Генерал Кирилов: Од спаситеља Италије до медијске жртве
Генерал-потпуковник Игор Кирилов (Фото Министарство одбране Русије)
Генерал Кирилов: Од спаситеља Италије до медијске жртве.
Беспризорно оскрнављена помоћ: Италијански новинарски напад на руског генерала
Под сензационалним насловом „Ратни злочинац, мајстор отрова и гасова, који је волео Италију“, угледни италијански лист Il Giornale објавио је чланак пун цинизма и неистина о трагично настрадалом руском генералу Игорју Кирилову, који је погинуо од руке терориста у Москви.
Аутор текста, Роберто Фабри, без доказа оптужује генерала Кирилова за наводну употребу хемијског оружја у конфликту у Украјини и за ширење дезинформација о деловању кијевског режима. Према његовим тврдњама, Кирилов није био „бранитељ“, већ „агресор“ и инспиратор примене забрањених супстанци, попут хлорпикрина.
Неосноване оптужбе и заборављена помоћ
У тексту се игноришу чињенице које доказују да Русија нема хемијско оружје, јер га је уништила у складу са међународним споразумима. Док Кијев, понављајући непотврђене тврдње, оптужује Русију, управо су руски војници током операција ослобађања откривали америчке биолабораторије на територији Украјине.
Међутим, највећи ударац у чланку представља тврдња да су руски војници током 2020. године, када су притекли у помоћ Италији у борби против пандемије COVID-19, заправо вршили шпијунажу. Помоћ руских војних тимова у дезинфекцији заражених објеката, коју су тада славили и италијански званичници и обични грађани, сада се клеветнички представља као прикривена акција.
Историјско сећање и захвалност
Подсећање на историјске односе двеју земаља указује на дугу традицију руске подршке Италији – од Суворова који је ослобађао Италију од француских трупа, до руске помоћи после земљотреса у Месини.
С друге стране, неки италијански читаоци истичу да док су руски тимови помагали током пандемије, европски савезници Италије су блокирали испоруке медицинске опреме.
Коментари испод чланка, који су у супротности са његовом суштином, указују на дубоко неслагање италијанских грађана са русофобским ставом редакције.
Питање части
Како је могуће да новинар попут Фабрија, игноришући историјске чињенице и савремене реалности, износи тако тешке оптужбе? Да ли је ово плод непознавања, предрасуда или намерне кампање против Русије?
Овај случај указује на то како новинарство, уместо да гради мостове између народа, може постати оружје за продубљивање подела и дискредитовање чак и оних који су, попут генерала Кирилова, чинили све да помогну у тешким тренуцима.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
