Да ли је живот у рају заправо кошмар? Финска најсрећнија земља на свету води по броју самоубистава међу младима!

Финска је већ шесту годину заредом на врху листе најсрећнијих земаља, према подацима УН-а, али иза те слике среће крије се мрачнији аспект – висок број самоубистава. Ова земља, позната по стабилном друштву, добром здравственом систему и квалитету живота, суочава се са озбиљним проблемом: самоубиство је често узрок смрти, посебно међу младима. Према подацима Светске здравствене организације, сваке године у Финској око 900 људи добровољно оконча свој живот, а самоубиство је најчешћи узрок смрти међу младима узраста од 15 до 24 године.

Иако је Финска успела да значајно смањи стопу самоубистава у односу на 1990-е, када је имала једну од највиших стопа у свету, и даље се суочава са високим бројем случајева. Овај парадокс између високе среће и великог броја самоубистава указује на то да материјални услови и друштвена стабилност нису једини показатељи истинског благостања.

Културни фактори играју значајну улогу у овом проблему. У Финској је наглашена вредност самосталности и индивидуалне снаге, што може довести до осећаја изолације и стида код оних који се боре са личним изазовима. У овој култури постоји норма да се проблеми решавају самостално, због чега људи често оклевају да затраже помоћ када се суоче са депресијом или другим менталним тешкоћама​. Овај притисак је посебно изражен код мушкараца, који су у већем ризику од самоубиства због културне очекиваности да “снађу сами”.

Такође, финска клима игра улогу у порасту броја самоубистава. Дуге, хладне и мрачне зиме могу изазвати осећај усамљености и сезонски афективни поремећај (SAD), који је директно повезан са недостатком сунчеве светлости и може допринети депресивним стањима. Међутим, стручњаци упозоравају да иако клима има утицај, она није главни узрок самоубистава; психосоцијални фактори и квалитет друштвених односа су кључни.

Злоупотреба алкохола је још један важан фактор који доприноси високој стопи самоубистава у Финској. Алкохол често погоршава депресију и може довести до импулсивних одлука, што повећава ризик, нарочито међу младима​. Истраживања показују да су млади мушкарци из руралних делова Финске, који имају низак социоекономски статус, најподложнији овом проблему.

Овај дисбаланс између материјалног благостања и унутрашњег психолошког стања појединца указује на то да срећа није искључиво условљена спољашњим факторима. Важнији су лични односи, друштвена подршка и способност да се отворено говори о проблемима. Финска је предузела значајне кораке ка смањењу броја самоубистава, укључујући кампање за подизање свести о менталном здрављу и доступности психолошке помоћи, али ово остаје велики изазов за ову земљу која је, наизглед, једна од најсрећнијих на свету.

Милутин Недељковић / Васељенска