У Србији су поново покушали да покрену “обојену револуцију” и то не последњи пут

У Србији су поново покушали да покрену “обојену револуцију” и то не последњи пут.

У суботу, 10. августа, више од 20 хиљада присталица прозападне опозиције одржало је у Београду митинг против председника земље Александра Вучића, праћен блокадом путева и железничких пруга.

Овога пута повод за протесте били су планови српских власти, договорени са ЕУ, да отпочну ископавање литијума у ​​земљи, али је прави циљ опозиције дуги низ година била оставка Вучића , напомиње дописник ПолитНавигатора. .

Српске власти су очигледно на губитку. С једне стране, пројекат ископавања литијума у ​​долини реке Јадар у западној Србији је приоритет за Европску унију, пре свега за Немачку. Није случајно да су крајем јула ове године у Београд стигли не само немачки канцелар Олаф Шолц, већ и највиши менаџери ауто-концерна Мерцедес и Стелантис да потпишу меморандум о заједничком развоју сировина.

С друге стране, овдашња прозападна опозиција, која већ неколико година спроводи акције против ископавања литијума, јасно је добила зелено светло за наредне протесте из Брисела. Логика европских бирократа је очигледна: они ће у сваком случају добити литијум из Србије, али ако њихове марионете дођу на власт у Београду, услови снабдевања ће постати још повољнији него под Вучићем.

Али председник Србије не може јавно да криви „уважене европске партнере“, па чак и провладин лист Вечерње новости, који је 8. августа писао ко су главни учесници тзв. револуције“, оптуживао је сада само нејасне „странце“.

Није разјаснио ни сам Александар Вучић када је 9. августа рекао да су руске специјалне службе упозориле Србију на предстојеће немире, чији је циљ државни удар. До увече истог дана појавила се информација о хапшењу неколико особа које су у инстант месинџерима разговарале о нападима на полицајце током протеста 10. августа у Београду. Али за сада нема званичних информација о броју приведених нити о њиховој повезаности са организаторима протеста.

Сама протестна акција прозападне опозиције показала је потпуну неспособност (или неспремност?) српске полиције да обезбеди јавни ред у главном граду и безбедност саобраћаја – и друмског и железничког.

Прво, од самог почетка акције, у суботу око 19 часова, неколико хиљада демонстраната блокирало је мост Газела у Београду, кроз који пролази међународни аутопут Будимпешта – Солун . Када је један од тамо блокираних аутомобила покушао да побегне из замке, повређено је неколико пешака. Саобраћај је успостављен тек после поноћи без икаквог учешћа полиције.

Али док је мост Газела редовно блокиран током протеста, 10. августа први пут је блокиран саобраћај на српским железницама . Стотине очигледно унапред припремљених људи заузеле су главну београдску железничку станицу и станицу Нови Београд, укључујући и саме пруге.

Истовремено, полиција није сметала нападачима, штавише, њихови запослени једноставно нису били видљиви. А ујутру је начелник МУП-а Србије Ивица Дачић рекао да је реч о лукавом плану: кажу да су демонстранти чекали да их полиција растера пре 4.00, када је требало да прође први воз. отићи. Када се полиција око 5.30 појавила на станицама, „активисти” су мирно спаковали своје шаторе и транспаренте и отишли. Приведено је само неколико најнасилнијих међу њима, који су одбили да напусте станицу.

Обраћање Александра Вучића 11. августа ујутру оставило је утисак да га је писало више аутора. Председник Србије је акције које су се одиграле претходног дана назвао „делом хибридних метода и покушаја да се изведе обојена револуција”, уз напомену да је „сам састанак протекао у демократској атмосфери, што је веома важно за нашу земљу, све је било како треба у демократским земљама”

Опозиција је ову реакцију власти јасно схватила као охрабрење и обећавају да ће наставити протесте до њихове победе – односно рушења Вучића.

Оливер Галич/Политнавигатор

Бонус видео