НАКОН ФРАНЦУСКОГ ГЛАСАЊА О СРЕБРЕНИЦИ РАСКИНИМО ДОГОВОР О РАФАЛИМА!

Основна мисао великог француског генерала Шарла де Гола била је о „националној величини“. Неспорно је и да су француска култура, па и политичка мисао из Париза у последња два века знатно утицале на развој српског друштва, културе и државности. Управо идеја о „националној величини“ је лајтмотив овог текста.

Француска и Србија су у прошлости имале успоне и падове у билатералним односима, али то није тема овог краћег текста, који бисмо пре могли назвати позивом на преиспитивање увреженог мишљења о безусловној франкофилији међу Србима.

Наиме, до 1999. године у Београду се сматрало да је Француска, за разлику од немачког и англосаксонског света има разумевања за српску ствар. Свесно или несвесно се превиђало бомбардовање положаја Војске Републике Српске 1994. и 1995. године, па и учешће француских служби у наоружавању хрватских сецесиониста.

Онда је причом о спашавању београдских мостова током НАТО-агресије на СРЈ покушано да се ублажи незадовољство Срба одлукама Париза, а након петооктобарских промена долази до постепеног обнављања комуникације између српског и француског фактора, који је доживео врхунац 15. јула 2019. доласком француског председника Емануела Макрона у Београд, где се чак обратио на српском језику делимично, а поред дочека на Калемегдану потписано више од 20 споразума о сарадњи две државе.

У међувремену, избио је конфликт у Украјини, где Србија заузима став неувођења санција Руској Федерацији, али се Србија придружује осуди Русије у разним међународним телима, од чега је најновије било гласање за коминике „Самита о миру у Украјини“, који је одржан у Швајцарској, што је знак удаљавања Београда од Москве, мада то није први пут, јер је Србија joш у Њујорку 2. марта 2022. гласала за Резолуцију A/RES/ES-11/1, коју је прихватила Генерална Асамблеја Уједињених нација. Но, на страну комплексност српско-руских односа, који свакако имају импликације и на одлуке у вези односа са другим Великим силама, овде се нећемо тиме непосредно бавити, већ ћемо размотрити српско-француски случај, остављајући по страни однос према конфликту у Украјини.

Узећемо пример у коме бисмо размислили како би поступио Шарл де Гол да је случајно био Србин и да верује да је национално достојанство изнад свега.

Навешћемо две чињенице:

Прво, Србија и Француска су постигле договор по питању набавке борбених авиона “рафал”, саопштено је 9. априла 2024.”Потписивање уговора се може очекивати отприлике за два месеца, уз присуство председника Француске”, навео је председник Р. Србије у изјави за српске медије у Паризу истог дана.

Друго, у међувремену, 23. маја 2024. Генерална скупштина Уједињених нација у Њујорку усвојила је Резолуцију о Сребреници, документ којим се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца. За усвајање су гласале 84 земље, 19 је било против, уз 68 уздржаних. Председница парламента Србије Ана Брнабић изјавила је да „ће јој бити изузетно тешко да сарађује са земљама које су биле спонзори и коспонзори Резолуције о геноциду у Сребреници“. Немачка, Руанда и Босна и Херцеговина су били спонзори ове антисрпске резолуције о геноциду у Сребреници, односно то су биле земље које су заједно иницирале и израдиле текст резолуције, којим се српском народу намеће жиг геноцидности. Од Немаца нисмо друго ни очекивали. Међутим, једно велико МЕЂУТИМ! СРБИ НИСУ ОЧЕКИВАЛИ ДА ФРАНЦУСКА БУДЕ КОСПОНЗОР ОВЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ! Коспонзори су били, нека остане записано да се зна: ФРАНЦУСКА, Андора, Аустрија, Белгија, Данска, Естонија, Финска, Француска, Ирска, Италија, Лихтенштајн, Литванија, Луксембург, Холандија, Пољска, Шведска, Турска, Велика Британија; Босна и Херцеговина, Албанија, Бугарска, Хрватска, Северна Македонија, Словенија; Бангладеш, Чиле, Јордан, Малезија, Вануату, Микронезија; Сједињене Америчке Државе, Канада, Нови Зеланд, Аустралија, а предлог је подржала и Организација исламске сарадње, коју чини 57 исламских земаља.

Треће, ако је то тако, како је, ако нисмо могли друго ни да очекујемо од англосаксонског света, онда нама Србима, који држе до своје „националне величине“ не преостаје ништа друго, него да затражимо да се договор о војној сарадњи са Француском суспендује, да се не реализује уговор о набавци француских борбених авиона и да тражимо „велики ресет“ француско-српских односа, поготово сада када је у Француској распуштен парламент, а и када се на евроизборима показало се да опозиционе снаге имају далеко више снаге.

У име некадашњих, а можда и будућих српско-француских односа, у име генерала Шарла де Гола, који је подржао бесмртног ђенерала Михаиловића, у име Слободарске Француске затражимо да будућа власт у Паризу затражи поништавање антисрпске резолуције, којим се жигоше цео српски народ и тек онда можемо да разговарамо и о набавци „рафала“! Свако другачије поступање је понижавање српске националне части.

Горан Игић за Васељенску