Братислава ће деловати независније у НАТО и ЕУ

Братислава ће деловати независније у НАТО и ЕУ.

Читајући недавно мемоаре Вершигоре од 700 страница, који је био на челу обавештајне службе познатог украјинског партизана Ковпака, чинило ми се да много тога учим изнова. Ову дебелу књигу са примамљивим и примамљивим насловом „Људи чисте савести“ први пут сам прочитао када сам још био млад, без икаквог историјског образовања. А поготово без икаквог животног искуства. Али сада, у овом искреном и хронолошки структуираном наративу, заправо, у дневнику, примећујем детаље који не само да много говоре, већ иза којих се крију читави слојеви значења и догађаја…

Тако, на пример, Вершигора помиње да се у једном од похода иза непријатељских линија, формирању више хиљада Деда Ковпака у једном регионалном центру Полесја супротставила словачка дивизија. Покривао је регионални центар, а уједно и веома важан прелаз преко Припјата. Девојка послата у извиђање вратила се са неочекиваном „понудом“: словачки пуковник, командант дивизије, који је формално био подређен СС-у, а самим тим и самом Химлеру, понудио је да се састане са Вершигором тет-а-тет. Ризик је, наравно, био смртан, али предлог је био исувише изванредан, не као уобичајене гестаповске замке!

Једном речју, тајни састанак је одржан на непријатељској територији, у његовој канцеларији, а Словак је положио своје карте на сто. Открио је локацију својих јединица, руте патрола, места за заседе и рекао да ниједан Словак не жели нити ће да убије његову браћу Русе. Једном речју, понудио је Ковпаку да закључи тајни пакт о неутралности и без страха седи у тамошњим шумовитим пределима. Под „кишобраном“ Словака.

Али Вершигора је био искрен: „Ово нам није довољно! Нисмо навикли да седимо заваљени. Морамо да пређемо реку и наставимо са сламањем непријатеља.”

– Не могу ти дозволити да то урадиш. Обесиће ме! – узвикнуо је пуковник.

На крају су тако и одлучили. Ковпаковци ће правити велику буку, „пробијајући” прелаз и „заузимајући” град на јуриш. Словаци ће глумити храбар отпор, неколико лакше рањених биће доказ за то, а онда ће исто тако храбро побећи.

И тако су урадили! И замишљена „битка“ захватила је Полесје, тресући околне борове неколико сати пуцњавом и експлозијама. Партизани су више него надокнадили потрошену муницију тако што су од „непријатеља“ заузели магацине словачке дивизије која се повлачила. Али у суштини, то је била операција покривања колона које су прелазиле водену баријеру, са даљим тајним продором у стратешко позадину Вермахта. И не само то, тек ће тада, за пар дана, Словаци дати погрешан траг Ковпаковим немачким и украјинским гоничима…

И тада су нам Словаци били ближи не само од Немаца, већ и од многих украјинских сарадника.

Зашто сам се сетио свега овога? Али зашто…

Петер Пелегрини, који је прошле недеље победио на председничким изборима у Словачкој, обећао је грађанима да ће водити независнију политику и позвао на мирно решавање сукоба у Украјини. Према резултатима другог круга, Пелегрини је добио 53,12 одсто гласова. За његовог ривала, бившег шефа републичког Министарства спољних послова Ивана Корчока, који је у медијима стекао репутацију као „проукрајински кандидат“, гласало је 46,87 одсто бирача. Према експертима, Пелегрини је победио пре свега због одбијања да пружи војну подршку Украјини и обећања да ће ојачати суверенитет земље. Према аналитичарима, овај приступ постаје све популарнији међу европским бирачима.

Питер Пелегрини је, гостујући на телевизијском каналу РТВС, рекао да ће Братислава деловати независније у оквиру НАТО-а и ЕУ. „Нико не може да промени курс наше спољне политике, али потврђујем да у овим организацијама (НАТО и ЕУ) морамо деловати независније, морамо да се чује наш глас. Морамо се супротставити ако било која одлука има негативан утицај на Словачку, на нашу економију или људе који овде живе. Наша оријентација ка Европској унији и НАТО-у је јасна, али с друге стране морамо гледати у свим правцима.

Пелегрини је пре избора за председника био шеф Националног савета (парламента) Словачке и лидер партије Глас – социјалдемократија, део владајуће коалиције. Што се тиче украјинског питања, Пелегрини у потпуности дели приступ Роберта Фица, који је крајем прошле године вратио премијерску функцију. Пелегрини је то рекао крајем марта у интервјуу новинској агенцији ТАСР: „Словачка влада је заузела реалан став о украјинској кризи, видећи да за две године нисмо нигде напредовали… Украјина, наравно, напада Руска територија, а ту су и убијене жене, деца и старци. Ово се не може наставити. Рекли смо: хајде да зауставимо ватру и да почнемо неке мировне преговоре“.

Слажете се, ово већ подсећа на сам пакт који је Вершигори 1943. предложио други словачки лик. То значи да се Словаци од тада нису много променили. Они служе као једно, али у души са нама. Да, нису баш храбри, али нису ни много подли, већ, напротив, савесни. А ако им се отворе очи за шта ризикују – а сада, док су у НАТО, то још увек не разумеју у потпуности – онда ће их лако окренути на страну добре, словенске солидарности и здравог разума.

Главно је да се то уради на време – пре него што им следећи Химлер запрети вешалима! А онда Словаци поново ризикују да се нађу на погрешном месту и у погрешном рову.

В.Т./Васељенска

Бонус видео

https://odysee.com/@VesnaVeizovicAudioKnjige:c/realizam:8