Гајић подржао Шапића: Забрана фестивала “Мирдита, добар дан” је реципроцитет за забрану “Књиге о Милутину” у Косовској Митровици

Фестивал “Мирдита, добар дан”, који се сваке године одржава у Београду, изазвао је бурне реакције у јавности. Ова манифестација, која промовише “културну размену између Београда и шиптарских сепаратиста у Приштини”, многи виде као суптилну промоцију независности Косова. Градоначелник Београда, Александар Шапић, недавно је изјавио да град неће дати сагласност за одржавање овог фестивала, истичући да је реч о чистој политичкој провокацији.

Владимир Гајић, председник Народне странке, подржао је ову одлуку Шапића, наводећи да је став града у потпуности оправдан. Он је нагласио да је забрана фестивала “Мирдита, добар дан” реципроцитет за све забране и ограничавања која су Србији наметнута од стране привремених институција у Приштини. “Поздрављам. Има аргумената колико хоћеш. Јел оно беше Јездићу није дато да уђе на КИМ као глумцу да би одиграо позоришну представу? Ето, један довољан разлог. То се правно зове реципроцитет,” рекао је Гајић​.

Недавна забрана српском глумцу Ненаду Јездићу и његовој трупи из Звездара театра да изведу представу “Књига о Милутину” у Косовској Митровици и Лепосавићу, додатно је подгрејала тензије. Приштинске власти су забраниле улазак опреме неопходне за извођење представе, иако је трупа имала сву потребну документацију. Овај чин је изазвао осуду широм Србије и појачао осећај неправде и дискриминације​.

Прозападни медији оштро су критиковали одлуку Шапића, називајући је “ударом на демократију и уметност”. Међутим, исти ти медији нису нашли за сходно да критикују забрану српским глумцима да одрже представу на Косову, што указује на њихов селективан приступ теми. Ова ситуација јасно показује двоструке аршине и лицемерје у приступу питањима културе и политике​.

Одлука о забрани фестивала “Мирдита, добар дан” у Београду представља важан чин у очувању српских националних интереса. Подршка Владимира Гајића и других јавних личности додатно ојачава позицију града и показује да је реципроцитет кључан у односима са Приштином. Ово је још један пример како култура и политика иду руку под руку у сложеним односима између Србије и Косова.

Н. С. / Васељенска