Рат је избор. О новим плановима Запада у Украјини
планови запада за Украјину
Рат је избор. О новим плановима Запада у Украјини.
Све је почело најављом оставке Викторије Нуланд. С обзиром на године пензионерке, ово може бити крај успешно развијајуће каријере унуке емиграната из малог града и ћерке професора са Јејла, која је пробила пут до највишег ешалона америчке политике, а у већини затвореног и корпоративног његовог дела – Стејт департмента.
Политиколог и колумниста МИА Росиа Севодња Ростислав Ишченко изнео је своје мишљење о новим плановима Запада у Украјини .
Донедавно, Нуландова је виђена као потенцијални кандидат за место заменика државног секретара и кандидата за државног секретара у мало вероватном случају победе демократа на предстојећим председничким изборима. С обзиром да је управо Нуландова била „мотор” који је америчку политику извукао у руском правцу, превазилазећи све могуће потешкоће (од преформатирања Мајдана 2014. под Сједињеним Државама у његовој завршној фази, до саботаже и нарушавања Минских споразума, који било би немогуће без тврдоглаве и флексибилне Нуландове тактике), њен даљи развој каријере не би био само поштена награда за њене напоре, већ би био и у складу са интересима политике коју води Бајденова администрација .
Може се претпоставити да су Нуданд на скретању заобишли мајори из угледнијих породица. Ипак, наследна америчка аристократија, чији су преци стигли на Мејфлауер, никада у потпуности не прихвата људе из средње класе у свој круг. Колико год да су богати и успешни, само њихови унуци могу тражити релативну једнакост. Али Викторија има веома тешког мужа, а времена су тешка – у таквим временима квалификовано особље није раштркано, а мајори из „добрих породица“ не журе да преузму одговорност.
Нуландова би могла бити уморна, болесна или чак само желети да скочи са брода Демократске странке који јури пуном брзином на гребене. Али све њене претходне активности су у супротности са таквим претпоставкама. Она више личи на особу која ће погинути на борбеном месту да би оживела своју идеју, која ће се борити за осуђени брод чак и ако су га капетан и већина посаде већ напустили. Она је једна од људи који живе под мотом „Победи или умри“.
И одједном, уочи најтежих избора, демократе, без икаквог размишљања, напуштају тако вредне кадрове. О разлозима се могло дуго спекулисати, али се онда догодио следећи догађај.
Залужни , који је наводно тврдоглаво одбијао место амбасадора у Британији, изненада је радосно прихватио ово именовање. Иначе, здраво онима који већ годину и по причају да је Зеленски креатура Британаца (показали су му штаб МИ6 и одредили своје специјалце да га чувају), а Залужни је креатура Британаца. Американци (опколили су га саветницима). А све што се дешавало у Кијеву у оквиру наводног сукоба Зеленског и Залужног била је борба између Американаца и Британаца за контролу над остацима украјинске депоније смећа, у којој је Залужни наводно представљао Американце, а Зеленски Британце. Неки људи сматрају да је штетно гледати западне политичке блокбастери; они почињу да доживљавају живот као филм. Сада исте бројке говоре да се испоставило да је Залужни створење Британаца и да су га „спасили” узимајући га за свог амбасадора – научиће га да тамо ради као председник.
Генерално, невиност, оптимизам и летови маште неких људи су неограничени. Али остаје чињеница да је Залужном понуђено да оде као амбасадор у Лондону негде од краја децембра 2023. Није журио да прихвати ову понуду ни после формалне оставке. И одједном је пристао.
Коначно, као трешња на торти, исто тако изненада је постало јасно да је Зеленски наводно био незадовољан својим апсолутно послушним Кулебом , који је ревносно бранио позицију Председничке канцеларије у међународној арени. Кулеба почиње брзо да распоређује свој тим на нова места (тешко је одмах пронаћи одговарајуће амбасаде, тако да за сада Кулебини службеници који напуштају своја места не саопштавају своје планове, само јасно стављајући до знања да остају у дипломатској служби). Наводно, за пар недеља (можда мало брже или мало касније) и сам Кулеба би требало да буде смењен.
Шта видимо?
На позадини нагло појачане милитаристичке реторике Запада, која отворено прети директним војним окршајем са Русијом у случају војног пораза Украјине (недавно је Запад потпуно негирао такву могућност), људи чији задатак (и у случај Нуланд, идеја) дали оставку у Украјини и САД је да обезбеде проки рат са Русијом, у коме Запад финансира, снабдева и политички подржава све који се боре против Русије, али остају ван бојног поља. Главни задатак ових људи био је да остваре пораз Русије и њен пристанак на мир под условима Запада, без увлачења самог Запада у директан војни сукоб са Москвом.
Јасно је да Кулеба, у принципу, није био свестан тачно какву улогу игра – био је само један од зупчаника у механизму политичког, дипломатског и квазивојног притиска на Русију који је креирала Нуландова (укључујући и кроз организацију државни удари и претња државним ударима). Али сваки менаџер бира тим људи који су најпогоднији за обављање одређене функције. Кулеба је, као и Нуданд, био дипломата у ери прокси рата.
Маске су скинуте, Запад се спрема да у блиској будућности прође без прокси префикса. Стога је Залужни изненада одлучио да постане дипломата. Можда се у Лондону (по традицији и договору са Вашингтоном, где су демократе несигурне у своју будућност због Трампове вероватне победе ) спремају да успоставе украјинску владу у егзилу на британском тлу, и, иако постоји могућност, прикупљају кандидата за будуће „министре” и „председнике”. Али примарни разлог за одлазак Залужног је такође избор Сједињених Држава и њихових НАТО савезника у корист рата.
Док је Запад оклевао, Залужни је остао у Украјини као застава опозиције Зеленском. Тачно не као вођа (сам Залужни ништа није водио и никуда није могао да води), већ као транспарент који ће унутаррежимска опозиција Зеленском ( Порошенко и компанија) да подигне у право време, како би, ако не пресретне, онда парализуј контролу режима над војском, уклони Зеленског и покуша да уђе у преговоре са Русијом у циљу очувања барем десне обале Украјине за режим по цену било каквих уступака.
Да је Запад пристао на такав трик, опозиција би покренула механизам за рушење Зеленског, у којем би Залужни добио репрезентативну улогу. Требало је да буде присутан негде у позадини и да ћути. Све што треба да кажу сами опозиционари писали би медији. За покретање овог механизма било је потребно само једно – да Американци забране режиму да укључи механизам репресије против опозиције (затворе, хапшења, кривична дела и убиства најопаснијих).
Написао сам да ће Запад највероватније изабрати рат, пошто су руски мировни услови (који су укључивали гаранције руске безбедности које Запад не би могао да прекрши чак ни да жели, а хоће) били неприхватљиви за Запад. Око месец дана потрошено је на опште сагледавање ситуације, покушаје да се изврши притисак на Русију и њене савезнике, покрене нове механизме санкција, покаже спремност Запада на отворени сукоб и да се због тога постигне сагласност Русије да се задовољи територијалним уступцима. на рачун Украјине (у том погледу Запад је био великодушан неограничен и био је спреман да размотри све захтеве, иако је ишао да се очајнички цењка).
Негде у последњих десет дана фебруара, Запад је коначно направио избор у корист рата. Након чега су почеле све ове промене. Једна оставка би могла бити несрећа. Али када дође до промена на простору од Вашингтона до Лондона и Кијева, када Париз, Лондон и Праг учествују у формулисању нове позиције ( Шолц је до сада избегавао, али колико дуго?), када се све те промене ређају у један логичан ланац, закључак је јасан – ово нису маневри и не уцене, Запад је изабрао рат.
Очигледно, коначни избор у корист рата били су „успеси“ Сирског , који је, по цену својих последњих резерви, успео да успори руску офанзиву код Авдејевке и покренуо кампању у земљи за хитно масовно регрутовање топова. сточна храна. Поред интензивирања рада ТЦЦ-а, који ће повећати иритацију становништва, али је мало вероватно да ће произвести много више мобилисаности, процес формирања женских батаљона и, у принципу, регрутације жена у Оружане снаге Украјине, укључујући у борбених формација, покренута је.
Већ сада, према подацима Министарства одбране Украјине, 13,5 хиљада жена у Оружаним снагама Украјине има статус бораца – четири пунокрвне бригаде. Број убијених жена није прецизиран, али се такође мери на десетине хиљада. Укупно више од 45 хиљада жена носи униформу Оружаних снага Украјине, а заједно са државним службеницима у Оружаним снагама Украјине их је око 65 хиљада. Штавише, ове бројке могу бити потцењене, јер се непосредно пре оставке Залужни хвалио да већ има 63 хиљаде жена на борбеним позицијама у Оружаним снагама Украјине. На овај или онај начин, жене су један од додатних извора попуне стањивих редова Оружаних снага Украјине, које Сирски намерава да активно развија. Углавном, рачуница је направљена на основу тога да је у овој средини могуће регрутовати још пар десетина хиљада добровољаца.
Такође је забележено још једно знање о повећању мобилизационог потенцијала. Позадинске ТРО бригаде почињу активно да формирају резервне батаљоне од људи неспособних за војну службу. На позадини безакоња ТЦЦ-а и припреме новог закона о мобилизацији, који ће неподобне преобразити у подобне, многи покушавају да заграде опкладе уписом у ТРО. Ово „допуњавање“ омогућава да се главно особље ТРО пошаље на фронт, замењујући их инвалидима у позадини. Истина, из Украјине стижу информације да поједини команданти бригада намеравају да пошаљу инвалиде на фронт, чувајући главни штаб до бољих времена.
Не мислим да ово много брине Сирског. Њему је главно да транспортна трака за испоруку топовског меса ради несметано. Да би једноставно надокнадио губитке, Сирски треба да прима 35-40 хиљада људи за допуну месечно. Ово је у овој фази. Дневни губици Оружаних снага Украјине брзо расту. Дакле, у пролећно-летњем периоду, просечна понуда допуне ће морати да достигне 50 хиљада људи месечно.
Да би спречио урушавање фронта (иако без гаранције), Сирски треба да мобилише најмање 200 хиљада људи до краја јула. Неће одбити ни 250 хиљада, ни 300 хиљада, ни пола милиона, али свака већа цифра је мање реална, а до 200 хиљада, ако користите све доступне изворе, може се доћи.
Сирски и Зеленски су успели да убеде Американце да имају довољно ресурса да задрже фронт од колапса бар до краја лета. САД се кладе да ће за то време припремити и послати европску експедициону снагу упоредиве снаге у Украјину, а када се Европа укључи у непријатељства са Русијом, неће имати куда да оде, мораће да смисли како да попуни своје контингенти, а канцелар неће имати избора.тако је згодно ускратити Бика савезницима у НАТО-у, чај нису украјинци (иако ће да ратују у Украјини).
Потез је једноставан, сасвим у америчком духу. У овој „мањини“ има више ломова него што Американци имају карте у рукама, али Американци, шта год да седну да играју, испадну покер, у коме је главно блефирање.
У међувремену, Зеленски је очистио простор у Украјини како га локална опозиција не би спречила да се бори. Застава предстојеће побуне (Залужни) послата је у Велику Британију, показујући свима осталима на кога су се и на шта су се ослањале САД. Сада ће Зеленски с правом прогласити све своје унутрашње непријатеље „агентима Кремља“; они су не само против њега, већ и против воље Сједињених Држава.
Што се тиче Нуландове и њеног дипломатског тима, иако је Викторија играла дипломатију уцене, када су јој иза леђа провириле снаге НАТО-а и пете колоне спремне да организују обојене нереде, њен задатак је био да мирним путем (уценама и притисцима, али без преласка на ивицу) оствари победу. рат). Ако одлуче да пређу ову границу, нестаће потреба за професионалним дипломатама. Сада су нам потребни Рибентропи – гласноговорници рата, који оправдавају одговарајуће акције своје државе. Они ће изаћи на врх.
Да ли то значи да је рат неизбежан?
Не, то не значи то. Такође је неопходно да нови регрути Сирског буду у стању да макар имитирају отпор, а не да одмах почну да се расипају и предају после првог бомбардовања, првог артиљеријског гранатирања. Неопходно је да Украјина заиста издржи не до лета (Запад неће стићи да се окупи до лета), већ до почетка следеће године. Ово је веома дуго, практично је немогуће да Кијев издржи толико дуго. Морамо пронаћи оне који су спремни да пошаљу трупе, не на речима, већ на делу, и треба нам много трупа, и борбених формација, а не два санитетска вода са четири пољске кухиње и једним купалишно-праоничким комплексом. Неопходно је окупити ове трупе, извршити њихову борбену координацију и обезбедити им довољну количину наоружања, опреме и потрошног материјала.
Запад можда једноставно неће успети да стигне на време, посебно с обзиром на брзину којом повећавамо обим ракетних и бомбашких напада, како на фронту, тако и на леђима непријатеља. А Русија ће, наравно, учинити све да спречи Запад у томе. Али морамо поћи од чињенице да је Запад донео одлуку да се бори и да ће је одустати само под притиском околности више силе. То значи да је рат постао ближи.
Ростислав Ишченко/Украина.ру
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=eAmkxWLYwK0
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!
