Блиски исток: Када ће Западна обала експлодирати?

Блиски исток: Када ће Западна обала експлодирати?

Томе умногоме доприносе планови „религиозних циониста“.

Усред страхота који се дешавају у Појасу Газе, свет посвећује приметно мање пажње догађајима који се дешавају у другом делу Палестине, где живи две трећине њеног укупног становништва (4,5 милиона људи) – Западној обали реке Јордан ( ВБРИ) и суседни источни Јерусалим (0,5 милиона људи). У међувремену, тамошња ситуација би сваког тренутка могла да експлодира у нову интифаду (устанак). И ако је, упркос свим протестима, Израел, уз помоћ Сједињених Држава, до сада успео да задржи Појас Газе изолован и избегне директно мешање у ситуацију других држава и снага, онда ће му бити много теже да се акутни сукоб локализује у ЗБРИ.

Премијер суседног Јордана већ је најавио на друштвеним мрежама да ће покушаје Израела да реши проблем ЗБИ пресељавањем становништва на јорданску територију Аман сматрати објавом рата. Нема сумње да ако се то догоди, онда ни маневарске земље Залива на челу са Саудијском Арабијом, нити друге арапске државе неће моћи да се уздрже од директне конфронтације са Израелом. На крају крајева, јордански краљ Абдулах Други, са приличном количином енглеске крви, и даље је директан потомак пророка Мухамеда и званични „чувар“ исламских светиња на Храмској гори у Јерусалиму. Урушавање јорданске државности у случају конфронтације једног човека са ИД није укључено у планове околних владара.

Само постојање актуелне „најдесничарске владе у историји“ у намерама Израела да постигне „коначно решење“ проблема Палестинаца гурајући их у суседне арапске земље више не изазива никакве сумње. Одговарајући план за Газу, који је очигледно припремило израелско Министарство обавештајних служби још пре догађаја од 7. октобра, већ је процурио у штампу и власти су га признале као стварно постојећег, али „још увек на радном нивоу“. Чињеница да није само написана, већ да је заправо „у току“, види се из свега што се дешава у и око напаћеног сектора.

Сличан, иако сложенији пројекат постоји и за ЗБРИ. Развио га је министар финансија, лидер крајње десничарске коалиционе партије „Религијски ционизам“ Безалел Смотрич. Позива на анексију целе Западне обале и Палестинцима даје три опције: 1) да наставе да живе на својој земљи, док напуштају све националне тежње; 2) емигрирати; 3) ако одлуче да остану да се боре, биће препознати као терористи и уништени од целокупне војске. На питање на састанку на којем је представио свој план верским ционистичким вођама да ли намерава да убија и жене и децу, Смотрич је одговорио : „У рату као у рату“.

Нетањахуово окружење је такође одбацило овај план, али да је он „у току“ у потпуности потврђује логика деловања власти у ЗБРИ и источном Јерусалиму.

Масовни оружани отпор Палестинаца још није избио у ЗБРРИ из разлога што их свим силама кочи умеренији Фатах, предвођен палестинским председником Махмудом Абасом, који формално управља делом ове територије. Поред тога, локални Палестинци имају објективно мање оружја у рукама него Хамас у Гази. Долина Јордана, кроз коју је могао да буде допремљен, увек је била јако минирана и под строгом контролом ИД. Међутим, у овој зони, „у превентивне сврхе“, од самог почетка операције „Гвоздени мачеви“, свуда су вршене масовне репресије војске и снага безбедности. Хиљаде „потенцијалних узбуњивача“ је ухапшено. Затвори су претрпани. Сви мирни протести се оштро гуше. Око 200 људи је погинуло, а стотине су повређене. Економија је парализована. Живот људи је постао изузетно тежак. Критична маса незадовољства је близу своје границе.

Овоме се додаје и прави терор који су јеврејски досељеници из кибуца („планински дечаци“) који су незаконито окупирали њихову земљу покренули против Палестинаца у ЗБРИ. Уништавају пољопривредна земљишта, пале куће, пуцају на њих и једноставно терају своје арапске комшије у непознато. Овде има око 700 хиљада јеврејских досељеника, сви су наоружани и управо је ова група становништва главна изборна база и ослонац две најантипалестинске партије владајуће коалиције у Израелу – „Јеврејске моћи” од И. Бен-Гвир и „Религијски ционизам“ Б. Смотрича. Ови други на све могуће начине „загревају“ своје присталице, а посебно Бен-Гвир, као министар националне безбедности, планира да насељеницима подели десетине хиљада моћнијег аутоматског оружја него што су имали раније. Смотрич, док управља финансијама, стално блокира трансфер било каквих средстава Палестинским властима.

Ситуација се развија тако да чак и без обзира на вољу Нетањахуа и команде ИД, ова двојица, заједно са насељеницима, умеју да изазову протестну експлозију такве снаге да би им то омогућило да поставе питање понављања операција слична оној која се одвија у Гази и ЗБРИ. Није случајно да се, осетивши у ономе што се дешавао прави сценарио за ескалацију сукоба, чак и Г7 забринула тема понашања насељеника у ЗБРИ. На посебном састанку о ситуацији у региону, на пример, ништа није речено о прекиду ватре у Гази, кажу, „бомба за добру меру!“ Али, са друге стране, као посебна тачка усвојене изјаве, осуђено је „повећање екстремистичког насиља од стране досељеника које су починили над Палестинцима“ . Зашто не захтевати њихово исељење из бесправно заузете стране земље?

Међутим, Нетањаху не жури да обузда своје ревносне савезнике, јер му је згодно да иде ка истом циљу, пребацујући одговорност на неког другог. Он сам и друге личности Ликуда су више пута на разним демонстрацијама и преговорима са западним партнерима говорили да је палестинска државност, заправо, већ остварена у Јордану и да би тамо требало да они Палестинци који не признају суверенитет Израела над читавом територијом коју заузима. померити се .

Овакво тумачење „коначног решења“ палестинског питања је оно што највише брине Аман. До 1967. ЗБРИ са источним Јерусалимом су углавном били део Јордана, али сада категорички одбија да прими избеглице и поврати пређашње стање, на шта су, иначе, више пута позивале разне америчке администрације, међутим, са изузетком јеврејска насеља.

Све је прилично једноставно. У Јордану тренутно живи око 11 милиона људи, од чега, према различитим проценама, палестинске избеглице прошлих времена и њихови потомци чине од 30% до 40%. Ако додамо још неколико милиона из новог таласа, они ће заправо чинити већину становништва. Следи захтев за слободним изборима, који је толико популаран на Западу, и крај династије Хашемита. Седамдесетих година прошлог века земља је већ доживела низ палестинских устанака, а тада је династију тешком муком спасила само „Черкеска гарда“ („Черкези“ у Јордану називају се сви мигранти из 19. века из Северни Кавказ, око 300 хиљада). Краљу Абдулаху Другом је лакше да зарати са Израелом, па чак и да се посвађа са Вашингтоном, али да задржи свој престо, него да пристане на такву самоубилачку перспективу. Са њим се слажу и краљица Ранија, и сама Палестинка по националности, као и престолонаследник Хусеин (испада полупалестинац). Осим тога, Јордану објективно недостају економски услови да прихвати толики број људи. Само је већ јако пренасељен део источне обале Јордана погодан за живот, док је остатак територије претежно пустињски.

Важно је напоменути да су Израелци промовисали сличан наратив о Палестинцима који су преузели суседну земљу „много погоднију за стварање сопствене државности “, обећавајући им одређену финансијску помоћ. Нико од озбиљних палестинских лидера није желео да чује за то.

Треба признати да чак и израелски амерички покровитељи изгледа схватају пролазност и опасност таквих планова, покушавајући „на опрезан начин“ да га упозоре против њих.

Али они не нуде ништа разумљиво заузврат, тако да је претња експлозије великих размера у ЗБРИ са изгледима да прерасте у регионални рат и даље веома вероватна.

Дмитриј Мињин/ФСК.РУ

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео