Мрачна тајна Изетбеговићевог банкара
Отац свих босанских муџахедина- Ел Фатих Али Хасанеин Мухамед Шериф – преминуо је у Инстабулу, граду-уточишту у које је, након окончања ратних сукоба у бившој Југославији, пренео своју милионску уштеђевину. Изнад чињенице да је био лични банкар Алије Изетбеговића те проверени кадар и сива емненција странке СДА, стоји, рида сарајевска чаршија- његова ратна улога и љубав исказана ка Босни. Да ли је Ел Фатих гајио уверења која му постхумно приписују ожалошћени муслимани није познато али чињеница је да је први међу једнаким ахбабама Алије Изебеговића своју позицију градио крађом хуманитарне помоћи и донација, трговином оружјем, финансијским шпекулацијама и прањем новца преко бечке агенције TWRA. Џеназа Ел Фатиху Али Хасанеину обављена је 20. августа у истанбулској Ејуп Султан џамији у време подне намаза. Политичка џеназа намазима у одсуству одржана је и у Бор и Стамбол џамији у Новом Пазару. Чиме је овај рођени Суданац кога су студије медицине довеле у Београд, а рат у Босну, задужио радикалне муслимане у Босни и Србији?
ТЕМЕЉ ГЛОБАЛНОМ ТЕРОРИЗМУ
Мрежа трговине оружјем радикалних исламиста у главном граду Аустрије током рата деведесетих, по евиденцији немачких и аустријских служби безбедности, приходовала је више од 350 милиона долара. На челу организације налазили су се Ел Фатих Али Хасанеин, његов рођени брат Сукарно те Шефик Ајада , затим Јасин Ел Кади и Алија Изетбеговић са Бакиром Изетбеговићем и људима из непосредног окружења- Хасаном Ченгићем, Харисом Силајџићем, Сенадом Шахинпашићем Шајом, Шетом Шуајбом, Хусеином Живаљем и другим.
Ова јединствена дружина трговаца оружјем послужила је као замајац стварању велике и милитантне мреже радикалних исламиста и њихових организација. Своје деловање правдала је потребом да се помогне жртвама рата у Босни и Херцеговини а за правни оквир деловања користила је Агенцију за помоћ земљама трећег света – TWRA (Third World Релиеф Agency). Самозвани хуманитарци, криминалним акцијама (трговина оружјем, људима и дрогама) поставили су темељ инфраструктуре будуће организације (способне да делује против друштва и државе) под чијим кровом ће оперисати припадници глобалног тероризма.
НОВАЦ ПОВУЧЕН, МИЛИТАНТИ ОСТАЛИ
Безбедносне службе Аустрије и региона нису исправно процениле последице деловања оваквих структура (у посао су биле укључене и поједине аустријске фирме), уверене да Ислам који наступа у име „државности Босне и Херцеговине“ представља изоловани случај, да координација са „светским Исламом“ не постоји, те да ће трговина оружјем престати са ратом у БиХ. Под притиском лоше формулисаних политичких интереса, аустријске службе безбедности пуних пет година су „жмуреле“ над изградњом мреже радикалног исламизма, омогућавајући трансфер новца, људи, оружја и експлозива. Новац од трговине накнадно је повучен из аустријских банака, а учесници склоњени. Ипак, иза себе ова гарнитура успела је да остави војску милитаната – људи врбованих из свих крајева света.
У склопу истраге ухапшено је преко 60 лица која су у временском периоду од двадесет година, учествовала у мрежи трговине оружјем. Један крак истраге водио је и до некадашњег премијера словеначке владе Јанеза Јанше.
АУСТРИЈСКИ ТРЕЗОР- ЗА АРМИЈУ БИХ
„Хуманитарну“ организацију TWRA 1987. године основао је Ел Фатих Али Хасанеин Мухамед Шериф са братом Шукарном Хасанеином са идејом обнове ислама у источној Европи и тадашњем Совјетском Савезу. Није доказано да је иза ове организације стајао Судан, али западне обавештајне структуре претпостављале су, на основу информација са којима су располагале, да је ова организација радила по инструкцијама суданског Националног исламског фронта за провођење ове политике у Босни и Херцеговини, Авганистану и Пакистану. Америчке обавештајне службе веровале су да је Ел Фатих Хасанеин радио на приближавању босанских муслиманама радикалним муслиманским струјама на Средњем истоку.
Са Изетбеговићем се Ел Фатих Хасанеин упознаје 1970. године у Београду. На саслушању, у процесу Младим Муслиманима 1983. године, Изетбеговић је признао да му је Хасанеин добар пријатељ да би речено потврдио августа 1996. године када му уручује одликовање за хуманитарни рад у БиХ. TWRA је службено почела сарађивати са Изетбеговићевом владом у Сарајеву половином 1992. Преко ове организације финансирала се и организовала набавка оружја за Армију БиХ, а новац је ишао преко Прве аустријске банке у Бечу (Diе Erste Österreich Банк). TWRA тада прави копче са радикалним исламским организацијама.
У септембру 1995. године аустријска антитерористичка полицијска јединица запленила је сву документацију која се налазила у просторијама TWRA. Аустријски истражни органи утврдили су да су исламске земље донирале исламском покрету у БиХ 350 милиона долара. Највећи донатор је била Саудијска Арабија, а новац је долазио и из Пакистана, Турске, Брунеја и Малезије. Постојале су сумње да су у финансирање TWRA укључени и терористи који су преко ове организације помагали владу у Сарајеву. Међу прикривеним донаторима наводно је био и Осама бин Ладен, а пронађена документација указивала је на везу TWRA са Шеиком Омаром Абделом Рахманом, радикалним египатским имамом који је осуђен на доживотни затвор због планирања неколико терористичких бомбашких напада у Њујорку.
ОДА ЈАЧЕМ ОД АЛИЈЕ
Алија Изетбеговић је 1993. године написао писмо Diе Ерсте Österreich банци потврђујући да Ел Фатих Хасанеин ужива пуно поверење босанских власти. У терористичком осињаку деловали су још и Ирфан Љеваковић за кога се вјерује да је преко TWRA учествовао у довођењу преко 500 исламских плаћеника у БиХ, те Хусеин Живаљ, Фарис Нанић и Хасан Ченгић као чланови Управног одбора ове организације.
Ел Фатих у инервјуу датом 1994. каже: „Босна на крају мора бити муслиманска, јер уколико се то не догоди, цијели рат нема смисла. У БиХ треба помоћи оним Бошњацима који нису религиозни, или нису довољно религиозни, да се пробуде. Углавном, ситуација још увек није добра и мислим да морамо пронаћи прикладне методе да раширимо правилно учење ислама међу босанским муслиманима“.
Дискреционо право да потписују девизне рачуне на које се сливала помоћ БиХ имали су Ченгић, Алија Изетбеговић, његов син Бакир Изетбеговић, касније реис Мустафа-ефендија Церић, а једно вријеме, на самом почетку рата, и Харис Силајџић. Након интервенције бечке полиције у TWRA одлучено је да се формира Фондација за помоћ муслиманима Босне. Фондација је регистрована у Високом, на адреси Хаџи Хасанова број 23.
Име Ел Фатиха Хасанеина везује се за идеју стварања Муслиманске обавештајне службе иза које су стајали Млади Муслимани. Такође, он се доводио у везу са Осамом бин Ладеном и Шеиком Омаром Абдел Рахманом, што сведочи о улози овог Суданца и његових ментора на дешавања у БиХ. Поводом његове смрти, сарајевска „Слободна Босна“ ће га назвати стварним оснивачем и председником Странке Демократске Акције – СДА, јачим од Алије.
МРЕЖА БАНАКА ЗА КУРС О ИСЛАМУ
На Скупштини оснивача Фондације, одржаној првог аугуста 1998. године, Хасан Ченгић је званично први и последњи пут говорио о раду Фондације. Фондација за помоћ муслиманима Босне, објаснио је тада, хуманитарна је организација која је основала Босанску инвестициону организацију – БИО, а из ње су настали BIO Tours и BIO Air, који су, према његовим тврдњама, стопроцентно власништво Фондације и БИО-а, а формиране су и следеће фирме: BP Trade, Босански транспортни сервис и Јавно предузеће Аеродром Високо у којима је Фондација била већински власник.
“У хуманитарном смислу, Фондација ће се концентрисати на три хуманитарна пројекта: стипендирање надарених студената и средњошколаца из БиХ, издржавање 100 јетима у фамилијама и курс ислама за средње школе.”
Ова Фондација под окриљем Владе у Сарајеву, удружена са Ел Фатихом Хасанеином и АБС банком из Тешња, основаће гласовиту BBI (Bosnia Bank International). Деоничарски капитал BBI износио је 47,52 милиона конвертибилних марака, што је тада, у поређењу са другим банкама, представљало највећи уплаћени капитал, и привидно је припадао: Islamic Development Bank из Џеде (Саудијска Арабија – са капиталом од 45,46 %) , Dubai Islamic Bank (27,27 %), Abu Dhabi Islamik Bank (27,27 %). Био је то новац настао злоупотребом донација из исламских и западних земаља намењен трговини оружјем.
У банкарским кулоарима је познато да Ел Фатих Хасанеин стоји и иза International Commercial Bank p.l.c. Сарајево, иако га у званичном извјештају нема, већ је као највећи деоничар са 62 посто капитала наведен Абдул Дам Бин Хаји Заинудин.
У ГОСТИМА КОД ДР ТУРАБИЈА
Анализе ЦИА иду у правцу тврдње да је TWRA прикупљала новац из исламских земаља и за финансирање покрета Муслиманске браће у Судану са идејом гурања Судана у верско-политички рат и поделу земље на две државе.
Ал Хасанеин је био сарадник и пријатељ др Хасана Абдулаха Турабија. Седамдесетих година овај Суданац био је генерални секретар Муслиманске браће и декан Правног факултета Универзитета у Картуму. Борац против секуларистичких идеја, др Тураби је своје правничко знање ставио у функцију осмишљавања и увођења шеријатских закона у Судану и другим исламским земљама. Крајем осамдесетих, Тураби је основао Национални исламски фронт (други назив за Муслиманску браћу у Судану).
Влада Судана је 1989. забранила ову странку и ухапсила Турабија, оптуживши га да подржава радикалне исламске покрете и пружа им уточиште у Судану, што ова држава скупо плаћа на међународном плану. Када је 1994. Саудијска Арабија одузела држављанство и пасош Осами бин Ладену, Тураби му је понудио уточиште. Тада је под лажним именом, Бин Ладен отворио трговачку експортну фирму која се бавила извозом гуме, кукуруза и сунцокрета. Од тада, у дугом периоду, Осама бин Ладена је био највећи донатор новца за градњу аутопута од Картума до аеродрома у Порт Судану, уложивши педесет милиона долара. Како је градња целог пута коштала 300 милиона америчких долара, западни медији су објавили да је Бин Ладен “тежак” стотине милиона долара. Под претњом економским санкцијама, Судан је крајем 1995. протерао бин Ладена и две стотине његових следбеника у Авганистан где су га прихватили талибани.
„БОЉЕ ДА НЕ ГОВОРИМ МНОГО“
Будући да је Европа била у фокусу радикалних исламиста, 1994. године, опет у Бечу, биће основано Међународно удружење за помоћ муслиманима БиХ (International Asociations form the Aid to Moslims of BiH). Директор загребачке подружнице био је Салим Шабић, а његови помоћници Хасан Ченгић и Ал Хасанеин. Ова организација радиће по истом принципу као и TWRA. Према изворима из бившег Председништва БиХ, Фатих Ал Хасанеин је наводно током рата уприличио два сусрета др Турабија са Алијом Изетбеговићем.
На Трећој скупштини удружења Млади муслимани 1999. Ел Фатих Али Хасанеин је изашао за говорницу и кратко поселамио своје пријатеље: “Мени је част што стојим испред вас. Боље је и за мене и за вас да не говорим много”.
Истражујући трговину оружјем и финансијске трансакције Ел Фатиха у Бечу – Криминалистичка полиција Баварске је уз помоћ аустријске владе, Министарства иностраних послова и Антитерористичке јединице, извршила претрес објеката TWRA. Поред других драгоцених докумената заплењен је и записник у коме се детектује шифрована комуникација.
У стану Ел Фатиха поред новца и оружја, пронађено је и мноштво трезорских кључева, готово три милиона долара у разним новчаницама те (што је карактеристично за радикалне исламисте) око 300 видео касета ратног и исламског садржаја. Детаљ са касетама у којима се фаворизује исламизам показује да радикални исламисти никада не заборављају на обавезу ширења вере што је аустријска обавештајна служба занемарила као чињеницу.
„СУДАНСКИ ЛЕТ“ ПРЕКО МАРИБОРА
На списку добављача оружја али и на консолидованој листи терориста Уједињених нација налази се и име Ајади Шафика. Овај Тунижанин је користио неколико имена, најчешће Бин Мухамад, и са пасошем и другим документима Босне и Херцеговине кретао по Европи и Блиском истоку. Упркос „ембаргу на оружје“ који је Савет Безбедности УН-а донео везано за сукобе на подручју бивше Југославије, септембра 1992. године значајне количине оружја наручене из Судана, преко аеродрома у Марибору, током јединствене операције кодног назива „Судански лет“, отишле су на ратиште.
Значајно је да је у трговини оружјем директно учествовала и Исламска заједница у Хрватској и Словенији што потврђују бројне наруџбенице. Иако су имали сазнања о кршењу ембарга на увоз оружја и били упознати са размерама ове интернационалне трговине оружјем, аустријске службе безбедности нису разумеле да су у локалном балканском конфликту свој интерес препознали међународни терористи и радикални исламисти. Томе у прилог говори чињеница да су у другој години рата сви организатори криминалних активности разговарали у Швајцарској о формирању властите банке, о чему извештава инсајдер (преводилац) немачких служби безбедности.
РАПОРТ ЈЕДНОГ ИМАМА
За разумевање целе приче и улоге Саудијске Арабије у логистичкој подршци трговини оружјем значајно је и писмо Ел Фатиха, писано руком, где у шифрованој комуникација помиње жеље овлаштеног банкара из Саудијске Арабије, Абдилатифа Абдулаха да се сретне са Алијом (Изетбеговићем), Мустафом (Церићем, тада реисом) или Хасаном (Ченгићем).
Важно је знати да је врх Саудијске Арабије ушао директно у конфликт на Балкану мотивисан искључиво верским обавезама и интересима (исламским) што је било уочљиво на Међународној конференцији у Загребу коју је организовао Мустафа Церић, тада главни имам загребачке џамије а, касније, пуних 20 година – реис ул-улема, главни у вери Бошњака.
Занимљиво да је верски вођа реферисао Алији Изетбеговићу резултате конференције, учинак путовања у Саудијску Арабију, Катар и Уједињене Арапске Емирате, те детаље о новцу који је том приликом прикупљен. Само од Краља Фахда помоћ је износила 400 милиона долара. И овај документ је у прилогу ове анализе.
Документована истина о улози Ел Фатаха у стварању глобалне терористичке мреже уједно је и приручник важних спознаја о томе како исламити, у реалном или идеолошком рату, поступају. Онда и данас. Образац се није мењао.
ВАЖНИ ДОКУМЕНТИ:
Џевад Галијашевић / eagleeyeexplore
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
