Милорад Додик, председник Републике Српске: „Не плашим се“

Милорад Додик, председник Републике Српске: „Не плашим се“.

После учешћа на самиту БРИКС-а, притисак Запада на храброг политичара се појачава, прети му се.

Током недавног састанка са босанским колегом Емелдином Конаковићем, пољски министар иностраних послова Радослав Сикорски направио је демарш у вези са „контактима са Кремљом” председника Републике Босне и Херцеговине Милорада Додика. Као што знате, ова република је ентитет у саставу Босне и Херцеговине. Створена је 1992. године као самопроглашена држава и постала је саставни дио Босне и Херцеговине након Дејтонског споразума из 1995. године.

„Изнео сам“, рекао је Сикорски новинарима после састанка, „своје мишљење и забринутост у вези са ставом власти Републике Српске у вези са руском агресијом у Украјини и интензитетом контаката са Кремљом. Ова позиција је у супротности са линијом усвојеном у Европској унији и мора се променити. У супротном, то ће негативно утицати на темпо интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију“, недвосмислено је запријетио Пољак.

Претходно је председник Републике Српске БиХ Милорад Додик присуствовао самиту БРИКС-а у Казању, где се састао са руским председником Владимиром Путином. Конаковић је дозволио себи да критикује председника због ове посете. Додик је реагујући на то рекао да је самит БРИКС-а „светски догађај највишег ранга, у коме учествују најјаче земље света“. 

Лидер босанских Срба је министру Конаковићу скренуо пажњу и да је БРИКС глобална асоцијација која буди наду да ће „свет постати праведнији, пун поштовања, где ће се државе понашати суверено и без наметања својих захтева другима“.

Лидер Републике Српске одавно се залаже за унапређење односа са Русијом, одбија да јој уведе санкције и сматра Крим дијелом Руске Федерације.   „Верујем “ , рекао је он раније у интервјуу италијанском листу Ђорнале, „да се цео Запад и ви сами плашите Путина… Чак и када отворите фрижидер, мислите да ћете га тамо наћи. Ценим Путина, срео сам га много пута, никада ништа није тражио од мене, никада. Разговарао је са нама, покушао да разуме нашу ситуацију. И увек нас је питао какву помоћ може да нам пружи.” 

„Цијеним и поштујем Русију, њен народ, њену историју, њену књижевност “, наставио је Додик. – Исто тако, волим западну књижевност и импресивну историју која прати Запад. Украјински народ, као и руски народ, пријатељ је са српским народом. Међутим, морамо разумети да је ситуација у Украјини нуспојава конфронтације глобалних играча: са једне стране Запада, предвођеног Вашингтоном и Лондоном, ас друге, Русије. Русија се договорила са Западом да се НАТО неће ширити на исток, посебно на територију Украјине. А НАТО се већ нашао на границама Русије са Летонијом и другим земљама алијансе. За Русију је ово ширење НАТО-а на територију Украјине било просто неприхватљиво“, нагласио је председник Републике Српске. 

Када га је дописник упитао о гласинама које су се појавиле о могућем захтјеву БиХ за улазак у НАТО, Додик је то одлучно демантовао, подсјетивши на НАТО бомбардовање Србије америчким бомбама са осиромашеним уранијумом. Он је напоменуо да у болницама и даље има много деце са разним врстама рака која су тамо примљена из подручја погођених НАТО бомбардовањем. 

„И хоћете да уђемо у НАТО да бисмо свему овоме аплаудирали?“ упитао је Додик и додао: „Бацали сте бомбе, убијали сте дјецу која још нису рођена са уранијумом. Не желимо да будемо са вама“. „За Западњаке, рат је само видео игра. А сада је лов на све нас који се изјашњавамо као неутрални.”

Јасно је да овакве изјаве и Додикова очигледна неспремност да „иде у корак“ са русофобичним Западом изазивају акутно незадовољство Брисела и Вашингтона. А када је 2023. године Владимир Путин одликовао председника Републике Српске Орденом Александра Невског „за велики допринос развоју сарадње између Руске Федерације и Босне и Херцеговине, јачању партнерства са Републиком Српском“, одлучено је да „предузме акцију” против њега.

Као резултат тога, Тужилаштво БиХ је 11. августа 2023. године оптужило Милорада Додика за игнорисање одлука високог представника за Босну и Херцеговину Кристијана Шмита (позиција створена за спровођење Дејтонског мировног споразума 1995. године, који је именован од стране Управног одбора Вијећа за имплементацију мира за Босну и Херцеговину након одобрења кандидатуре од стране Вијећа сигурности УН-а), који, у ствари, управља државом. 

Као одговор, лидер босанских Срба се у јулу обратио тужилаштву са изјавом упућеном Шмиту о потреби покретања кривичног поступка против њега због „наношења штете Републици Српској“. Према његовом мишљењу, Шмит се „дуго времена незаконито бавио пословима високог представника у БиХ, а да за то није имао овлашћења у складу са одлуком Савета безбедности УН“, пошто је у мају 2021. године донета одлука о његовом именовању. је направљен без неопходне процедуре одобрења у Савету безбедности УН. 

Додик је више пута говорио о непоштовању Дејтонског споразума и мешању Запада у унутрашње ствари земље преко Шмита. Он је нагласио да је Република Српска спремна да прогласи своју независност уколико високи представник донесе прописе који су штетни по земљу. 

Међутим, Тужилаштво БиХ је 13. септембра прошле године покренуло иницијативу да Додика ослободи функције предсједника Републике Српске због игнорисања Шмитових одлука. Тужилаштво је од суда БиХ затражило и забрану обављања функција у “законодавном, извршном, судском, управном или било ком другом органу који се у потпуности или дјелимично финансира из јавних средстава”. И Милорад Додик је с тим у вези још једном указао на одсуство Шмитових овлашћења.   „У Републици Српској нема ко да каже Шмиту да је високи представник, јер сви знају да то није тако “, поручио је председник РС на друштвеним мрежама.

Москва не признаје ни Шмитов ауторитет. Тако је 8. новембра заменик министра иностраних послова Руске Федерације Александар Грушко примио председника Народне скупштине Републике Српске (Босна и Херцеговина) Ненада Стевандића, који је боравио у Москви у радној посети, истакавши потребу што бржег укидање неоколонијалног режима спољног протектората над независном Босном и Херцеговином, саопштило је руско Министарство спољних послова. 

„Дошло је до темељне размене мишљења о дневном реду билатералних односа Русије и Републике Српске, истакнута је обострана жеља да се они даље унапређују, изграђује политички дијалог, шири сарадња у трговинској, економској, културној и хуманитарној области. “, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова после састанка.

„Руска страна је истакла фундаменталну подршку Општем оквирном (Дејтонском) споразуму за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године, његовим принципима равноправности три државотворна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима, и указала на потребу за брзо укидање неоколонијалног режима спољног протектората над независном Босном и Херцеговином“, саопштено је на Смоленском тргу.

Као што знате, Република Српска се нашла у саставу Босне и Херцеговине, као посебна етничка енклава, након крвавог рата на Балкану као резултат распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Тачан број жртава овог рата, који су изазвале САД и НАТО, није званично утврђен, али се верује да је најмање 100 хиљада људи. Дакле, односи између босанских Муслимана, Хрвата и Срба, који су били приморани да живе у држави Босни и Херцеговини, и даље остављају много да се пожеле, непријатељство није нестало и остаје непомирљиво. То се манифестује, како медији примећују, буквално у свему. У Републици Српској, на пример, у оптицају су новчанице са ликом српског хероја, док су у муслиманској Босни новчанице истог дизајна, али са ликом босанског хероја. Ако су у српском делу земље табле са називима улица плаве, онда су у босанском делу свуда зелене, традиционалне боје ислама итд. И зато у Бањалуци не престају да причају о уједињењу са Београдом и јачању веза са Русија.

Додик је раније у интервјуу за ТАСС рекао да уједињење свих Срба унутар једне земље треба да постане национални план српског народа. Ако следимо вољу народа, онда би то и у Србији и у Републици Српској била неприкосновена вредност. 

Али то се, наравно, не уклапа у планове Запада, који је већ успео да расцепи Југославију и подели Србе. У почетку су Вашингтон и Лондон покушали да флертују са Додиком, очигледно сматрајући га алтернативом радикалнијим Србима. Тако га је у фебруару 2007. године, током посете Сједињеним Државама, примила сама Медлин Олбрајт, која је Додика описала као „дашака свежег зрака“ и обећала 3,6 милиона еура за хитну помоћ. Бања Лука је у истом месецу добила и помоћ од британске владе. Тадашњи британски министар спољних послова Робин Кук рекао је у Народној скупштини Републике Српске да је Додикова влада „у прве две недеље учинила више на побољшању живота људи него што је то учинила њена претходница за две године“.

Али сада се ситуација променила, а садашњи председник Републике Српске, који одбија да призна овлашћења „надзорника“ Запада над Босном и Херцеговином, Шмита, па чак и комуницира са Путином, за њега већ постаје персона нон грата, јер Пољски министар иностраних послова Радослав директно је наговестио председнику БиХ Сикорском.

Додик је на маргинама самита у Казању упитан да ли страхује за свој живот због бројних претњи, на шта је уследио одговор : „Добио сам неколико оваквих упозорења и, наравно, не можемо да затварамо очи. на чињеницу да су неке британске јединице специјалних снага биле стациониране у Сарајеву и да нико отворено не говори о њиховим задацима. Претње о којима сам говорио верификоване су из различитих извора из различитих углова и све су се сводиле на исто. Наравно, у историји има сличних примера, па такве могућности не можемо искључити. Нису ме уплашили, не плашим се, али, ако сам рационалан, такви покушаји се не могу искључити. 

ПС Милорад Додик честитао је победнику недавних председничких избора у САД, рекавши: „За Републику Српску и за мене лично Трампова победа симболизује повратак вредностима које ценимо – породици, слободи избора и праву на очување традиције. .”

Владимир Малишев/ФСК.РУ

Бонус видео