Организатори блокада у раскораку – студенти губе стрпљење, а протести смисао

Како сазнајемо, међу организаторима студентских блокада и протеста, осмишљених као вид притиска на власти, завладао је озбиљан проблем – осећај бесмисла и губитка циља. Иако је било очекивано да ће током новогодишњих и божићних празника број учесника опасти, нису били спремни на унутрашње разлазе и све чешће критике које им стижу са свих страна. Оно што је у почетку деловало као енергичан покрет младих за промене, сада се претвара у бесплодне расправе о томе шта даље, без јасне идеје о будућим корацима.

У првим данима блокада, организатори су истицали борбу за правду и одговорност због трагедије са падом надстрешнице у Новом Саду, али како време пролази, све је више студената који постављају питање шта је крајњи циљ протеста. Извори блиски организаторима наводе да се међу њима развијају различите струје – од оних који желе да се блокаде прекину и протестује другим методама, до оних који по сваку цену инсистирају на наставку, иако је очигледно да блокаде више немају снагу коју су имале на почетку.

Посебну забринутост изазива чињеница да су многи студенти почели да схватају да су у великој мери злоупотребљени од стране појединих политичара и организација из невладиног сектора, попут „Грађанских иницијатива“ и „Иницијативе младих за људска права“. Током блокада, ове организације су, према тврдњама учесника, добијале медијски простор и подршку страних фондова, док су студенти, који су уложили своју енергију и време, остали без икаквих конкретних резултата.

Додатно неповерење изазива и деловање такозваног „ПроГласа“, који је у више наврата покушавао да преузме улогу главног представника студената. Многи учесници блокада сматрају да су овакве групе, уместо да буду глас младих, постале средство политичког утицаја и промоције одређених појединаца. Студенти су, према речима нашег извора, дубоко подељени око питања наставка блокада, а све је више оних који траже начин да се достојанствено извуку из ситуације у коју су увучени.

Највећи страх међу студентима је да ће њихова борба бити потпуно обесмишљена ако постану део шире политичке игре у којој ће, уместо својих захтева, морати да следе туђе интересе. Због тога је главна дилема међу учесницима како пронаћи излаз који ће сачувати њихово достојанство и показати да њихово ангажовање није било узалудно.

У међувремену, организатори суочени са падом подршке и губитком поверења међу студентима, све више губе тло под ногама. Ако ускоро не понуде јасан план и циљеве, блокаде ће вероватно остати упамћене као још један покушај без конкретног исхода.