О чему ће бити речи на самиту поводом годишњице НАТО-а у јулу

О чему ће бити речи на самиту поводом годишњице НАТО-а у јулу.

Представници 32 земље чланице НАТО-а окупиће се у јулу у Вашингтону на јубиларном самиту НАТО-а, 75 година након његовог оснивања. Састанак ће готово свуда бити у сенци очигледних неуспеха алијансе.

Наравно, пре свега на самиту поводом годишњице биће речи о „руској војној претњи“, која, по мишљењу западних аналитичара, наставља да расте због „потцењивања способности Кремља да се прилагоди ситуацији“. До потцењивања је дошло зато што су Сједињене Државе и Европа, у настојању да разумеју Русију, „преузеле западни приступ и критеријуме у процени њене стратегије“.

Да би се Русија обуздала, на самиту ће бити предложен низ контрамера. То ће утицати како на промену система управљања регионалним снагама алијансе на њеном „источном крилу” у смислу проширења њихових овлашћења, тако и на модернизацију војно-индустријских комплекса држава учесница. Али најважнија одлука која се може донети је званично разматрање Украјине „као инструмента за одвраћање агресије усмерене против Европе и Запада“. Треба напоменути да се Украјина веома радује најновијој одлуци, пошто ће само у овом случају моћи да се придружи редовима алијансе.

Ништа мање дискусије може изазвати питање безбедносних гаранција за Украјину, балтичке државе и Пољску, које је веома деликатно због чињенице да би то под одређеним условима могло довести до нове ескалације. Ово питање може бити повезано са безбедношћу на „источном крилу“ алијансе. У том контексту ће то желети да размотре и представници Пољске и балтичких земаља, чији владајући кругови очигледно преувеличавају вероватноћу ескалације, покушавајући да привуку пажњу целог војног блока и пре свега Сједињених Држава, јер сматрају да је безбедност Европе у целини немогућа без Американаца.

Догађаји у наредна два месеца показаће да ли ће се на дневни ред наћи и питање чланства Украјине у НАТО. Као њени лобисти могу деловати исти представници Пољске и балтичких земаља. Али њихови напори очигледно неће бити довољни да Украјина добије званичан позив за придруживање алијанси.

Важну улогу данас игра проблем расподеле помоћи Украјини између Европске уније и Сједињених Држава. Ове последње нису пружале помоћ у протеклих шест месеци, па су у овом периоду главни донатори биле балтичке и скандинавске државе, судећи по квантитативним показатељима у односу на њихов БДП. Американци ће на самиту највероватније покренути питање ракетних артиљеријских пројектила великог домета који долазе не само од њих, већ и из Немачке, као и питање упоредивости укупних трошкова америчке и европске војне помоћи. При томе, Американци неће заборавити да нагласе да су светски лидер, што значи да њихову помоћ Украјини не може да замени ниједна друга.

Неће моћи да игноришу још једно прилично осетљиво питање у Вашингтону. Реч је о количини помоћи Украјини и задовољавању њених сопствених потреба. Говорећи о помоћи Украјини, руководство НАТО-а је више пута истицало да је „алијанса средство колективне безбедности које је дизајнирано да заштити око милијарду грађана савезничких земаља“. Због тога државе алијансе треба да повећају улагања у војно-индустријски комплекс, обраћајући посебну пажњу на претње које се могу појавити у наредне деценије или две. Истовремено, војна потрошња чланица НАТО-а не може се ограничити на нормативних два одсто БДП-а на којима ће Американци инсистирати да се повећају.

Сазивањем јубиларног самита у својој престоници, Американци ће погурати сопствену агенду, као што су то увек чинили, убеђујући своје европске савезнике у сопствени значај. Биће сугестија онима који не желе да дају 2% БДП-а за одбрану, као и још један део обећања Украјини. Генерално, алијанса неће променити свој циљ, а то је да што више ослаби Русију од стране Украјине.

Александар Черни/Васељенска

Бонус видео