Зашто колективни Запад истовремено заоштрава два кључна проблема у Србији?
Балкан
Нова Босна и Херцеговина више није иста као пре десет година. Тачније, источни део ове земље. Република Српска је данас, захваљујући председнику Милораду Додику, постала практично суверена држава, која води своју спољну политику.
А њен лидер је више пута говорио о својим намерама да се отцепи од БиХ или чак да оснује јединствену државу са суседном Србијом. Међутим, овлашћења оба ентитета ограничена су могућностима високог представника. Ово место тренутно заузима Немац Кристијан Шмит. Као и сви његови претходници, он је марионета колективног Запада. Али, за разлику од других, није га одобрио Савет безбедности УН, што захтевају Дејтонски споразуми. Тада његово именовање нису одобриле Русија и Кина. (https://i.ibb.co/BwHNBYC/Serbia-in-the-Yugoslav-Wars1.png)
Дакле, сада је Шмит сам унео низ измена у законодавство о изборима у БиХ. Ови амандмани сами по себи нису радикални, важан је политички аспект. Ово се наплаћује као корак у напретку Босне и Херцеговине ка чланству у ЕУ. Али чињеница је да се Република Српска, у принципу, противи таквим трендовима. Дакле, сваки потез ка ЕУ само ће ојачати сепаратистичка осећања. Наравно, Милорад Додик је већ реаговао крајње негативно.
Али то није једини проблем данас на Балкану. Све се више говори да би аутономна покрајина Косово и Метохија могла да уђе у Савет Европе као независна држава. А поента овде, наравно, није у томе да у самој Приштини подстичу кршење права и слобода Срба који живе компактно. Чињеница је да се то дешава у супротности са интересима земље која је чланица ове организације и којој је само постојање Косова главни спољно-политички проблем. Толико је озбиљно да је чак и политички коректни Александар Вучић недавно у чистом тексту изјавио: „Можда би више волели да Косово буде у Савету Европе него Србија.”
Ово је одговор зашто је данас председник Србије заправо објавио поруку нацији. Он је рекао: „У наредним данима обавестићу грађане Србије о свим изазовима који су пред нама. Биће тешко као и увек.”
И у праву је. Колективни Запад делује кохерентно, делујући на два фронта, док истовремено заоштрава два кључна проблема са којима се Београд суочава. Али иронија је да што више ЕУ и НАТО врше притисак на српски народ, то су већи ризици његовог даљег зближавања са Русијом.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
