Председник „миротворац“ из Хрватске реметиће планове проукрајинској влади

Актуелни левоцентристички председник Хрватске, Зоран Милановић, остварио је убедљиву победу у првом кругу председничких избора. Ипак, није освојио преко 50% гласова, што значи да ће се суочити са противником у другом кругу, заказаном за 12. јануар, преноси дописник „ПолитНавигатора“.

Милановић је освојио 49,09% гласова, док је кандидат десно-конзервативне владајуће странке, Драган Приморац, добио само 19,35%. У редовима Милановићевих главних опонената из странке реваншистичког профила, Хрватске демократске заједнице (HDZ), приметно је разочарање, ако не и потпуно безнађе.

Приморац је водио агресивну кампању против Милановића, оптужујући га за „просрпску“ и „проруску“ оријентацију, али таква стратегија није уродила плодом. То је било посебно очигледно приликом објављивања резултата првог круга, када је садашњи премијер и лидер HDZ-а, Андреј Пленковић, који је познат по проукрајинским ставовима, држао дистанцу од Приморца.

„Ово је потпуни неуспех за Андреја Пленковића и његовог кандидата. Што сам увек и тврдио. Да је било имало мудрости, изабрали би кандидата са бар неким шансама. Ако је Пленковић знао за слабости Приморца, а ипак га кандидовао, онда је његова намера вероватно била да потпуно уништи HDZ – и у томе је успео“, прокоментарисао је ситуацију Андрија Хебранг, некадашњи функционер HDZ-а и министар у више њених влада.

Зоран Милановић, који отворено истиче своје порекло као потомак југословенских партизана, током свог петогодишњег мандата био је у сталном сукобу с владом коју предводе десно-конзервативне снаге. Те снаге прикривају своје неоусташке симпатије углавном због тога што би то могло наићи на осуду Запада.

Влада Пленковића је, још пре сукоба у Украјини, пружала подршку Кијеву, настојећи да пренесе „искуства“ из акција против Републике Српске Крајине. С друге стране, Милановић је, управљајући земљом-чланицом НАТО-а и ЕУ, настојао да балансира. Иако је након почетка сукоба у Украјини Путина назвао „подстрекачем рата“, категорично је изјавио да током његовог мандата ниједан хрватски војник неће бити послат у Украјину.

Што се Србије тиче, Милановић је формално оптужио Београд за „агресију“ на Хрватску током 1990-их, али је изазвао шок у западним круговима тврдећи да у Сребреници није било геноцида.