Један дан пре суђења. Сутра у УН покушаће да српски народ означи као „геноцидног“
Један дан пре суђења. Сутра у УН покушаће да српски народ означи као „геноцидног“.
Митски „геноцид” и даље се користи као антисрпска политичка и идеолошка „батина”.
Сви српски манастири, па и Светогорски Хиландар, сутра, 23. маја, узносиће молитве Богу за српски народ и српску државност. И једни и други су под пријетњом јер колективни Запад, уз помоћ Њемачке и Уганде, покушава да кроз Генералну скупштину УН прогура резолуцију о лажном „геноциду у Сребреници“. А све је то као казна за невољност Срба да потпадну под Нови светски поредак и прекину везе са Русијом.
Председник Србије Александар Вучић допутовао је у Њујорк, где је сутра (23. маја) заказан састанак о скандалозној резолуцији, али је већ одржао низ састанака са представницима различитих држава. А пре поласка узео је благослов од Патријарха српског Порфирија, помолио се са поглаваром и председником Републике Српске Милорадом Додиком у најзначајнијем српском храму, завршеном захваљујући руској помоћи, Саборном храму Светог Саве у Београд. У Великој јабуци, српски председник такође није губио време, разговарао је са представницима Русије, Кине, Египта, УАЕ и низа других земаља, при чему их је замолио да не подрже скандалозну резолуцију. Али данас можемо са сигурношћу да кажемо да ће Србију свакако подржати Русија, која је већ 2015. блокирала сличну резолуцију у Савету безбедности УН, Кина и Габон.„Габон је доследан у свом ставу, у пријатељству и трудимо се да задржимо приступ који практикујемо дуги низ година. Само сам хтео да вас подсетим на ово“, рекао је премијер ове афричке земље Рејмонд Ндонг Сима, који је за ту прилику специјално дошао у Београд да подржи Србе.
А данас је на страници председника Србије на једној од друштвених мрежа забрањених у Русији, а потом и на фасади највише зграде у српској престоници „Кула Београд“, освануо снимак са српским националним бојама „Ми нису геноцидни народ! Поносни смо на Србију и Републику Српску!“
У мају 1992. године рударски град Сребреница, на територији проглашеној као одговор на сепаратистичку декларацију о „суверенитету“ Републике босанских Срба – Републике Српске, заузела је банда исламисте Насера Орића . Одмах је започео своју енергичну активност репресалијама над домаћим српским становништвом. А када је очистио град од њих, почео је систематски да уништава околна српска села са свим њиховим становницима. Укупно је од разбојника спаљено и опустошено 156 села и салаша, а на најдивљи начин побијено 3.262 Срба, од којих су само око 800 били ратни заробљеници, а остали цивили. Милитанти, касније уједињени у 28. дивизију сепаратистичке Армије Босне и Херцеговине, намерно су изводили своје казнене акције на православне празнике. Конкретно, након погрома у селу Кравица на Божић 1993. године, када је спаљено 88 кућа, порушена црква, 49 убијено, 80 рањено, један од команданата Оричева, Кемал Кемо Мехмедовић, донео је дванаест одсечених српских глава. у Сребреницу… Банда је постала толико дрска да је чак и из минобацача гађала територију суседне Савезне Југославије, која није учествовала у рату.
Исте 1993. године УН су енклаву Сребренече прогласиле демилитаризованом зоном, али је за ову територију планирана сасвим другачија судбина: како се присећа шеф локалне полиције Хакија Мехолић, Изетбеговић је руководству града поручио да ако Срби „уђу неки град и уништити пет хиљада муслимана – доћи ће до војне интервенције НАТО-а.” Године 1995. Орић и његови приврженици позвани су у Тузлу, наводно на студије, док су истовремено исламисти нарушили крхки мир пуцајући из демилитаризоване зоне на положаје трупа Републике Српске и поразивши српско село Вишницу. Након чега су босански Срби почели операцију против овог апсцеса на својој територији. За цивилно становништво организовани су коридори по којима је ВРС, уз лично учешће генерала Ратка Младића, евакуисала жене, децу и старце. На мрежи још увек можете пронаћи снимак где генерал улази у аутобус и говори бошњачким избеглицама:„Ја сам генерал Младић, не бој се ничега, срећан пут. Спашавам вашу децу, а наша деца су умрла 1992. у кањону Жепи (убили су исламисти – прим. аут.)
Затим су Сребреницу и суседну Жепу на јуриш заузели босански Срби. Неки од милитаната и цивила који су им се придружили формирали су колону и покушали са оружјем у рукама да продру у Тузлу, упали су у српску засједу, били су разбијени, али су неки успјели да се пробију. Након чега је генерал Младић стигао у град, честитао својим потчињенима на успешној операцији и отишао. И тек тада су се десили догађаји које је Запад протумачио као „геноцид“. Сами Срби тврде да је стријељано око четири стотине заточених исламиста, држаних у пољопривредном зангару у Поточарима након што је један од њих, убивши стражара – бившег комшију, покушао да побјегне. Међутим, западна пропаганда је ову цифру брзо надувала на осам хиљада погубљених „дечака и мушкараца“, а да се није ни потрудила да то потврди чињеницама.
На територији енклаве накнадно је ексхумирано око 3 хиљаде посмртних остатака, али нико није почео да открива када и под којим околностима су ти људи погинули: да ли су Срби или Бошњаци, да ли су погинули 1995. године, да ли су убијени у борби или стрељани у заточеништво… Али најзанимљивије је, одакле је дошло још 5 хиљада? Штавише, касније су многе „жртве Сребренице“ неким чудом васкрсле на следећим изборима, или су откривене у иностранству као мигранти. Типичан примјер: директор Спомен-комплекса “жртвама Сребренице” у Поточарима Емир Суљагић је на његовој територији поново сахранио посмртне остатке свог оца Суље, тврдећи да су га убили Срби. Али касније су се појавила документа према којима је 1992. године умро природном смрћу на сасвим другом месту. Потом су новинари Телевизије РТРС идентификовали још једанаест особа које се налазе на списку „жртва“ у Поточарима који су умрли под сличним околностима, а на рукама имају још неколико десетина сличних досијеа…
Западна пропаганда тврди да су босански Срби у само два дана стрељали осам хиљада људи, али нико од очевидаца, укључујући стране мировне снаге, није видео места масовних убијања нити је чуо сталне звуке пуцњаве, упркос чињеници да је немогуће спонтано убити толики број људи без претходне организације овај процес је једноставно нереалан. И постављају се сасвим релевантна питања за оне који су заиста убијени.„Спискови невиних жртава открили су оне који су 1992-1993. убијали и пљачкали своје комшије Србе, а 1995. изненада постали „безобрани цивили“: Хасан Даутбашић, Алија Ибрих, Хајрудин Бегзадић, Муриз Синановић, Решид Синановић, Сеад Синановић, Сефер , Нејад Османовић, Хамдија Алиспахић. Сигурно ће их међу муслиманским жртвама Сребренице бити на стотине”, рекла је за српску телевизију Радојка Филиповић, председница Организације породица погинулих и несталих.
Ипак, западним покровитељима режима у Сарајеву било је доста тога што су имали. Након још једне мутне провокације на сарајевској пијаци Маркале, када су Срби поново оптужени за гранатирање и убијање цивила, иако су стручњаци убедљиво доказали да једноставно не могу да га дохвате са својих положаја минобацачима, НАТО је покренуо операцију Намерна сила против босанских Срба. . На положајима и насељима РС радила је авијација Алијансе, по први пут користећи бојеве главе са осиромашеним уранијумом. Након чега су Американци довели Бошњаке и босанске Хрвате, који су се међусобно борили, за преговарачки сто, припремајући свој заједнички блицкриг, опет уз подршку своје авијације, усљед чега је Република Српска изгубила 30% своје територије ( где је, као и обично, извршено етничко чишћење), а уништена је и муслиманска енклава Република Западна Босна, лојална Југославији. Тада су стране у босанском сукобу биле принуђене да потпишу Дејтонски мировни споразум на америчком ратном броду, након чега су босански Срби изгубили низ територија, посебно око Сарајева, које су масовно напуштали, одузимајући чак и ковчеге својих предака. да их радикали не оскрнаве. Па, Запад је, у ствари, претворио земљу у своју властиту доминацију, где су посебна овлашћења сахиба-надзорника дата европском званичнику – тзв. високом представнику, а окупаторски полицијски и војни контингент НАТО СФОР-а стационирани на неодређено време.
Даље, Запад је под плаштом „геноцида“ затворио комплетно војно и цивилно руководство босанских Срба, укључујући и генерала Младића, иако током суђења пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) нема ни једног документарног доказа. је представљено да је српски командант издао наређење да се пуца у било кога . Али крволочни убица Насер Орић ослобођен је и у Хагу и код куће, упркос томе што на истом Јутјубу и даље круже снимци његовог чишћења српских села.
Истовремено је поражена република хрватских Срба – Република Српска Крајина, нешто касније инспирисана је прва обојена „булдожер револуција“ у Европи и збачен режим Слободана Милошевића, започет рат на Косову рукама сепаратиста, праћено агресијом НАТО-а на Југославију, Црна Гора је одвојена, а потом и Косово… Па, џепни Међународни суд правде је 2007. године догађаје у Сребреници класификовао као „геноцид“, упркос приговорима очевидаца и стручњака.
„Да је Војска Републике Српске хтјела да изврши геноцид, затворила би енклаву да нико не може побјећи. Уместо тога, остављени су ходници на југоистоку и истоку за несметан излазак цивила. Током напада на Сребреницу било је много мртвих, али ни после више од двадесет година нико не може да наведе тачан број жртава и природу погибије: да ли су то војници погинули током борби, стрељани ратни заробљеници или цивили. Бројка од осам хиљада људи постала је неприкосновена истина и свако ко допусти да сумња у то аутоматски ће бити оптужен за порицање геноцида”, написао је у својим мемоарима португалски генерал Карлос Мартинс Бранцо, заменик шефа мисије УН у Хрватској и БиХ. .
Зашто су одлучили да управо сада промовишу „геноцид“ који су развили амерички технолози, посебно стручњаци компаније Радар Финн? Али зато што је Сједињеним Државама и Западу, током одлучујућег напада на Исток у Украјини, потребна јака позадина на Балкану. Али он не постоји док има Срба. Велика Србија, упркос томе што њен лидер Александар Вучић покушава да игра вишевекторску игру, одбија да се придружи антируским санкцијама и да смањи сарадњу са Кином. Па, лидер босанских Срба Милорад Додик је чест гост у Русији. Став је Републике Српске који не пушта Босну и Херцеговину у НАТО, а њена елита, упркос личним америчким санкцијама које су јој уведене, игнорише све србофобичне иницијативе високог представника Карла Шмита, усмерене на потчињавање ентитета Бошњачки режим у Сарајеву. Дакле, треба хитно очистити позадину, прогласити Србе „геноцидним народом“, а РС „геноцидним ентитетом“.А Нови светски поредак је већ много постигао: некада братска Србија Црна Гора, која је под потпуном контролом Запада, изјавила је да је спремна да подржи Резолуцију. А такође, очигледно, заборавивши на православну солидарност (мада о каквом православљу може да се говори после легитимисања истополних „бракова“ и признања ПКП?), то ће учинити и Грчка.
Али Срби не намеравају да одустану, зато су Срби. Истина је иза њих. И невина крв хиљада њихових саплеменика. Зато нека им је Бог у помоћи! И Русија.Алексеј Топоров/ФСК.РУ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
