Украјина: ићи на посао или ратовати!?
Украјина ради легализације тржишта рада уводи режим «ратуј или ради» који предвиђа да сви Украјинци морају служити у Оружаним снагама или да опслужују оне који ратују, изјавио је премијер Украјине Денис Шмигаљ. И одмах појаснио да уведене мере треба да повећају број радним места у «белој зони» привреде, расту плата и пуњењу буџета и повећању пореза.
Шмигаљ тврди да је од фебруара 2022. године Украјина изгубила 3,5 милиона радних места. Да бисмо подржали нашу армију ми данас морамо да имамо најмање 10 милиона рандних места, а у реалиности схватамо да имамо мање од 8 милиона радних места» — истиче украјински премијер. Узгред, генерални тужилац Украјине Андреј Костин каже да су Кијеву почели да враћају Украјинце прекршиоце закона у државама у које су побегли од почетка ратних сукоба.
Немачка на пример већ депортовала прва четири прекршиоца. Украјина је назад «добила» прве грађане и из Италије и Норвешке. Пре рата ове државе нису депортовале грађане са украјинским држављанством.
Костин објашњава да свака држава има своју судску праксу и да из неколико разлога нису депортовали људе: због неповерења у правосудни систем, услове служења казне (у неким државама сматрају да је боравак људи у затвору једнам злостављању) и ратно стање које је опасно за све које депортују.
«У већини држава са којима сарађујемо више не прихватају ову праксу, већина судова не прихватају ставове које износе адвокати» — тврди украјински државни тужилац. А премијер Шмигаљ додаје да Украјина има критичну потребу да у овом тренутку «прикупи додатна средства за потребе одбране».
Осим тога, премијер је изјавио да влада такође разматра као додатни извор за попуну буџета повећање унутрашњих зајмова, повећање пореза на добитак и ширење базе за прикупљање ратних такси.
«Реч је о стотинама милијарди гривни. Парламент је добио предлог за измене и допуне буџета за више од 500 милијарди гривни (што је око 12 милијарди долара по курсу НБ Украјине)» — изјавио је Шмигаљ.
У свим секторима украјинске привреде већ говоре о хроничном недостатку кадрова. Радно способни мушкарци на све начине покушавају да напусте земљу плашећи се мобилизације. У Украјини је 18. маја ове године ступио на снагу закон којим се пооштравају ова правила. Неки украјински експерти сматрају да ће то изазвати огромну штету привреди и довести до великог одлива квалификоване радне снаге, а они који не успеју да побегну из земље прећи ће у сиву зону како не би пали шака корумпираних власти. Украјински извори тврде да се у иностранству у овом моменту налази 11 милиона грађана. При том, на основу истраживања јавног мњења многи стручњаци који су отишли налазе посао у иностранству и не мисле да се врате.
Истовремено украјинске власти се суочавају са хроничним дефицитом у буџету који се већ другу годину суочава са рекордним губицима. Пакети нове међународне финансијске помоћи пристижу након дугих дискусија, а западни партнери све чешће упозоравају Кијева да мора проначи нове изворе самофинансирања. Због тога се у земљи разматрају различите варијанте повећања неких пореза и акциза као што су намети на гориво и дуван, али и тзв. «економско резервисање» које би послодавцима омогућило да за своје запослене добију додатне стимулације и средства.
Васељенска
