана и Палестине, нисмо могли даље. Можемо, са српским пасошем, али мени срце не да да идем као странац тамо“.

Сенка Милош/Спутњик

Бонус видео

https://www.youtube.com/watch?v=pyhCF3XYQQ0