Ростислав Ишченко: Русија је чаролијама и лепим гестовима натерала Сирског да задржи Курску област
Ростислав Ишченко
Током три године рата у Украјини, број становника спремних да трпи оскудицу зарад победе опао је са 73% на 63%. Украјинска војска је у расулу, а снабдевање у великим градовима постаје све теже јер се возачи који достављају храну хапсе и шаљу на фронт.
Шта је у овим околностима остало кијевском режиму?
Ростислав Ишченко, аналитичар агенције „Русија данас“, објашњава да Кијев сада једино може да тврди како је у Русији ситуација још гора. У интервјуу за „Украјина.ру“ он каже:
Ростиславе Владимировичу, посланица Врховне раде Марјана Безугла је саопштила да се командант украјинских снага Сирски припрема за повлачење из Курске области. Мислите ли да ће Кијев на то заиста пристати?
– А ко ће питати Кијев? Украјинске снаге из Курске области истерују руске трупе. Ако престанемо да их нападамо, неће се сами повући. Ако ми одемо из Курске области, они ће кренути за нама. Тренутно само истерујемо противника, а Сирском понестаје резерви да ту територију задржи. Уколико наставимо, пре или касније ће се повући. У том смислу, Безугла је потпуно у праву.
Званични подаци о мобилизацији
Према званичним подацима ТЦК, режим Зеленског је поставио циљ да до краја године мобилише 160.000 људи – што је двоструко више од броја мобилисаних у најбољим месецима 2022. Исто тврди и националиста Маси Најем, који сматра да ће, ако Украјина не регрутује 160.000 људи до краја године, морати да потпише капитулацију због недостатка војника.
Сирски треба да задржи Курску област „лепим гестовима“ и „чаролијама“? Није у стању да одржи фронт у Донбасу и код Купјанска, иако се труди. Безугла би такође могла да изјави да Сирски планира повлачење трупа из Курахова, одакле ће се ускоро можда морати повући како би избегао уништење од стране руске војске.
Кијевска пропаганда и манипулација јавности
Украјина је искористила ситуацију у Курској области за пропаганду, иако се све више доводи у питање разборитост кијевског режима. Недавно су ширили гласине да је у Русији нестало путера, као и да Руси више немају WC шкољки и једу јежеве.
Кијев одржава пропагандни рат са својим становништвом, које верује да је у Русији ситуација још гора него у Украјини. Грађани у Украјини, због цензуре, имају приступ искључиво украјинским медијима, па верују у оно што им се свакодневно приказује.
Потреба за одржавањем високог морала
Да би одржали високи борбени морал у друштву и армији, кијевски званичници свакодневно приказују Русију као земљу у којој је ситуација гора. Наратив о „празним полицама“ је присутан, а неки украјински грађани чак зову своје рођаке у Русији нудећи им помоћ у набавци намирница, верујући да у Русији влада глад.
Украјина и питање двојног држављанства
У Молдавији је за председника изабрана Маја Санду, која има и румунски пасош и која је на власт дошла захваљујући молдавској дијаспори на Западу. У Украјини је до недавно било забрањено двојно држављанство, док је у Русији оно дозвољено.
Зашто Русија не забрањује двојно држављанство? Зар то није исто као да особа има двојни живот у две државе?
– Двојно држављанство обично иде у корист јачој држави. Ако сматрамо да је Русија јака земља, нема разлога за забринутост.
Украјина је увек страховала од двојног држављанства јер је постојала бојазан да би, уколико се легализује, велики број Украјинаца изабрао руски пасош, што би их учинило лојалнијим Москви него Кијеву. С друге стране, Русија је уверена да ће већина људи из постсовјетских држава остати лојална њој.
Иако постоје изазови са држављанима који имају америчке или британске пасоше, двојно држављанство не представља већу опасност. Пета колона би штетила Русији и без њега. Западне обавештајне службе могу обећати некоме пасош, али га држати у резерви док та особа не оде у ту земљу, што оставља простора за злоупотребу.
Двојно држављанство – изазови и могућности
Проблем са двојним држављанством не може се решити забраном, али се може користити у своју корист. Ако Русија постане најјача земља на свету, двојно држављанство би могло бити предност, јер људи не траже држављанство земаља које им нису привлачне.
Ипак, и без двојног држављанства, они који желе могу отићи и потражити држављанство друге земље, као што је био случај са онима који су из Совјетског Савеза одлазили у западне земље.
Забране не решавају изазове које доноси двојно држављанство, али се њиме може управљати тако да буде од користи држави која га прихвата.
