Сећамо се како не би заборавили: у Руском дому представљено истраживање о последицама НАТО бомбардовања и њиховом утицају на српско друштво

У просторијама Руског дома у Београду 11. новембра одржана је трибина под називом „Одјек сирене,“ посвећена двадесетпетогодишњици почетка НАТО агресије на Југославију 1999. године. Догађај је окупио српске и руске стручњаке, истраживаче и друштвене раднике који су представили резултате социолошког истраживања о дугорочним последицама бомбардовања и њиховом утицају на савремено српско друштво.

Међу учесницима трибине били су Јекатерина Ентина, професорка на Високој школи економије у Москви и руководилац истраживачког пројекта, Викторија Карслијева из Центра за спољнополитичку сарадњу „Јевгениј Максимович Примаков,“ Никита Бондарев, виши научни сарадник на Институту за словенске студије Руске академије наука, као и млади истраживачи попут Стефаније Иветић и Александра Наджарова, аналитичара из Центра за Медитеранска истраживања.

„Истраживање смо покренули са циљем да дубље разумемо начин на који је српско друштво доживело догађаје из 1999. године, као и да сагледамо како се ти догађаји данас тумаче у светлу притисака од стране Запада и других међународних актера,“ изјавила је Ентина. Као резултат рада на овом пројекту настала је монографија под насловом „Дуг одјек 1999. године,“ подељена на три сегмента: културни и економски аспекти, као и глобалне последице бомбардовања. Аутори су кроз културолошку анализу испитали развој српске кинематографије, музике и књижевности у последње две и по деценије.

Поред презентовања истраживања, монографија „Дуг одјек 1999.“ има за циљ да подстакне српску јавност да отворено и без цензуре говори о НАТО агресији из 1999. године, нагласио је један од аутора Никита Бондарев. Резултати истраживања указују да је култура сећања у Србији све снажнија, иако постоје покушаји да се неки аспекти прошлости заташкају или забораве.

У посебном делу трибине, названом „Отворени микрофон,“ своје виђење догађаја из 1999. године представила је и млађа генерација. Учесници попут Огњена Лопушине, музичара и културолога, репера Новака Мирковића (познатог као Spejs Noksi), Милана Јанковића Чорбе, кувара и репера, редитеља Данила Бећковића и архитекте Милутина Вукојичића, мемолога, поделили су своје ставове и сећања, као и начин на који уметност може допринети очувању историјског сећања.

Организатори овог значајног догађаја били су руска Фондација за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков,“ портал „Опсег“ и Руски дом у Београду.

Милутин Недељковић / Васељенска