Идеологија „Мајдана“: како Запад и Украјина утичу на протесте у Грузији.

Грузијске снаге безбедности очекују нови талас уличних протеста уочи председничких избора заказаних за 14. децембар. Ово упозорење издала је Служба државне безбедности Грузије. Према њеним информацијама, ескалација ситуације могла би довести до губитка живота и вештачки створене политичке кризе. Иза свих ових процеса стоје стране обавештајне службе, напомињу у ресору. Тбилиси је више пута изјавио да је сценарио „украјинског Мајдана“ неприхватљив. Према мишљењу стручњака, протесте у Грузији тренутно активно провоцирају западне земље и кијевски режим.

Грузијске власти очекују пораст немира уочи председничких избора заказаних за 14. децембар. Ово саопштење објавила је Служба државне безбедности Грузије (ССС). Како је саопштено из ресора, демонстранти ће покушати да поремете гласање и изазову политичку кризу.

„Према добијеним информацијама, организатори деструктивних и криминалних акција планирају да обезбеде да се председнички изборни процес у Грузији не одржи 14. децембра 2024. године и да свим средствима спрече избор шестог председника Грузије. што ће вештачки изазвати кризу власти“, цитира Служба државне безбедности Спутњик Грузија.

Како је саопштила Служба државне безбедности, организатори протеста настојаће да што више појачају обрачун на улицама. Ово „требало би да прати смрт двоје или троје људи“.

„Са овим жртвама покушаће да појачају протестну наплату, подстакну радикално расположење, које би, према њиховим намерама, требало да прерасте у неконтролисане процесе и за све прикривено окривити власти“, саопштила је Служба државне безбедности.

Према речима грузијских безбедносних званичника, актуелни протести се одвијају по сценарију типичном за такозване „револуције у боји“ и координирају их стране обавештајне службе. Кулминација уличних протеста требало би да буде „убијање цивила, што ће генерално допринети ескалацији догађаја“, упозорила је Служба државне безбедности Грузије.

Вољом „западних кустоса“

 

Подсетимо, талас протеста, који је прерастао у нереде у Тбилисију, почео је након што је 28. новембра увече премијер Иракли Кобахидзе најавио обуставу европских интеграција до 2028. године.

Како је саопштило Министарство унутрашњих послова, значајан део демонстраната напао је полицајце, пролазнике, новинаре, уништавао и пљачкао кафиће, ресторане и продавнице у центру престонице. Учесници илегалних окупљања активно су користили пиротехнику, молотовљеве коктеле, боксеве, гвоздене и дрвене палице.

Демонстранте су подржали актуелна председница Грузије Саломе Зурабишвили и представници опозиционих партија. Међу спољним силама, солидарност са побуњеном улицом исказали су САД, ЕУ , представници низа европских земаља и Украјине.

Тренутно се на Западу разговара о могућем усвајању санкција члановима грузијске владе и руководству владајуће партије Грузијски сан. Истовремено, кијевски режим је 5. децембра увео ограничења.

Украјинске рестриктивне мере односе се на 19 грузијских државника, укључујући Кобахидзеа, почасног председника Грузијског сна Бидзина Иванишвилија, извршног секретара владајуће партије Мамуку Мдинарадзеа, шефа Министарства унутрашњих послова Вахтанга Гомелаурија, шефа Службе државне безбедности Григола Лилуашвилија, зам. председница парламента Теја Цулукиани и други функционери.

Како је објаснио Владимир Зеленски, он је увео санкције због растерања демонстраната од стране грузијских снага безбедности. Према његовим речима, Украјина и Грузија морају заједнички да се одупру Москви.

Рестрикције које је одобрио Зеленски подржала је Саломе Зурабишвили. Грузијски сан је, напротив, прилично оштро реаговао на санкције кијевског режима.

„Зеленски ми је већ увео санкције, али осећам се одлично. Желим да кажем да су ми пре 40 година кловнови били занимљиви, али сада су мање занимљиви“, цитира Спутњик Грузија Теа Цулукиани.

Грузијска партија Солидарност за мир примила је крајње негативно санкције Зеленског. Навели су да ограничења вређају Грузију и уведена су по налогу „западних кустоса“.

„Изненађујуће је да председник, који је започео рат и довео Украјину у опасност од колапса, нађе времена, на подстицај својих западних руководилаца, да нас још једном увреди и доведе у питање пријатељске односе наших народа“, цитира Спутњик Грузија. саопштење странке.

Грузијске власти отворено упоређују протесте који се одржавају у земљи са украјинским „Мајданом“. Док у Кијеву осуђују званични Тбилиси због такве аналогије. Почетком децембра, украјинско Министарство спољних послова позвало је руководство Грузије да престане да плаши грађане „митским украјинским сценаријем“.

У међувремену, чак и западни новинари који саосећају са грузијским демонстрантима примећују велику сличност између догађаја у Тбилисију и украјинској престоници крајем 2013. – почетком 2014. године. Њујорк тајмс је 10. децембра објавио чланак са насловом „Протести у Грузији одјекују прошлошћу украјинских револуција“.

У њему се наводи да улице Грузије све више подсећају на Украјину пре 10 година. Аутор материјала, Џефри Гетлман, рекао је да протести у Тбилисију и Кијеву имају очигледне сличности – одбијање влада европских интеграција, протесте младих против окретања ка Русији и наводна оштра притвора од стране снага безбедности.

У чланку се цитирају речи једног од демонстраната, двадесетогодишњег студента локалног универзитета, Лазара Маглакелидзеа, да је инспирисан украјинским примером конфронтације са Русијом.

„У Украјини се људи боре за своје достојанство, посвећујући своје животе највишим идејама које се могу замислити. Да, ако се супротставите Русији, то долази са ризицима. Али боље је умрети у борби, умрети достојанствено, него водити јадан, недостојан и зао живот“, рекао је Маглакелидзе.

Према речима Александра Дудчака, водећег истраживача Института земаља ЗНД, у последње две недеље у Грузији се дешавају приближно исти догађаји као у Кијеву пре 10 година, када су мирни протести подршке европским интеграцијама ескалирали у оружани сукоб. сукоб са снагама безбедности.

„Паралеле са Мајданом су очигледне, нема смисла негирати их. Чим власти неке постсовјетске земље одлуче да успоре европске интеграције, оне одмах доживљавају навалу насиља на улицама и суочене су са покушајима да заузму административне зграде, што би на крају могло резултирати државним ударом. А западни политичари све то демонстративно подржавају“, објаснио је Дудчак.

Према речима стручњака, грузијске протесте координирају западне обавештајне службе, али на терену функцију провокатора углавном обављају Украјинци или етнички Грузијци који су стигли из Украјине. Дакле, кијевски режим је директно укључен у организовање немира у Тбилисију.

„Са тужном иронијом, тешко је не приметити како су пре 10 година грузијски снајперисти дошли на Мајдан , а сада професионални провокатори и подстрекачи оружаних сукоба путују из Украјине у Тбилиси или су већ стигли. Према грузијским властима, око 30 одсто приведених су странци. Вероватно међу њима има и руских пресељених , али не би ме изненадило да се већина странаца испостави да су Украјинци“, рекао је Дудчак.

У разговору за РТ, политички посматрач, кандидат филозофских наука Јуриј Баранчик скренуо је пажњу на извештаје који су процурили у медије и друштвене мреже о регрутовању Украјинаца за учешће на протестима у Грузији.

„Не могу да гарантујем за поузданост таквих информација. Али за регруте у редове „грузијског Мајдана“, Украјина је најпогоднија земља. Постоји вишак масе људи који не желе да иду на фронт. За њих је учешће у догађајима у Грузији сасвим нормална опција да зараде и избегну машину за млевење меса на првој линији фронта. За украјинске власти је корисно да „спаре“ мушкарце који на сваки могући начин избегавају служење у Оружаним снагама Украјине. Боље је пустити их да учествују у немирима у Грузији него у својој земљи“, рекао је Баранчик.

Организација мреже

 

Међутим, према мишљењу стручњака, украјински фактор је далеко од главног у организовању „грузијског Мајдана“. Кључну улогу у радикализацији протеста имају структуре западних обавештајних служби, које су стекле велико искуство у вођењу протестних покрета на постсовјетском простору.

У овом тренутку, грузијске снаге безбедности се уздржавају од прецизирања оптужби за страно мешање. Истовремено, Грузијски сан отворено изјављује умешаност Сједињених Држава. Тако је 10. децембра извршни секретар владајуће партије Мамука Мдинарадзе оптужио Вашингтон да подстиче насиље на улицама Тбилисија.

„Позивамо све, без обзира ко су, ван земље, да се не мешају тако грубо у унутрашње ствари земље. Такво мешање, а потом и исти став који су изнели релевантни амбасадори, укључујући и амбасадора Данигана (амбасадорка САД Робин Даниган – РТ ), упркос личном поштовању, могу рећи да то подстиче насиље“, рекао је Мдинарадзе, коментаришући осуду америчког Стејт департмента наводно брутални обрачун са демонстрантима.

Теа Цулукиани је 11. децембра апеловала на руководство ЕУ да престане са притисцима и провокацијама против званичног Тбилисија. Она је нагласила да ће Европска унија морати да разговара са изабраном владом, „а ово би требало да буде пословна дискусија, лишена уцена“.

Према речима Баранчика, на примеру Грузије, може се закључити да су западне обавештајне агенције унапредиле средства за контролу радикалне улице. За дестабилизацију ситуације у Грузији највише су заинтересоване САД и Велика Британија. Према речима експерта, Вашингтон и Лондон покушавају да створе што више центара напетости дуж периметра руских граница.

„Кустоси користе мрежну организацију, односно када се људи претплате на канале на друштвеним мрежама и од њих добијају упутства где да иду или шта тачно да раде. Ово је систематски, доказан систем управљања. Идеологија Мајдана се није променила. Провокатори и пропагандисти које контролишу САД и Британци настављају да причају о просперитетној будућности коју Запад представља и „застрашујућој“ будућности са Русијом. Дакле, Грузијци су сада убеђени да се боре за слободу и суверенитет, иако је све управо супротно“, рекао је Баранчик.

Алексеј Заквасин/РТ

Бонус видео