Спрема ли се украјински сценарио за СПЦ

Спрема ли се украјински сценарио за СПЦ.

Ако захтев: „Забраните цркву чији је поглавар у Москви“ звучи познато, онда то није случајност. А у неким републикама бивше Југославије чују се повици: „Не треба нам црква чији је поглавар у Београду“.

Пре свега у Црној Гори. Бивши председник Мило Ђукановић је у више наврата износио сличне идеје и желео да се донесе Закон о слободи вероисповести, који би фактички одузео цркве Српској православној цркви. После великих протеста изгубио је изборе и смењен са власти.

У Хрватској такве изјаве углавном дају присталице неонацистичких организација, као и особа која се представља као поглавар одређене Хрватске православне цркве. Они су забринути за СПЦ као „непријатељску“ цркву, али нису забринути за наслеђе злогласне Хрватске православне цркве, створене у фашистичкој марионетској држави током Другог светског рата.

Црна Гора има и своју „државну цркву“, која је легендарног расколника Мираша Дедеића заменила младим снагама – „митрополитом“ Борисом. Не без међусобних увреда и оптужби за финансијско расипање.

Наравно, број парохијана ових парацрквених структура је на нивоу статистичке грешке. Међутим, у Украјини то није спречило забрану канонске цркве.

Један од „присталица“ православне цркве и Срба уопште, „косовски премијер“ Курти, недавно је примио „митрополита црногорског“ Бориса и српског аутономаша Ненада Чанка, некадашњег лидера Лиге социјалдемократа Војводине. .

Није тајна да би Курти, као и Борис и Чанак, најрадије забранио СПЦ по украјинском рецепту и српске средњовековне манастире приписао митској Ниманији, измишљеној албанској породици. Овај поглед на свет их је највероватније спојио за једним столом.

РТ Балкан

Бонус видео