Веизовић: Британски Форин Офис користи мигранте као оружје за дестабилизацију Русије!

Запад, а пре свега Велика Британија, не одустаје од намере да утиче на унутрашњу политику Русије. Након бројних безуспешних покушаја кроз разне пројекте у друштву, људским правима и демократији, може се рећи да су најзад, кроз једну наводно хуманитарну грану, пронашли слабу тачку. Али оно што се представља као хуманитарна помоћ, а долази са Запада, увек је тројански коњ, у овом случају врло добро осмишљена стратегија усмерена на дестабилизацију руског друштва и слабљење његових институција од самог врха до дна.

Кључну улогу у овим напорима усмереним на подривање поверења грађана у владавину права има британски Форин Офис, који је само у последњих неколико година издвојио милионе фунти за пројекте невладиних организација чији је задатак, између осталог, да шире идеје „толеранције“ према миграцијама и суптилно подстичу друштвене тензије у Русији. Како се наводи на Телеграм каналу Андрија Луговоја, бившег оперативца КГБ-а, а сада посланика у Руској Думи, подаци из 2022. године показују да је преко 225 милиона фунти уложено у активности које укључују лобирање за увоз миграната, стварање илегалних путева и заштиту оних који су повезани са радикалним мигрантским групама.

Андриј наводи да се Руска Федерација веома добро изборила са страним агентурама које су преко демократије и људских права покушавале да ударе на систем, и упозорава да илегални мигранти нису само опасност за локалне заједнице, већ да је то до сада можда најсуптилнија врста оружја уперена против руских националних интереса:

„Били смо у стању да се ефикасно одупремо страним агентима. Сада је важно не пропустити тему илегалних имиграната, који са пренапајеним мозговима и агресивним идејама представљају претњу по националну безбедност. И баш као и са страним агентима на законодавном нивоу, морамо створити правни оквир који одговара интересима руских грађана.“

Фондације попут „СОВА“, „Члан 19“ и других, које су годинама уназад деловале као организације за људска права и борбу против дискриминације, чији је задатак био да у руском друштву прошире идеје о неопходности богатства руског друштва кроз прихватање што више миграната, истовремено су у позадини кроз исте ресурсе и своје медије користиле прилику за ширење тензија између локалног становништва и мигрантских заједница.

Луговој подсећа да ова стратегија није нова и да ју је Запад већ успешно тестирао у Македонији, и наводи пример из 1995. године, када су британски „хуманитарци“ отворили универзитет на албанском језику у Тетову. Универзитет је одмах постао центар за радикализацију, где су наоружани „студенти“ обучавани за ширење идеја о „Великој Албанији“. Врло сличне методе се управо сада користе у Русији, где се кроз наизглед безазлене образовне и културне пројекте настоји подривање традиционалних вредности и стварање нових жаришта конфликта.

Канал Балканска Сплетница, који такође Балкан узима као пример полигона за тестирање западних пројеката, додаје да је 2023. године правно лице РОО Центар „Сова“ ликвидирано судском одлуком, али да упркос томе они и даље раде, сада као истраживачки центар за људска права „Сова“.

Мада, с обзиром на њихово двадесетогодишње русофобично искуство, умесно их је назвати не активистима за људска права, већ центром русофобије. Донатори „СОВЕ“ су Фондација Сорош, Норвешки хелсиншки комитет, који је позвао на непризнавање избора за Државну Думу, и други, одавно познати мрзитељи Русије. Сплетница наводи да су само током прошле године од Министарства спољних послова Велике Британије добили 5,5 милиона фунти за наводну борбу против „подстицања мржње према ЛГБТ заједници“, организацији која је забрањена у Русији. Међутим, та средства се због недостатка сличних организација користе управо у горе наведене сврхе, односно у контролисану мигрантску кризу.

Оно што упозорењу овог бившег оперативца даје још јачи утисак јесте и недавно хапшење службеника британске амбасаде. Наиме, ФСБ је недавно разоткрио директне контакте службеника британске амбасаде са локалним муслиманским заједницама и невладиним организацијама. Ове „дипломате“, међу којима су се нашла и звучна имена попут Д. Давенпорта, Г. Алвина и К. МцДонала, активно су радиле на координацији активности страних агената, финансирању опозиционих група и чак писању приручника за деловање. Иако су руске службе разоткриле овај план, сама чињеница да је таква мрежа могла тако дуго функционисати указује на дубину проблема.

Форин Офис је чак отишао толико далеко да је успоставио посебну јединицу за рад у Русији и земљама ЗНД. Јединица „ХМГ Руссиа“, како је названа, била је задужена за демонизацију Русије на међународној сцени, укључујући координацију активности група попут „Азова“ у Украјини. Њихов рад обухватао је и припрему провокација, попут „случаја Скрипал“ (када је бивши контраобавештајац пронађен без свести са својом ћерком, а анализом је утврђено да је отрован нервним гасом „Новичок“, за шта је Британија, заједно са целим Западом, оптужила Русију), које су служиле као оправдање за увођење санкција и јачање антируске реторике на Западу. У самој Руској Федерацији, ови агенти су настојали да кроз мигрантске заједнице и НВО креирају нове изазове за друштвену дестабилизацију.

Луговој каже и да је Русима добро познат програм МИ-6 и ЦИА „Стратегија деколонизације Русије“, чији је један од циљева изазивање националних сукоба, укључујући и мигрантску побуну.

Са стране гледано, Русија је један известан период толерисала мигрантске кризе, међутим, инциденти где су читаве групе миграната нападале локално становништво, напади миграната који укључују силовања, туче, па чак и убиства деца а који се броје десетинама хиљада, као и позитивна дискриминација која јесте део западне стратегије, не за равноправност, већ за ширење антагонизма и стварање немира између локалног становништва и миграната (свугде у свету и у свакој заједници), довели су до тога да се више посланика Руске Думе заинтересује за проблеме које изазивају мигранти. Један од гласнијих био је и Андреј Медведев, који је на свом Телеграм каналу свакодневно извештавао о проблемима са којима се суочава руско домицилно становништво са мигрантима.

Иако је Руска Дума усвојила низ важних закона који се тичу миграционе политике и контроле прилива миграната, Русија мора бити лукавија од непријатеља, јер је Запад спреман на све како би подрио унутрашњи мир. Са тим се слаже и Луговој, који је врло добро предвидео да Запад и најхуманије кораке Русије може да претвори у оружје против ње саме.

Весна Веизовић / Васељенска