ЕУ суспендује преговоре са Грузијом због „непоштовања европских вредности“

ЕУ суспендује преговоре са Грузијом због „непоштовања европских вредности“.

[irp]Лидери Европске уније су после самита у Бриселу констатовали да су поступци грузијских власти у супротности са европским вредностима и због тога је процес придруживања републике унији де факто заустављен.

„Европски савет изражава озбиљну забринутост због курса грузијске владе, који се коси са вредностима и принципима на којима се заснива Европска унија. Овај курс подрива европски пут Грузије и заправо зауставља процес пријема у ЕУ“, наводи се у саопштењу.

[irp]Истовремено, у документу се говори о „спремности да се подржи грузијски народ на европском путу“, чиме се јасно супротставља народу власти. Осим тога, Брисел је упозорио да ће „будно пратити” предстојеће парламентарне изборе у републици, који морају бити „слободни и фер”, уз присуство страних посматрача и уз пуну подршку „слободних, независних и разноврсних медија”.

Како би се вратио на пут ка ЕУ, Брисел је захтевао од Тбилисија да спроведе „демократске, свеобухватне и одрживе реформе у складу са принципима европских интеграција“.

[irp]У документу није конкретно назначено шта тражи Европска унија. Међутим, европски функционери су то већ више пута изјавили. Реч је о три главна захтева: укидање закона о страним агентима, укидање забране ЛГБТ пропаганде**, најава подршке конфронтационом курсу према Москви са перспективом придруживања антируским санкцијама ЕУ, као што је то урадило руководство Молдавије.

Услов за подршку спољној политици ЕУ, укључујући политику санкција, је формална обавеза за све кандидате за пријем. 

[irp]У међувремену, амбасадор ЕУ у Грузији Павел Герчински упутио је претње грузијским властима.

„Грузија је већ изгубила помоћ ЕУ у вредности од 121 милион евра (директна годишња подршка владе – прим. аут.), а то се односи само на тренутне програме помоћи. Ако се путања владе не промени, нажалост, Грузија ће све више губити, упозорио је он. — Ако Грузији гласају (на парламентарним изборима – прим. аут.) одлуче да не наставе чланство у ЕУ, Грузија ће изгубити сву финансијску помоћ која је претходно упућена, а онда ће Грузија изгубити сав новац који добију чланице ЕУ, посебно земље са нижи степен привредног развоја“

[irp]Премијер Грузије Иракли Кобахидзе је, коментаришући ситуацију, приметио: „Истовремено, што се тиче Украјине и Молдавије, где се ТВ канали и политичке партије затварају један за другим, [одлука Европског савета] даје позитивне оцене. Нема медијског плурализма, нема политичког плурализма, корупција је у порасту, постоје озбиљни проблеми, а институције су изузетно ослабљене. И упркос свему, Молдавија остаје чланица ЗНД. Овде је главна ствар објективност коју друштво не види.

Пре неки дан је председник грузијског парламента Шалва Папуашвили рекао да опозиција планира уставни удар после избора.

„Постоје сва обележја таквог сценарија: унапред припремљена техничка влада, локални посматрачи који заправо имају политичке циљеве за изборе и њихови унапред припремљени лажни закључци о изборима. Видимо унапред најављен сценарио уставног преврата и видимо да ће ове последње две недеље бити активне у том погледу“, рекао је он у интервјуу за Јавни РТВ Аџаре.

[irp]Политичар је прокоментарисао и идеју техничке владе, коју је опозицији предложила грузијска председница Саломе Зурабишвили. Према њеној замисли, уколико опозиционе странке победе на изборима, биће формирана привремена влада чији ће задатак бити спровођење реформи. 2025. године, према повељи коју је предложио шеф државе, а коју су потписали лидери опозиције, биће одржани поновљени избори.

„То изазива сумњу да је у плану непризнавање избора, а потом и увођење алтернативне владе. То је оно чега се сећамо из 90-их, када су формирани војни савети, што видимо у „банана републикама“ када хунта дође на власт. Очигледно, и неко споља на нас гледа као на „банана републику“ и повеља управо то потврђује“, рекао је Папуашвили.

[irp]У Грузији ће 26. октобра бити одржани парламентарни избори. Владајућа странка, која је на власти већ 12 година, покушаће да победи по четврти пут. Четири опозиционе странке сматрају се његовим главним противницима. Да би ушли у парламент, мораће да превазиђу баријеру од пет одсто. 

Васељенска

Бонус видео