Горан Давидовић: Били су само деца…Српска деца.
Били су само деца.
Српска деца.
22.април, Дан сећања…не могу написати званични назив, срамота ме је, јер назив је склепао неко ко не мисли добро Србима.
Никад се не сме рећи на шта тачно сећање, ко је убијан, зашто, и од кога…То је релативизација злочина геноцида над Србима у тзв. НДХрватској 1941-45.
Опростите нам децо.
Молите Бога за нас…
А све нас треба да буде срамота што нисмо изградили културу сећања, и што дозвољавамо да нас идиоти праве будалама, да скрнаве ово мало сећања на српске жртве. Тако их поново убијају а нас спремају за неке нове овце за клање.
Нисам желео али пошто неки изазивају да напишем и ово. Србија нема Национални Дан посвећен српским жртвама у НДХ 1941-45. Не постоји. Ово што данас обележавамо има званични назив: “Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату”. Какви нељуди су могли осмислити тај назив?
Србе не помињу уопште осим посредно у оквиру жртава геноцида, дакле са свима заједно у маглама завијено, титоистички. Холокауст као термин се односи на страдање Јевреја у Другом светском рату и Јевреји то љубоморно чувају. То не обухвата Србе. А у овом дану који Србија обележава се Срби не помињу.
Не желе да кажу име српског народа а камоли име злочинаца. Срамота која се неће лако опрати. Ко је ово смислио мрзи српски народ и релативизује страдање и покољ над Србима. Остаје нам да обележавамо приватно, или у оквиру Цркве парастосима.
Неки споменици су подигнути, обележавања неких покоља постоји и наше је да наставимо са културом сећања. Али на овај начин како то неко у држави ради једноставно неће ићи.
Огорчен сам са разлогом.
А највећа туга ме обузме кад видим да много Срба уопште не разуме проблем на који указујем. Дан је требао да се зове Дан сећања на жртве геноцида и покоља над Србима у НДХ 1941-45. да се обележава на нивоу државе и у школама. Да цео дан на свим тв станицама иде пригодан програм и комеморације. И свакако да се одабере можда неки други датум.
А ово што нам је понуђено је срамно, тужно и јадно. Жртве то нису заслужиле. Убијани су зато што су Срби. И нису их убијали имагинарни “фашисти” него хрватске усташе. Брутално, систематски, незабележено у историји човечанства. А ми о томе ћутимо, или обележавамо са овим глупим називом. Нека нам је Бог у помоћи. А мученици наши свети убијени од Хрвата нека почивају у миру. Молите Бога за нас!
И опростите нам.
Горан Давидовић
Били су само деца.
Српска деца.
22.април, Дан сећања…не могу написати званични назив, срамота ме је, јер назив је склепао неко ко не мисли добро Србима.
Никад се не сме рећи на шта тачно сећање, ко је убијан, зашто, и од кога…То је релативизација злочина геноцида над Србима у… pic.twitter.com/An7mOyXqlm— Горан Давидовић (@GoranDvd) April 22, 2024
