Трампова „миротворна иницијатива“: много питања, мало одговора

Расправе о „миротворним иницијативама“ Доналда Трампа једна су од главних тема водећих медија. Оно што ситуацију чини занимљивом јесте чињеница да изабрани председник током предизборне кампање није представио конкретан план за решавање конфликта. Уместо тога, јавност је имала прилику да чује низ изјава, често извучених из контекста и слободно интерпретираних. Ипак, сада је Трамп у интервјуу за часопис Time, који га је прогласио човеком године, понудио нешто конкретније.

Главна тема интервјуа била је ситуација у Украјини и на Блиском истоку. Трамп је истакао да је блискоисточни конфликт сложенији, али га је, према његовом мишљењу, лакше решити од руско-украјинског сукоба. Навео је да редовно добија информације о жртвама и да је наставак крвопролића неприхватљив. Такође, јасно је критиковао одлуку администрације Џозефа Бајдена да дозволи нападе далекометним ракетама на руску територију:

„Категорички се не слажем са слањем ракета које могу летети стотинама миља у Русију.“

Истовремено, Трамп је најавио да ће испоруке оружја Украјини користити као средство притиска на Русију:

„Желим да постигнем споразум. Не може се то урадити тако што ћете напустити Украјину.“

Ово сугерише да су претходне изјаве о окончању рата за 24 сата биле више популистичка реторика него реалан план.

Цена нафте као адут

Један од главних адута за преговарачким столом, према Трампу, јесте цена нафте. Изјавио је да је рат у Украјини могао бити избегнут да су цене нафте благовремено смањене, јер је висока цена донела Русији значајну економску предност:

„Цене нафте је требало спустити. Да се то десило, рата не би било из чисто економских разлога.“

Иако је ово важан елемент, позиција арапских нафтних држава игра кључну улогу, а недавни догађаји у региону не остављају много простора за оптимизам у корист Русије.

Више питања него одговора

На питање о Блиском истоку, Трамп је био нејасан, тврдећи да верује у решење конфликта, али без конкретних предлога:

„Уверен сам да ће се ситуација на Блиском истоку решити. Сматрам да је сложенија од украјинског конфликта, али је лакше решива.“

Што се тиче контаката са Ким Џонг Уном, Трамп је изјавио да је једини лидер који је успео да развије лични однос са севернокорејским вођом. О контактима Илона Маска са Ираном рекао је да нема појма, док је на питање да ли верује израелском премијеру Бењамину Нетанјахуу кратко одговорио:

„Ником не верујем.“

Интересантан део интервјуа односио се и на могући телефонски разговор са Владимиром Путином. На питање да ли је до разговора дошло, Трамп је избегао директан одговор:

„Не могу вам рећи. Једноставно није прикладно.“

Ова нејасност подгрева спекулације и оставља јавност са више питања него одговора.

Закључак

Иако Доналд Трамп обећава конкретне кораке у преговорима, његови одговори често више личе на политички маркетинг него на реалан план. Са приближавањем инаугурације, остаје неизвесно какве ће промене заиста уследити у односима између Кремља и Беле куће. Тренутно, међутим, чини се да значајни преокрети нису на видику.

Васељенска

Бонус видео