Када приче постану предавање

Када приче постану предавање

Где је парадокс? У томе што се у временима пре појаве тржишних друштава системски водила брига о очувању душе, не само код Абориџина и америчких Индијанаца. Појавом тржишних друштава та системска брига изостаје и душа постаје роба. Капитулација пред смрћу постала је извесна. Алхемија и метафизика беспомоћне. Усе, насе и подасе, постаде основни покретач. Зато душу продају!

Шта је новост? То што држава постаје гарант да ће душа моћи да се откупи пре њеног одласка у пакао. Кредите (свих врста) је осигуравала држава, а давао приватник ”мађионичар” – банкар. Тако је направљена малигна смеса. Држава гарантује и враћа уштеђевине и онда када их уништи коцкарски дух банкара и неразумност ”штедише”. Газда Језда и ”мајка” Дафина, магичан пример наше прошлости! А тој држави помаже њена централна банка – оруђе политичара. И страни зајмодавац! И због тога је државна администрација трајно финансирана од свих правно препознатљивих ентититета. А обештећење за услугу контроле није постигнуто тек тако, већ пристанком банкара да за узврат очувају политичку власт и да јој предају технолошки механизам којим ће она имати, не само увид у њихове трансакције, већ и могућност да монополски опорезује сваки ентитет, од радно активног поданика па све до привредног субјекта.

Дуг према банкару пратио је овај други (”гаранта” ) према држави. Првом је приписивана камата – награда банкара. Другом порез према гаранту – држави да би кроз њега државне службе спречиле банкара да не покраде немоћне штедише. Држава је била главни гарант и другој страни да ће немоћни корисници зајма измирити дугове моћним. И захваљујући баш томе држава је постала један од незаобилазних корисника створеног вишка вредности. То је промакло свима! Она није само контролисала размену добара, што обичан човек замишља, већ и њихово стварање. И баш у тој производној фази, где се ствара вишак вредности она је за себе откидала лавовски део приписујући себи надприродну моћ и гајећи паразите који ће је први напасти. При томе, она се вешто држала даље од кључног процеса одрживости: стварања вишка вредности.

И нико други сем државе не може спречити махинације и лоповлук. Али шта чинити када држава управо чини махинације и лоповлук? Дафина и Језда нису стигли из њихових села и раширили шатор на Теразијама, а онда су навалили лаковерни и грабежљиви Срби да се обогате у шпекулативним радњама. Њих су ту поставили народном вољом бирани посланици. Председник, премијер, гувернер. Све исто као и данас.

Чине то физички други људи који су постали агенти интереса посебне групе коју нико не бира – светских политичких моћника и светских банкара. Усе, насе и подасе! То је Јудина логика: када већ умиреш, а од добра и жртве нема вајде – продај и душу. ”Једном се живи”!

Пошто је овај текст теже разумети од претходног нисам га дао тек онако. То је потпуно иста ствар само је техникалија интерпретације другачија. Претходни је био кроз библијске и просветитељске приче. Овај кроз инструменте и техникалије световне власти. Некада је била ”Црна овца”. Данас ”Др Јерков”. Али заборављамо на већину која већ урла: ”Распни га! Распни!”. Кога? Праведног Јова!

Њега нема и није га ни било! А зашто? ”Јер живот не може да чека”, па ни ”Др Јерков”! Чеда ће бити запамћен. Он је први Доктора Фасута посрбио и до краја приземљио. Учинио га је разумљивим. И зато је одговор био фаустовски: ”Ожени ме”! Гомила је закон! Већина. Гаусова расподела и интервална оцена.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: